DVE SESTRE
(Škotska)
Dve rođene sestrice življahu
Pored ladne reke Vinorije.
Al' eto ti sretnog prosioca,
Al' eto ti lepog đuvegije.
Darak nosi biseru od cura:
Zlatan prsten, iglu od biljura.
Kupio joj maramu od svile
I preslicu zagorkinje vile.
Razljuti se starija devojka:
„Prokleta mi i usta i dojka!
I prokleto sve u mome veku...
Ajde , sestro , na široku reku.
Ajd', babine da vidimo lađe,
A sumračak da nas doma nađe!“
Uzme sestru za ručicu meku,
„Pa je vozi na široku reku.
Kad su bile na obali veće,
Kivna sestra, — jaoj crne sreće!
Lati mlađu devu oko pasa,
Te je baci u bezdnu talasa.
Mlađa sestra preklinjaše selu:
„Pruži meni ruku tvoju belu!
Daću tebi sve moje imanje:
Tek ne krati moje milovanje!“
„Na čast tebi sve tvoje imanje:
Zavidim ti slatko milovanje.
Ako l' tebi meku ruku pružim,
Tek tebi ću sreću da produžim!“
„Čuj me, sestro! pri teškom rastanku
Pruži meni rukavicu tanku!“
„Izbavi me, sestro, od talasa,
Čuj mi slaba pri rastanku glasa!“
„Ne dam tebi pri teškom rastanku,
Kujo, kučko, rukavicu tanku.
Dići tebe ne ću iz talasa,
Pri rastanku ne čujem ti glasa!“
I utonu mlađana devojka,
Utonula nevina plavojka.
Jedan časak, tek da oko trene
A već žrtvu odnesoše pene!...
Oj mlinaru, hodi amo, hodi!
Šta L' se ono sjaji tam' po vodi?
Il' devojka, ili labud beli,
Što ga lovac bezdušan ustreli?
Iz mlinare lako momče skoči
Pa sumornoj on vrbici kroči.
Od vrbice tanku mrežu gradi,
Utopljenu devojku izvadi.
Zlatne vlasi tako su se sjale
Kao zvezde da su na njih pale.
A mekano devojačko krilo
Biser-kama prepuno je bilo.
Al eto ti jednoga guslara,
Što ne uči pesme, nego stvara.
Glenu žrtvu, panu, te uzdanu,
Iz oka mu ledna suza kanu.
Od curini od kostiju mladi
Tužni pevac tužnu harfu gradi.
A od zlatni devojački vlasi
Žice plete, da harfu ukrasi.
U momine pevac dvore ode,
Deno puno bijaše gospode.
Harfa zvuči... a harfini glasi
Kao majskog laora uzdasi:
„Eno kralja, mog slatkog babajka;
Pored kralja dobra moja majka.
Eno brata orla krilatoga —
Oj, ta eno i dragana moga!
Eno tamo i neverne sele —
Ruke joj se osušil.e bede!
Ta ona je — teško li joj majci —
Što u mutnu vodu mene baci!“
....Zasta pevac.... prebledi mu lice...
A na harfi popucaše žice.
