Grosglokner

Grosglokner Pisac: Jakob Lorber

Izvornik »Der Grossglockner« (1901) preveo Ilija P. Petrović.

Blagoslov planina

Draga deco, ako sledite za Mnom, sledite za Mnom u svemu. Ne idite rado po dubokim dolinama, jarcima i klisurama (koji su često puni gamadi, nečistog vazduha i neretko među susedima puni svađe, kavge, mržnje i svake krađe i uzajamnog proklinjanja) – nego idite sa Mnom rado na planine i visine! Tu ćete uvek doživeti propoved sa gore, ili preobraženje ili nasićenje s malo hleba, ili očišćenje od gube, ili pobedu najtežih iskušenja, dizanje iz mrtvih i mnogo te vrste i za vas sada još neizkažljivo. Povedite čak i decu i poznaćete jasno na njima blagoslov planina!

Ko ima slabo telo, neka se ne plaši blagoslovljenih gora, jer oko njihovih glava optiče okrepljujući dah duhova života. Zaista, na gorama i visinama okreću se blažena kola i kite mirišljave glave zlatnim cvećem večne ljubavi. O, proverite još danas žitelje gora, da li najčešće naveliko posramljuju svađalice dolina, sela i gradova! Hrišćansko gostoprimstvo prebiva neoskvrnavljeno jedino još na gorama. Pomirljiva sloga ne prebiva u gradovima dubina, dolina i jaraka – na gorama morate je tražiti, tamo prebiva, kako kod bilja, tako i kod životinja, i neretko i kod ljudi.

Neka dva neprijatelja stupe nogom na miomirisna temena alpa – saznaćete i videti kako se neprijatelji ne retko miluju kao drugovi. – Vuk, krvoločna zver, neretko traži zaista na planinama svoju lekovitu travku i u tom poslu štedi blejeće stado jaganjaca.

Oh, osvrnite se na prve oce otaca na zemlji; prebivali su na visinama gora. Sa Sinaja, nebu pod oblake, dao sam Mojsiju svete ploče, na kojima su slobodni zakoni večnog života bili zapisani i duboko urezani zlatnim znacima ljudima prljave dubine.

Ne trebam vam više kazati o svim svetim gorama, ni o školi videlaca i vesnika večnog života iz Mene. Samo idite češće na gore i boravite rado na njima, pa ćete svagda doživeti puninu blagoslova večne ljubavi svetog Oca. Kulm [planina kod Graca], kojeg sam vam već jednom preporučio, daće onom koji se iz ljubavi prema Meni popne na njegovu zelenu glavu ono što je Tavor dao Petru, Jakovu i Mom Jovanu. No čujte, ne "mora", ni "treba", samo ko može i hoće neka pođe za Mnom, svom Učitelju i Ocu, pa će vrlo brzo saznati zašto sam narodu besedovao propoved neba sa gore! Vreme vam stoji na volju; no, što pre, to bolje, upamtite to, amin! To kažem Ja, Otac, presveti, punom ljubavlju vama. Slušajte, amin, amin, amin!

Pesma o Grosglokneru

U čistih čistijoj zemlji, / tamo gde čistiji duvaju vazdusi, / gde u ljubaznom i odanom savezu, / braća idu zajedno, / tamo i štrče iznad oblaka / ljubazno tmurni uzvišeni svedoci, / koji nose velika bremena, / žrtve takođe koje se uspinju.

Među tim mnogim svedocima, / koji ukrašavaju zemljicu, / pokazuje tihom uzvišenom ćutnjom / jasno smutnje velikih. / Tog svedoka mnogi znaju, / nadaleko se o njemu priča, / no koliko njih ga spominju / ovde se ne osvrćemo.

Kako je krševit, rascepan, / i kako visoko štrči, / kakav je u svom podnožju, / koliko snega i leda nosi – / to ovde nećemo rešavati, / nego što div kaže, / ovde će se otkriti kratko. / Pa tako znaj, ko tu pita:

Čemu korist takvim visinama? – / Takve visine mnogostruko koriste: / Kada razljućeni duvaju dusi / i u zlu se raspaljuju, / vašoj zemlji prete vatrom, / sve na njoj da unište hoće, / jest, gnevnim vatrenim plamenima / već po koju travu ugljenišu,

gle, tu visoki stražar hvata / daleko s hiljadu ruku oko sebe / sve te podmukle rodove / čvsto i hladno bez smilovanja / kao "o kragnu", kako kažete, / privlači ih sebi sa svih strana, / onda se ni jedan ne usuđuje da mrdne / ni jedan dalje da se širi.

Kada ih je privukao sebi / sve te zle remetelje poretka, / koji su Zemlju tako često lagali, / njih, zemljine umnožitelje ludila, / tada ih tek sasvim hvataju / čete mirovnih duhova, / i o led ih sustalima bruse, / tupima za želju da dalje ubijaju.

Sada pretvoreni u sneg i led / leže trilionima / već kao visinski ukras osedeli / na hladnim prestolima vlasti. / Gledajte Gloknerovo korisno vladanje, / gledajte kako služi poretku, / otud njegova hrapava obličja / zato i tako visoko štrči.

No samo za to / zaista nije stvoren / da pravedno svagda kažnjava / zlih duhova nemirne čete. / Šta još sve ima u sebi / šta još sve vrši, / smislićemo u velikom / i korisno i mudro rasvetliti.

