[Grujica dijete i crni Arapine]
Zakukala sinja kukavica,
na Jastrepcu, visokoj planini,
bez zemana oko Mitrov’ dana.
To je čuo Grujica dijete,
u zelepoj gori sa družinom, 5
pa govori Starini Novaku:
„O moj babo, Starina Novače,
što to kuka sinja kukavica,
bez zemana, oko Mitrov’ dana,
a pod zimu kad joj nije vreme?“ 10
Govori mu Starina Novače:
„Milo dete, mlađani Grujica,
to ne kuka tica kukavica,
već to cvili mlada udovica,
u Kruševcu gradu bijelome. 15
osili se neki Arapine,
preko ove, Jastrebca planine,
pa sve robi žene i devojke,
i ubija mlađane junake.
Nit’ se može koji oženiti, 20
od zuluma crnog Arapina!“
Al’ govori Gruja ludo dete:
„O moj babo Starina Novače,
sreži mene ruho devojačko,
skupi mene kićene svatove, 25
opremi me preko gore čarne,
ka Kruševcu gradu bijemome,
da ja vidim crnog Arapina,
hoće l’ i men’ mlada ugrabiti?
To je njega Novak poslušao, 30
Sreza njemu rubu devojačku,
a pod rubom oklop i oružje,
skupi njemu stotinu svatova:
sve biranih, po gori hajduka,
pa ga prati preko gore čarne; 35
a on sede na vrh Stracimira[1],
pa odatle gleda u dolinu,
u dodinu u tu župu ravnu
šta će Arap radit sa Grujicom?
Svati jezde kroz goru zelenu, 40
gorom jezde, gora odjekuje.
Glas dopade crnom Arapinu:
„Da mu idu kićeni svatovi,
ka Kruševcu gradu bijelome.“
Al’ i Gruja društvu govorio: 45
„Čujete l’ me kićeni svatovi,
čim vidite crnog Arapina,
pobježite u goru zelenu,
zapadnite drvlju za busije,
pa gledajte iz te gore čarne: 50
kako ću ja njega dočekati
i s crnom ga zemljom sastaviti!
U to doba Arap pred svatov’ma!
Pršte svaki u goru zelenu,
na drum’ osta lepota devojka! 55
Njoj dopade crni Arapine,
pa je pipa po nedrima mekim
i ovako mladi govoraše:
„Bog ubio tvoju staru majku,
što te tako udomila mladu, 60
udomila mladu, bez dojaka!“
Govori mu lijepa devojka:
„Ne brini se crni Arapine,
ne čudi se mojoj staroj majci,
ja joj bejah jadna, jedinica, 65
pa je mati jedva dočekala,
da udomi mene ’vako mladu.
Skini mene sa konja viteza,
dodaj mene zlaćane papuče,
pa me vodi tvojoj tankoj kuli, 70
a ja ću ti i na dvoru rasti.
Sve se bojim od mojih svatova,
da me opet ne preotmu mladu!“
Govori mu crni Arapine:
„Ne budali lepoto devojko, 75
ja se nikad uplašio nisam,
ni od ljutog Starine Novaka,
a kamo li od vlaški kozara!
— U tom ču se iz gore zelene:
„Udri Grujo! Otpale ti ruke!“ 80
Prepade se crni Arapine,
pa govori lepoti devojci:
„Lepa curo, ko to otud, viče?
ne beše l’ ti Gruja u svatov’ma?“
„Kakav Gruja, ubili ga jadi! 85
Ja ga nikad ni videla nisam!
Dokle bejah na domu devojka,
češće su mi Gruju pominjali,
i još češće njega proklinjali,
što nam krade po planini ovce. 90
To što viču sada po planipi,
to će biti planinski kozari;
ako bi se i od nji' bojao,
ne bi bio roda junačkoga!
Nego daj mi te papuče zlatne, 95
nešto su me noge zaboljele.
Prevari se crni Arapine,
prevari se, ujede ga guja,
pa se saže do zemljice crne.
Te nevesti nogu prihvatio 100
i papuču zlatnu namestio.
Tad’ je Gruja mača povadio,
te udari crnog Arapina,
preko leđa u sred srca živa!
Arap pade u zelenu travu, 105
Arap pade, družina dopade,
te Arapu odsekoše glavu!
