[Gnjevan Marko po Budima ševa]
Gnjevan Marko po Budima ševa,
na vitu se jelu navalijo.
Ostre sablje proz ruke promica,
zelen kalpak nad oči namica.
Ne sme Marka nikoj da jupita, 5
jupita ga sestrica Milica:
„Boga tebe, Marko, mili brajko!
Što se gnjevan po Budimu ševaš,
na vitu se jelu navaljuješ,
ostre sablje proz ruke promicaš?" 10
Progovara Marko, mili brajko:
„Boga tebe, sestrice Milice!
Kad me pitaš, pravo ću ti kažem:
mi smo sinoć u kafane bili,
pa smo golem zulum učinili – 15
jubili smo jedinca ju majku,
pa sag traže glavu na zamenu,
jeli mene, jel’ bratovo čedo,
a ja nemam više kog’ od mene."
Progovara sestrica Milica: 20
„Ne boj mi se, Marko mili brajko!
Ja, si, imam moja dva deteta!
Prvo mi je dete Dragutine,
drugo mi je dete Milutine.
Toj što mi je dete Milutine, 25
njega često glava poboljuje,
glava boli, srce ne manjuje!"
Pa se vrnu natrag na tragovi,
pa i’ zove dete Milutina:
„Jajde sine, jajde Milutine, 30
jajde, sine, ujka ti se ženi,
pa te zove ju deverst’o d’ ideš!“
Progovara dete Milutine:
„Boga tebe, jostarela majko!
Men je milo i joću da idem, 35
jel’ me često glava poboljuje,
glava boli, srce ne manjuje."
„Stegni glavu sas belu maramu,
stegni srce sas kuvani pojas,
pa ti ripi Šare na ramenu, 40
pa si idi ujke u deverst’o!"
Posluša ju dete Milutkne –
steže glavu sas belu maramu,
steže srce sas kuvani pojas.
Progovara dete Milutine: 45
„Mnogo mi je, majko, dotežalo!"
„Jajde sine, jajde Milutine,
ujka će te u polju da čeka!"
Ripi sine, ripi Milutine,
jon si ripi Šare na ramenu. 50
Kad iskoči ju toj ravno polje,
tuja ima tri Turčina mlada.
Kad vidoše dobroga junaka,
jedan veli: Ala je i junak!
Drugi veli: Jadan mi je junak, 55
treći ćuti, ništa ne govori,
sablju maši, glavu mu jotseče!
Mrtva glava na zem’ progovara:
„Boga vama, straža posta’ljena!
Svoja majka sina prevarila, 60
prevarila, na nož ispratila!"