Glava planina

1 Čini vam se divnim preuspela slika kako car gora, nazvan "Grosglokner", veličanstveno i neustrašivo diže svoju glavu iz sredine svoje velike braće i u neku ruku gleda na sve strane gde se nalaze njegova deca koja polaze od njega; ali još divnijim će vam se činiti kada vas – dobrim poretkom počevši od njegovih najmanjih potomaka – tek odvedem do njega.

2 Dakako će vas malo začuditi kada pokazujem da vaša Štajerska s ove strane reke Drave nema ni jedno brdo koje ne bi bilo potomak ovog oca planina. Ali bez obzira, na kraju će se ipak pokazati pri zbiru svih istina koliko smo promašili pri ovom prikazu.

3 Pa evo gledajte: Kada se na primer popnete na vaš "Šlosberg" [kod Graca] ili na tkz. "Rosenberg" ili na "Plabuč" ili na Buhkogel ili se uputite dole do zadnjih ogranaka slovenačkih brežuljaka, onda vam kažem da se na tim brdima, uključujući i one alpe na koje ste se već popeli, još uvek penjete na podnožje Grosgloknera.

4 Ako je nekom teško da veruje ovo, mogao bi, ako bi uzeo prvi planinski put, samo primera radi otpočeti svoje putovanje ovde na tkz. brdu "Buhkogel", a odavde neprestano se držati planinskih grebena – koji dakako neće uvek biti iste visine, ali ipak dovoljno visoki da se mogu razlikovati od dolina – pa će na ovom dašta nešta tegobnom putu već za dan putovanja dospeti na one alpe koje uglavnom dele Štajersku od Koruške, pri čemu ne treba ništa drugo do da nastavi mučan put preko svih alpa, pa ako uostalom ima jake noge, može računati da će najkasnije za deset dana dospeti u već bliske predele našeg Grosgloknera, nemajući ni jednom potrebu preći preko neke duboke doline.

5 Ovo putovanje će ga sigurno uveriti da je vaš Buhkogel zajedno sa njegovim nadaleko rastegnutim ograncima itekako još povezan sa ovim ocem planina. Ko, pak, ne namerava ići na takvo mučno putovanje, neka u tom slučaju uzme samo dobru kartu, gde isto putovanje može preći dašta puno udobnije nepogrešivo svojim prstom, pa će se sigurno uveriti u ispravnost ovog iskaza.

6 "Jest", kazaćete, "neka bude sve to tako, jer je čak i Severni pol povezan sa Južnim polom, pa na taj način mogu biti povezani Buhkogel i Grosglokner, ali zašto je ova povezanost važna? Gde ovde viri neko Jevanđelje?"

7 A Ja kažem: Samo malo strpljenja, dečice Moja! Jer između gore Buhkogel i gore Grosglokner ima dosta prostora i koječega da se na zemljištu tog prostora može posejati dobro gorušičino zrno, koje će niknuti i raširiti svoje grane i korenje toliko koliko naš veliki otac planina širi svoje ruke i decu.

8 Ovde se odmah može smestiti pitanje, i to naime ovo: "Šta je do toga što tamo povrh Grosglokner diže svoju glavu nad svim gorama, u nekoj drugoj zemlji neki drugi koji je još viši od Grosgloknera i opet u nekoj trećoj zemlji još neki treći koji gleda preko svih drugih?"

9 Ovde na ovo pitanje kratko odgovaram i kažem ništa drugo do da je ovo zbilja vrlo potrebno zato što od nadvisujeće visine takvih gora u prirodnom pogledu ne zavisi samo uredno održanje onih zemalja u kojima se nalaze nego i celog nekog kopna, kao npr. Evropa od ona tri vama unekoliko poznata lednika, Azija i Amerika od njihovih, itd.

10 Pri odgovoru na ovo pitanje, javlja se opet novo, i to sledeće gde kažete: "A zašto? Kako je moguće?"

11 I na to vam takođe odgovaram kratko, naime ovako: Baš kao što život tela zavisi od glave, jer ako se glava odvoji od trupa ili se drugačije jako ošteti, odmah propada život celog ostalog tela.

12 Ovaj odgovor neka vam je zasad dovoljan, jer upravo takav je odnos takvih gora prema ostaloj zemlji, kao što je odnos glave prema ostalom telu. Ako život i ne potiče neposredno od glave, ipak je glava glavni organ primanja prirodnog života, iz kojeg, upravljajući celim telom, tek prelazi u sve njegove delove. Čovečije telo ima još mnoge druge ekstremitete koje može da izgubi ne izgubivši život, no, glavni ekstremitet tela ne može se izgubiti ne izgubivši život.

13 Gle, isti je slučaj i sa našim najvišim gorama. Možete otkopati celo brdo Buhkogel, štaviše možete navaliti i na neku višu alpu ako ste raspoloženi i ako imate snage, ali da je nekome moguće da navali i na Grosglokner i da ga poravna poput ranije spomenutog Buhkogela ili neke druge alpe, onda takav poduhvat ne bi prošao tako nekažnjivo kao poravnanje Buhkogela ili neke druge znatnije visine. Jer ovakva manja poravnanja gotovo ne bi povlačila nikakve osetljive posledice, dokle bi poravnanje Grosgloknera smesta pretvorilo nepregledne krajeve u večnu zimu ili barem u daleko protegnuto jezero.

14 Ovde ćete ponovo pitati: "A zašto? I kako je to moguće?"

15 Mali primer će vam ovu stvar odmah očevidno predstaviti.

16 Gledajte: Znate da se počev iz tela sva krv upućuje u glavu. Ako se sada glava odvoji od tela, šta tada čini krv? Gle, već imamo odgovor, jer sami kažete: "Pa, smesta će krv isteći iz žila, obliti trup, pa će se žile i celo telo sprčiti; telo će zadesiti sigurna smrt."

