Grčić Manojlo i njegova ljuba

* * *


Grčić Manojlo i njegova ljuba

Ovce čuva Plavka Smederevka,
čuva ovce kraj vode Morave.
Tud' prolazi Grčiću Manojlo,
prolazio pa je govorio:
„Curo lepa, Plavke Smederevke, 5
čije li je to prebelo stado,
čije stado, čija li livada?”
Govori mu Plavka Smederevka:
„Čuješ mene, neznana delijo,
Tuđe ovce i livada tuđa.” 10
Opet pita Grčiću Manojlo:
„Curo lepa, Plavke Smederevke,
odkud' li si, od koga li grada,
imadeš li koga od svojega?"
Odgovara Plavka Smederevka: 15
„Kad me pitaš, pravo da ti kažem,
ja ti nemam baš nikoga svoga,
imala sam jednu milu seju,
pa i ona ode na daleko;
davno su je zarobili Turci, 20
pa sad ne znam, pravo da ti kažem,
da li mi je sestra u životu,”
„A znadeš li, moja curo lepa,
bar sestrino ime da mi kažeš?”
„Znam, delijo, kako znala ne bi, 25
seja me je vrlo milovala,
u milosti Milicom me zvala,
ja Milica, a ona Jelica,
tako su je svi na domu zvali.”
Opet zbori Grčiću Manojlo: 30
„Curo lepa, Milice devojko,
seja ti je jošte u životu,
ona nije turska robinjica,
nego moja ljuba suđenica.
No, čuj mene, moje čedo drago, 35
Mani ovce — neka poljem pasu,
a ti hajde mome belom dvoru.
Da ti vidiš sestricu Jelicu.”
Prevari se Plavka Smederevka,
prevari se, ujede je guja, 40
pa ostavi to prebelo stado
i otide Grčićevom dvoru,
da je želja za sestricom mine.
Kad su bili blizu beli dvora,
išetale dvanaest robinja 45
da susretnu svoga gospodara.
Kad videše Plavku Smederevku,
sve robinje natrag otrčaše
pa govore gospođi Jelici:
„Sveta gospo, plemenita Jelo, 50
Grčić ti se s puta povrnuo,
i gospodska lova ulovio,
ulovio curu plavokosu,
kakve više u svijetu nema,
pa je vodi tebi u dvorove.” 55
Kad to čula gospođa Jelica,
ciknu ljuto, kao guja ljuta,
pa govori svojim dvorkinjama:
„Metnite je u dvorove donje,
gde no stoje puni' ambarovi 60
i dajte joj sito i rešeto,
neka čisti žito od prašine,
ne bi li se kuja pobolela
i lepotu svoju izgubila.”
A što reče gospoća Jelica, 65
to sluškinje jedva dočekale.
Metnuše je u dvorove donje,
dadoše joj sito i rešeto,
Pa odoše na tananu kulu.
Al' da vidiš čuda neviđena, 70
za to cura ni abera nema.
Za godinu žito prečistila,
a lepša je nego što je bila.
Tad govori gospođa Jelica:
„Nosite joj nejakog Grgura 75
da ga hrani i da ga povija
i ne spava za godinu dana,
e da bi se kuja razbolela
i lepotu svoju izgubila.”
Sluškinje je odmah poslušaše, 80
Grgura joj mladoga predale.
Čuvala ga cura za godinu
i vrlo je njega milovala,
u milosti njemu govorila:
„Buji, paji, moje dete mlado, 85
da porasteš, kao bor zeleni,
da postaneš junak neviđeni,
da od'raniš tvoje roditelje,
da od’raniš i da ih sa'raniš."
Kad to čuše dvanaest sluškinja, 90
otidoše na tananu kulu,
pa kazaše gospođi Jelici
što govori Plavka Smederevka.
A gospođa 'vako govorila:
„Otidite u goru bresnicu, 95
u'vatite zmiju otrovnicu,
pa doneste mome belom dvoru,
da umorim kuju prokletnicu.”
I to su je odmah poslušale:
otidoše u goru bresnicu, 100
u'vatiše guju otrovnicu,
pustiše je u postelju Plavki.
A kad Plavku guja opečila,
pisnu ljuto, do neba se čulo,
pa proklinje Grčića Manojla: 105
„Bog ubio Grčića Manojla,
što me mladu grdan prevario
da u dvoru seju moju hranim,
da joj grdna u pohode dođem,
da tu mlada i grobnicu nađem. 110
Gde si, Jelo, gde si sestro moja,
da ti vidiš tvoju milu seju,
da se sestri za nevolju nađeš.”
To dočulo dvanaest sluškinja,
pa naleže gore na čardake, 115
te kazuje gospođi Jelici.
A kad čula gospođa Jelica,
brže slete u dvorove donje,
ljuto cvili, a sestri govori:
„Sele moja, od boga ne našla, 120
a što mi se pređe ne pokaza,
nego sam se s tobom ogrešila
i grehotu bogu učinila.
No ne boj se, sestro moja draga,
seja će ti leka nabaviti. 125
Kurve su me grdno prevarile
i kod mene tebe oblagale.”
Al' govori Plavka Smederevka:
„Dockan sejo, ne trudi se mlada,
ni' se trudi, ni' mi leka traži; 130
ja ti ovo prebolet' ne mogu,
gorke su mi dunje i jabuke.”
To izusti, pa dušu ispusti.
Ljuto pišti gospođa Jelica
i ovako mlada prokljinjaše: 135
„Bog tg ubio Grčiću Manojlo,
ne imao sreće i pokoja,
što ne kaza da je sestra moja?
Mi bi obe tebi robovale,
Nego grdan s njome živovaše, 140
grdan — bog da po svetu 'odio.”
To izusti, nož u srce pusti,
mrtva pade pored sestre svoje.


Pevač, mesto zapisa i napomena

Arhiv SANU (Etnografska zbirka br. 48). Pesmu pevao Aleksa Ćirić iz D. Adrovca.

Reference

Izvor

  • Dragoslav Antonijević, Aleksinačko pomoravlje, Srpski etnografski zbornik - Život i običaji narodni, knj. 35., Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1971., str. 233-236.