17 A isti je slučaj kod takve gore koja je takođe ukapnik ogromnih unutarnjih izvora Zemlje koje svojom velikom težinom pritiska, i propušta kroz svoje pore samo onoliko kako bi cela zemlja nadaleko primila svoje nužno navodnjavanje, a pretek neprestanog vetrenja unutarnjih voda iz vazduha pažljivo opet sama usisava; i da se ne bi opet tako lako odvojilo, isparenje pretvara u trajan led i sneg, što je i razlog što ovakvu goru retko vidite bez isparenja i oblaka.

18 A ono što Grosglokner čini, isto to moraju – mada u manjem obimu – kada je vreme i prilika i sva njegova deca i dečica.

19 Zašto kažem ovde "deca i dečica"? Jednostavno zato što su najviše gore na Zemlji tokom oblikovanja planina prve koje su oblikovane, i tek od njih druge povezanim redom na način kao što već znate. Samo ne morate pri tom misliti da je možda danas na primer nastao Grosglokner, sutra njegova deca a prekosutra njegovi unuci; nego između ovih nizova nastajanja nalaze se duga vremenska razdoblja, koja se ne retko protežu više miliona zemaljskih godina, tako da se u nekoj zemlji retko nalaze dve gore koje su jednako stare. – A da naš Grosglokner pripada najstarijim gorama Zemlje, možete najpre videti iz tog što ga nazivam "ocem gora", a drugo, što je glava više zemalja, i reće, to svedoči njegovo stenje, koje se ogromno razlikuje od stenja njegove dece i dečice.

20 A kao što su gore sve više približavajući se svome ocu, tako su i sve starije, i što je njihovo teme ukrašenije trajnijim snegom i ledom, tim više postaju i uzvišenije i značajnije. Ovo morate valjano da zapamtite jer nastavak će pokazati koliko je veoma značajna ova rečenica. Zato se nećemo upustiti u neka duga sporedna izlaganja, nego odmah preći do glavnog, i to najpre u prirodnom, pa u duhovnom i konačno u jevanđeoskom pogledu.

21 Ima mnogo ljudi koji kažu: "Blag brežuljak sa njivama, livadama, voćnjacima, šumom i pašnjacima bez sumnje mi je draži od sto Grosgloknera."

22 Takvi ljudi, doduše, s jedne strane imaju pravo, jer na večnom snegu i ledu Grosgloknera nikako se ne može zasaditi vinograd – štaviše ni zadnja biljka, kao npr. kamena mahovina, ne uspeva tamo.

23 A Ja pitam: Zar neku goru treba procenjivati jedino po njenoj biljnoj plodnosti? Ako je do plodnosti, onda je svaka gora suvišna, jer u ravnici se očito lakše radi no na bilo kakvoj gori i iskustvo vas je valjda već često poučilo da u ravnici sve dobro uspeva. Prema tome, sigurno je bedasto procenjivati neku goru po njenoj plodnosti, jer plodnost gora nije uslov njihovog postojanja, nego nešto sasvim drugo. Tako će valjda oni koji plodan brežuljak cene više od neplodnog visokog lednika morati da povuku reč, i moraće im se dopasti kada kažem: Jedan kvadratni hvat leda Grosgloknera po sebi vredi više od kvadratne milje pune preplodnih brežuljaka!

24 Ovde ćete ponovo pitati: "Pa zašto? Kako je to moguće?"

25 A Ja vam kažem: Ako je samo do određenog prinosa i dohotka, to sa očima vaše glave, uzevši njih same, ne možete zaraditi ni paru, a dašta vašim rukama i nogama! A zar zbog toga oko ne vredi više od ruku i nogu, koje biste teško koristili bez očnog vida? Pa ipak je zenica oka sićušna spram ruku i nogu. I zar ne morate svaku stvar koju hoćete zgrabiti rukom najpre zgrabiti okom i isto tako stupiti okom ispred nogu?

26 Ako ovo uzmete u obzir, onda ćete uvideti što kvadratni hvat ledenog zemljišta Grosgloknera procenjujem više no celu kvadratnu milju najplodnijih brežuljaka. Jer bez oka malo plodova biste rodili rukama i nogama, isto kao što bi i ravnice i brežuljci bedno rađali bez večnog snega i leda lednika. I u tom pogledu bi neki imućan ratar mogao otputovati do Grosgloknera i u Moje ime poljubiti njegov led, jer od veličine površine poljupca leda pri Grosglokneru zavisi sva plodnost njegovog zemljišta.

27 Da nećete možda i ovde upitati: "Pa zašto? Kako je to moguće?" – Samo malo strpljenja, biće odmah!

28 Znate da se po staroj poslovici jednako rado udružuje jednakim. Ako u vašoj sobi imate neki vlažan kamen u zidu, neće se baš tako lako osušiti, već naprotiv privućiće još vlage sa svih strane, pa će prema tome svoj višak vlage preneti na ostali zid koji ga okružuje i tako prouzrokovati veliku vlažnu mrlju u vašoj sobi.

29 Gle, isto tako jeste opet sa našim Grosgloknerom. On je takođe velik vlažan kamen u daleko prostrtim krajevima jednog dela Zemlje, pa iz daleka sa svih strana privlači suvišnu vlagu lebdeću u vazduhu. A ako bi ove vlage u stanju kapi ostale u njegovim stenovitim zidovima, smesta bi opet otekle od ove divovske stene u velikim strujama i opustošile bi mnoge krajeve oko nje. A da se takvo što ne bi dogodilo, svojom visinom i osobenošću stenja prouzrokuje da vlage usisane njim odmah postaju sneg, grad i led.

30 Ovde ćete reći: "Ako je stvarno tako, onda vremenom mora izrasti preko cele Evrope!"

31 Jest, to bi sigurno i bio slučaj da nema decu i dečicu. Tako ova deca rasterećuju svoga oca, i to na ovaj način: Kada njegovo snežno i ledeno breme naraste odozgo i sa strane, donji delovi ili donji sneg i led pritiska se i sabija takođe sve više, pri čemu se zatim ovi delovi vode i vazduha ovakvim pritiskom zapale u bezbrojne komadiće, pa se ponovo razlože u maglovita isparenja i podižu se iz ovog mesta njihovog tamnovanja. I kako takav lednik svoju izvrsnu silu privlačenja ima samo u njegovim najvišim oblastima, to bi se ova isparenja koja su umakla njegovim nižim i donjim oblastima razlila kao tečnost u tokovima u ravnice koje se nalaze niže uništavajući sve, ili, barem na višim tačkama, pridružila bi se snegu i ledu i dalje raširila i umnožila, tako da bi za hiljadu godina prekrila čitave predele.

32 Međutim, kako se ne bi dogodilo ni jedno ni drugo, pridružena su takvom ocu planina nepregledna deca, koja željno preuzimaju na sebe preopterećenje njihovog oca, i za ono što je i njima previše, gle, već čuče oko njih opet gomila dečice, koja pretek željno preuzimaju; i što i njima bude previše, tek tim blagosiljaju cele druge prostrte ravničarske predele.

33 I ako ovo samo donekle shvatite, lako ćete uvideti zašto se od takve visoke gore šire gotovo zrakasto tako nadaleko istegnuti povezani planinski venci u svim pravcima, pa vam neće zvučati baš smešno, kada kažem da i iz vaših samih bunara pijete vodu Grosgloknera i da u vašoj zemlji gotovo nema izvor koji svoje plodno postojanje ishodišno ne zahvaljuju ovom ocu planina.

34 "Jest", kazaćete, "ali šta je onda kišnica?"

35 I Ja vam na to kažem da u vašoj zemlji retko koja kap kiše padne iz oblaka koju nije poslao Grosglokner i njegova prostrana deca. Pa ne biste pogrešili kazavši: "Grosglokner kiši nad našom zemljom!"

36 A zašto? – Zato što ima tri različite, nadaleko raširene snažne ruke, od kojih se jedna širi na sve strane u njegovoj deci i dečici, druga u svim izvorima, potocima i rekama, često mnogo dalje raširenih od njegove dece i dečice, a treća najdalje pružena ruka sastoji se predelom oblaka čije je središte za više zemalja baš kod Grosgloknera i koje u svojoj mnogoj širom rasejanoj deci ima brižne čuvare i podređena počivališta gde se ponovo skuplja u sve većim isparenjima. I ako se na primer na Koralpi pregusto nagomilaju, onda i takva alpa opet ima podređenu dečicu koja željno rasterećuju veliki deo bremena svoje majke – kojom prilikom ova treća ruka Grosgloknera, obično obasipajući blagodatnom kišom, brižno potpomaže ubogi biljni i životinjski svet ravnica i pruža im ukusan obrok.

37 No, to je samo prirodno-koristan rad i namena ovog oca planina.

38 Međutim, iza ove nalaze se u pozadini još druge dve, i to mnogo važnije, koje ćemo u sledu ove objave tek upoznati; pa tek upoznavši ih primećivaćete živo u vama probitačan pojam velike koristi takvog diva planina koji izgleda mrtav. Jer zaista vam kažem: Na svetu sve izgleda naopako! Tamo gde na zemlji vidite puno živosti, tamo se nalazi isto toliko smrti, a gde mislite da je sve utonulo u večnu smrt, tamo najčešće vlada najveće izobilje života i neizmerno revnosna delatnost.

39 Iz tog razloga su najčešće svi proroci i videoci prebivali na gorama; i Ja sâm, bivajući čovekom na Zemlji, boravio sam prvenstveno rado na gorama. Na gori oterao sam zanavek kušača; na gori nahranio sam toliko gladnih; na gori predao sam u Mojoj reči celo nebo; na gori pokazao sam se prevečnim životom preobražen trojici poznatih; na gori molio sam se; i na gori sam razapet.

40 Zato poštujte gore, jer zaista, što više dižu svoje teme nad dubokim kalom ljudskog koristoljublja, utoliko su posvećenije i isto tako je blagosloveniji sav ostali kraj.

41 Kako to, delom smo već čuli, a sled će vam tek sve to prikazati u pravom svetlu – pa neka ovo bude dosta za danas.

Regulator kiše, magnetizma i toplote

1 Da su metali, posebno gvožđe, veoma važna roba u vašem domaćinstvu, da to izračunate nisu vam baš potrebna visoka matematička znanja.

2 Da li biste mogli obaviti išta bez gvožđa? Jest, sasvim određeno možete pretpostaviti: Bez gvožđa ne bi bilo štampano ni slovo. Bez gvožđa pravili biste svoje domove posve trudno i mučno i još teže oskudnu odeću. Jest, bez gvožđa do dan danas ne bi bilo brodova na moru ni kola na kopnu.

3 Bez gvožđa ne biste imali ni jednu jedinu alatku da rastresete zemljište i posejete žitarice u zemlju; jest, jednom rečju: bez gvožđa bili biste prirodno kao i ponegde duhovno najbednija stvorenja na Zemlji, tako da bi vas natkrilila svaka životinja. Međutim, posredstvom tog posve blagoslovenog metala možete nabaviti sve potrebno, zato što se od gvožđa mogu napraviti sve moguće korisne sprave i alati. Štaviše bez gvožđa teško da biste pripremili i jednostavan grob za lešinu nekog umrlog brata, pa biste stoga lešine umrlih morali bacati u reke ili u najbolju ruku tu i tamo zagrnuti u plitak pesak ili ih nositi na najviše gore pokrivene večitim snegom i ledom ili spaliti ako ne biste hteli da vas stalno okružuje kužni dah. Kratko i jasno, korist gvožđa isuviše je velika da se ne bi priznala.

4 Neki kratkovidi bi doduše rekao: "U nuždi, t. j. nemanjem gvožđa i prema tome i svih drugih metala, koji su svi bez razlike uslovljeni postojanjem gvožđa, morali bismo se pripomoći drvenim spravama!"

5 To bi bilo pravo, samo postavlja se pitanje čime poseći drvo pa stesati i izrezati ga za razne jedva dovoljne alate? Gle, iz ovog je potpuno jasno da je upravo gvožđe prvi uslov u prirodnoj oblasti čoveka bez kojeg se ni hleb ne bi mogao peći i ishrana čoveka bila bi ograničena samo na neobrađene plodove.

6 Pošto smo ovim malim uvidom videli koliko je neminovno nužan metal, pogledajmo i kako nastaje.

7 Već znate iz jedne ranije objave, i to naime iz prikaza mog velikog "Domaćinstva", kako ste nazvali ovo glavno delo, gde se spominje seoba mora, da se za vreme nadnesenja mora ovaj metal skuplja preko soli koju sadrže mora, prvenstveno uticajem zvezda, u unutrašnjosti Zemlje, i to u izvesnim već posebno određenim žilama, gde je gvožđe ili pak zrak predstavljen kao metalno učvršćena i posoljena, isto tako svezana sunčeva svetlost.

8 To je potpuno tačno i istinito; jest, ovo skupljanje je toliko precizno izračunato da sledećih punih 14000 godina nisu u stanju da sasvim potroše ovaj metal. Međutim, za obrazovanje gvožđa ovde je nužno još jedno pitanje, i ono glasi ovako: "Da li je ovo gvožđe koje su obrazovali more i zvezde već valjano za obradu i izradu svakakvih sprava?"

9 O ne, kažem vam, kao takav još je nezreo plod, koji je, doduše, sposoban da sazri i da postane ukusan, pa prema tome i upotrebljiv, no kao nezreo ni jedno ni drugo.

10 Pošto sada to znamo, ponovo se postavlja dalje pitanje: Pa, na koji način gvožđe sazreva?

11 Odgovor vam daje svaki rudar kao i svaki botaničar i svaki zemljoradnik kada kaže: "Kišom i blagim suncem sve napreduje i sazreva!" [nem. poslovica] I tako i jeste.

12 Kiša je glavni uslov za svako gajenje, pa i gajenje gvožđa. A da kiša neprestano pada, ubrzo bi ugušila plodove i posle dužeg vremena takođe rastočila i ojalovila metale planina. Kako bi, dakle, sve uspevalo, mora se voditi računa o pravom poretku.

13 A koga sam postavio za podešavanje takvog poretka na nekom zemaljskom telu? I preko koga se neprestano održava?

14 Sada ponovo možemo da otputujemo do našeg Grosgloknera! Pogledajte ga dobro kako visoko strči u visine i u predele oblaka i kako ga opsedaju bezbrojni šiljci!

15 Gle, ovaj car planina ima veći delokrug za usisavanje struje i magnetske tečnosti no vaši gromobrani na krovovima kuća!

16 Prema tome, šta je Grosglokner još pored onog što smo već čuli u prethodnom saopštenju?

17 Gle, on je neverovatno velika i snažna ostava struje i magnetizma! Pa kada deluje na daljinu trostrukim načinom kojeg već znate, naime navodnjavanjem, tada svu vodu, a prvenstveno kišu, snabdeva valjanom količinom struje i magnetne tečnosti.

18 A ove dve polarnosti jesu u prirodnom pogledu glavni uslov sveg rasta i sazrevanja biljnog i mineralnog sveta i preko ovih dvoje potom i životinja.

19 A pošto je naš Grosglokner takav silan sakupljač ovih polarnosti, može se ovde pokazati sa malo reči da rude podređenih gora uglavnom lednicima duguju svoju zrelost, pošto upravo lednici uređuju stepen toplote svih zemalja koji se nalaze ispod njih.

20 Pošto ovo sada znamo, jedino vam skrećem pažnju na to da ove visoke planine sa snegom i ledom, kao kod nas naime Grosglokner, razdeljuju njihove druge već poznate blagoslove na tle prvenstveno preko svoje dece i dečice – takođe ponajviše ovim putem razdeljuju i ovu strujno-magnetnu tvar.

21 A šta se još krije iza ove strujno-magnetne tvari i koliko se brzo širi u svim pravcima, upoznaćemo bliže tek u području duhovnog izlaganja ovog oca zemalja i planina.

22 A za sada ćemo sa ovim delom završiti i dometnuti samo ovu jedinu misao da se prevelika i preblagoslovena dejstva svagda rađaju i na opštu korist se dalje unapređuju gde slepo čovečanstvo najmanje očekuje pa prema tome i najmanje traži.

23 Pa tako od nekog beznačajnog ledenog vrha Grosgloknera neretko proizilazi mnogo veće dejstvo na mnoge zemlje nego iz velikih velegradova, koji ništa ne znače i iz kojih su srazmerno prema dobrim učinjeni i ponuđeni potpuno nesrazmerno mnogi loši ishodi.

24 Pa prema tome takva planina vredi mnogo više no sva idustrija Engleske, Francuske i Severne Amerike, itd.

25 Pošto smo došli do kraja sa ovim razmatranjem za srce, a ne za matematički razum, okrenućemo se do sledeće, treće i prema tome zadnje i najveće korisnosti našeg Grosgloknera. No, za danas neka je dosta.

Planine regulatori vazdušnih struja

1 Nakon što ste ponešto saznali o korisnosti našeg Grosgloknera i smatrate da je već gotovo sasvim iscrpno navedena, valjda se sami pitate: "Koja je korist još svojstvena takvoj gori pored svega što smo saznali, i to u prirodnom smislu?"

2 Ovo je dobro pitanje, jer kao podloga ovom pitanju nalazi se još jedna velika potreba zahvaljujući kojoj ćete saznati još nešto korisno o ovoj gori. A pošto se nigde ne izražava potreba za nečim niti se pojavljuje glad za kojom nema zasićenje, to će i za ovu potrebu koja se nalazi u ovom pitanju valjda postojati i neko zasićenje.

3 Pa zato pazite! Smesta ćemo otvoriti naše ostave gde ćete za zasićenje vaše potrebe naći najboljeg hleba u velikom izobilju.

4 Pa za šta još valja naš Grosglokner, a i svi lednici i druge planine na zemlji?

5 Valjda svi znate da se Zemlja za 24 časa i malo preko okreće oko sopstvene ose. Pored toga valjda vam nije ni nepoznat priličan obim Zemlje.

6 Ako uzmete obim Zemlje koji još znatno prelazi preko 5000 milja [37100 km] i podelite celu dužinu obima na onoliko delova koliko 24 časa i nekoliko minuta preko sadrže minuta, iznenadićete se da na jednu minutu dođu nekoliko milja.

7 A sada zamislite Zemlju da je bez planina, da je glatka lopta koja je barem još deset milja uvis okružena delom teškim atmosferskim vazduhom!

8 A da biste utoliko potpunije razumeli neobičnost ove pojave, možete uzeti staklenu kuglu, pa je zavrtite prilično okretno oko sopstvene ose u nekoj posudi koja je ispunjena vodom ili na zraku sunca koji pada kroz neki prozor u sobu i koji je prilično zasićen običnom prašinom, pa ćete se uveriti da ova rotirajuća kugla ne povlači sa sobom ni delić vode ni najmanju česticu prašine, ukoliko nije prilepljena strujnim privlačenjem, to jest ne prisiljava ih na isto kretanje kojim se kreće sama staklena lopta.

9 Nu, pošto smo ovaj opit u neku ruku već učinili u duhu, pogledaćemo upoređujući našu zemaljsku loptu.

10 Recite Mi, šta bi prisiljavalo atmosferski vazduh da se okreće zajedno sa zemaljskom loptom oko njene ose, ako bi površina Zemlje bila potpuno ravna? I ako Zemlja ne bi povlačila atmosferski vazduh, kakvim vazdušnim strujama bila bi izložena sva živa bića?

11 A kada su već takozvani istražitelji prirode prilično tačno utvrdili da kod moćne oluje vazduh struji tako brzo da za sekundu pređe blizu 80 stopa [25 m], pri čemu vazdušna struja već razvija takvu silu da lako čupa iz tla najdeblje i najjače drveće, kakve bi tek posledice imala vazdušna struja koja bi za minutu prešla nekoliko nemačkih milja?

12 Ne treba da vam bliže opišem ishod takvog opita, jer ako samo malo razmišljate, očito i prejasno morate naći i shvatiti da se pri takvoj promaji ne bi održala ni mahovina, a kamoli neki drugi stvor. A šta bi tek na takav propuh reklo more, razumeće lako onaj koji je samo jednom video more kada duva krepak vetar preko njegove površine i podiže talase poput brda.

13 Ako ovo samo malo posmatrate, valjda vam mora jasno pasti u oči Moje očinsko staranje, da sam u tu svrhu postavio i odredio planine na površini Zemlje da vazduh pomoću njih bude primoran da se okreće zajedno sa Zemljom.

14 Tu ćete dašta reći: "Pa zašto usled takve koristi planine nisu jednako visoke i zašto ne idu duž meridijana od pola do pola?"

15 Na ovo pitanje može se odgovoriti trima validnim odgovorima.

16 Pod prvo su planine oblikovane tako što postavljanjem neke stvari vazda ne povezujem samo jednostranu korist. I tako se prvi razlog otvoreno nalazi pred vama u već prethodno opisanim koristima zašto su mnoge planine veoma visoke, neke manje a neke samo neznatne uzvišice ravnog tla.

17 Drugi razlog je sledeći: Da su sve planine jednake visine i da se protežu pravom crtom od pola do pola, nastupilo bi večno mirovanje vazduha, pri čemu bi se donji slojevi vazduha ubrzo pokvarili kao u podzemnim katakombama. Recite, kako bi u takvoj prilici izgledalo sa prirodnim životom?

18 Gle, zbog toga su planine na površini Zemlje postavljene prividno posve neravnomerno. A Ja vam kažem, ovaj položaj uređen je toliko previsokom naukom da baš njom vazduh ima uvek dovoljno prostora da mora prelaziti preko Zemlje uzduž i popreko i time mešati se i treti, pa se ovim radom uvek rađa u dovoljnim količinama preko celog tla Zemlje sveža takozvana struja ili bolje prirodna tečnost života.

19 Ako na ovo obratite samo malo pažnje, neće vam se više učiniti nespretnim i slučajnim položaj planina nad tlom Zemlje kao i njihova različita visina, nego posve mudro uređenim.

Uzrok svetlosti lednika

1 A zašto su još, pod tri, gore nejednake visine? Na to moramo još da odgovorimo. A ovaj treći razlog sadrži tri glavna razloga, i to sledeće: Najpre ovi visoki planinski vrhovi ovim moraju da prisile i gornje predele vazduha da se takođe vinu oko Zemlje. Da takvih visokih gora ima previše na Zemlji, povlačilo bi to sa sobom vremenom takođe skoro stalno mirovanje vazduha u dubinama, zato što bi se previše gornjeg predela vazduha povuklo i kretalo.

2 A kako ima samo malo takvih visina, to je gornji predeo vazduha primoran da se jedino na nekoliko tačaka okreće zajedno sa Zemljom; a oblasti vazduha koje se nalaze na većem odstojanju od takvih planinskih vrhova pokreću se jedino vrtložno u svim pravcima, isto tako kao kada neku palicu vučete prilično brzo kroz vodu, pri čemu se voda koja se nalazi ispred palice delom tera sa palicom, delom sa obe strane svako može primetiti gomilu kružića i talasića koji se vuku mnogo sporije za palicom i sami pokreću susednu oblast vode.

3 Kružiću su sve sami virići koji uznemiravaju vodu u dubini, a talasići uznemiravaju površinu vode; pa je tako vremenom takvo kretanje kroz vodu neretko uznemirilo čitavo jezerce.

4 Gle, to je dakle važan razlog što samo mnogo manji deo planina štrči tako visoko u vazduh.

5 Drugi razlog ovog trećeg glavnog razloga jeste sledeći:

6 Biće da ste već koji put čuli o tkz. svetlosti lednika. Pa šta s tim?

7 Neki prirodnjaci su ovu svetlost, prilično nespretno, objasnili tako što potiče od sunčevih zraka koji se još prelamaju preko dalekog horizonta severa; međutim, takvo što je potpuno nezasnovano i pogrešno. Ova svetlost jeste čisto pozitivne elektromagnetske vrste i nastaje peprestanim trenjem takvih planinskih vrhova sa vazduhom koji ih okružuje.

8 "Jest", kazaćete, "može biti da je tako, ali tu još ne vidimo nikakvu korist! I ako bi njihovo svetlenje možda bila sama korist, ipak ne uviđamo zašto su takva velika noćna svetila postavljena toliko oskudno na tlu Zemlje. Šta daleko udaljen žitelj nizije ima od svetlosti lednika koja je često udaljena više stotina milja?"

9 Da se radi o korisnosti svetlosti, imali biste dašta pravo da tako pitate; međutim, to sa prilično oskudnom svetlošću lednika nikako nije slučaj. Svetlost je ovde samo privif mnogo veće korisnosti. Pitanje je prema tome: u čemu se sastoji ova korisnost?

10 Čujte, odmah će vam se razjasniti o čemu se radi!

11 Znate da je pravedna raspodela elektromagnetske tečnosti neophodan uslov sveg prirodnog života. Sada, da ima previše takvih planinskih vrhova u nekoj zemlji, potpuno bi izeli ovu elektromagnetsku tečnost da se ni atom ne bi izgubio dole u dubinu. A da ih uopšte nema, naime ovih visokih vrhova lednika, u dubini niko ne bi bio bezbedan svog života, nego bi na svakom koraku bio izložen opasnosti, da pogine od neke munje koja bi se lako razvila iz vazduha.

12 Gle, dakle, to je zapravo korisnost od koje se svetlenje pojavljuje samo kao privid.

13 A ako bi neko bio prisutan i prigovorio sledeće: "Šta, prema tome, ima široka nizija npr. Poljske, a delom i Mađarske od elektromagnetske brižljivosti Grosgloknera?"

14 Na to kažem: Ovaj lednik leži na toliko dobro izračunatoj tački da, ako bi mogao da se udalji sa svog mesta samo na čas hoda, više ne bi bio lednik, nego kao što ih ima dosta samo stenovita gora.

15 A to što je lednik, dolazi od toga što se nalazi na tačci preko koje se od severnog pola pruža jedna glavna elektromagnetska struja do južnog pola.

16 Ova glavna struja, istina, ide preko svih lednika tirola i Švajcarske i samo još jedan istočni krak ide onamo gde se nalazi Grosglokner, ali od ovog životnog toka uzima dovoljno da obladava dovoljno sve zemlje uz pomoć ostalih lednika da se blagotvorno dejstvo ne pruža samo nad celom Evropom, nego još nad značajnim delom Afrike.

17 Dakle, ako spomenute velike nizije Evrope nemaju sopstvene lednike, preko njih ni ne prelazi značajan tok; a za manje značajne tokove postoje svuda srazmerno manje gore u pravilnom broju koje su itekako u stanju da uređuju takve manje električne tokove.

18 Ovde ćete pitati: "A zašto od Severnog do Južnog pola ne ide neki sveopšti istoobrazni tok?"

19 Ako tako pitate, morate češće da pitate i to: "Zašto munja ne seva pravolinijski i u sveopštem pravcu kako bi barem jednim mahom sve pobila?"

20 Opet morate pitati: "Zašto potoci i reke teku samo gdegde i to ne pravo, kada je i svoj ostaloj ravnici potrebna voda i navodnjavanje koliko onom potesu koji omeđuje potok i reku?"

21 I opet morate pitati: "Zašto u nekoj zemlji ima toliko i znatnih jezera, dok u nekoj drugog zemlji nema ni traga?"

22 I tako bi imalo još gomila pitanja; no, ova tri suvišna neka vam budu dosta, da pod prvo uvidite koliko sam mudriji od ljudi, a pod drugo, baš zato što sam puno mudriji od ljudi, najbolje i znam zašto sam elektromagnetske tokove uredio tako zasebno i naznačio im određen put na kojem su naši lednici sasvim valjani i sređeni miljaši.

23 Ovim imamo i drugi razlog trećeg glavnog razloga, pa nam samo još ostaje treći.

24 Dašta ćete se ovde pitati: "Ko ovde još izvede neki razlog, taj sigurno ume dobro da sabira.

25 Pa ipak vam kažem da je ovaj treći razlog najvažniji i najvrsniji, i još vam dodajem da vam je ovaj treći razlog istovremeno i najbliži i trebalo je da ga prvog nađete, da ste u prirodnom pogledu kratkovidiji očima vaše duše no što jeste. Jer kratkovidost duše jeste baš dobra stvar, jer što je duša dalekovidija ili matematički pametnija, utoliko više švrlja očima tamo-amo među dalekim zvezdama, a ono što joj je pred očima ne vidi. –

26 "Šta je, dakle, ovaj treći razlog glavnog razloga?" pitaćete.

27 I kažem, samo se malo strpite! Hoću da vas uputim na njega, i hoću da vidim da li ćete ga rukama opipati; pa pazite!

28 Da li ste nekad razmišljali zašto imate samo dve ruke i na svakoj ruci ili šaci samo pet prstiju? Zašto same ruke nisu barem još jednom toliko duge no što jesu i zašto na njima nema mnogo više prstiju?

29 Ili da li ste se ikad pitali zašto nemate više od dva oka i dva uha, i to samo na jednoj strani tela, naime što se tiče očiju? Jedno oko smešteno na leđima, i u neku ruku još jedno uho na ruci ne bi bilo necelishodno!

30 Ili zar niste o tome razmišljali, zašto je kod drveća obično samo jedna grana najviša, a ostale naravno niže? Ukratko, navedenih pitanja je ovde dovoljno, i da vidimo da li ćemo preko njih doći do trećeg razloga.

31 Zašta imate oči? – Na ovo pitanje će valjda svako dete odgovoriti, naime: "Da vidimo", ili razložnije rečeno – za opažanje obasjanih oblika spoljnih predmeta.

32 Na ovo teško pitanje smo odgovorili bez dvoumljenja i uviđamo pri tom da su nam u tu svrhu dva oka sasvim dovoljna.

33 Sada dolazi drugo teško pitanje: Čemu nam služe uši? – I na ovo su deca brzo spremna i kažu: "Da čujemo", ili razložnije rečeno – za unutrašnje opažanje kretanja i susretanja stvari van nas!

34 Dakle, bili bismo i sa ovim teškim odgovorima gotovi, i iskustvo uči da su i u tu svrhu dvoje ušiju dovoljna, i pre bi se moglo reći da je za ponekog mnogo dva oka i dva uha.

35 No sada dolaze ruke! Čemu služe ruke?

36 Velim, da na ovo pitanje nije ni potrebno odgovoriti.

37 Da su uostalom dvoje ruku dovoljne za svaki posao to je od Adamovog vremena potvrdilo iskustvo svih vremena više nego dovoljno, pošto su ljudi ovim dvema rukama i suviše učinili i počinili.

38 Zar vam sada još ne pada na pamet treći razlog?

39 Pa čujte! Kao što svako telo čoveka, životinje, štaviše i drveta, žbuna i svake biljke mora da ima određene udove da bi pomoću njih stupili u vezu sa spoljnim svetom, mora da ih ima i Zemlja. Pa, prema tome, naši lednici jesu oči, uši i ruke Zemlje, pomoću kojih valja da stupa u svakakve veze tokom svog dugog puta oko Sunca i sa Suncem kroz daleke sunčane predele, i to najpre u najvažniju vezu gledanja – jer možete verovati da planete svoje putanje ne prelaze slepo, i pod drugo Zemlja ovim valja da stupa u vezu da bi primila skladne plodove velikih kretanja drugih nebeskih tela i kretanja etera i svetlosti i raznoraznih tokova na sebi samoj; i pod treće ovim udima ima da obavlja radnje koje su joj nužne da, pod jedan, upravlja svojim sopstvenim kretanjem i pod dva da ovim doprinosi i urednom kretanju drugih nebeskih tela i pod tri da izvrši sve one korisne radnje koje ste već saznali.

40 Gle, ovo je, dakle, treći i, ako samo malo razmislite, sigurno najvažniji razlog – pod jedan, postojanja takvih lednika, pod dva, njihov daleko manji broj spram drugih planina, i pod tri, i mesta i položaja gde se nalaze.

41 I tako smo ovim prikazali prirodnu korisnost ove planine, onoliko koliko vam je potrebno da znate; ali nikako ne mislite da je ovo već zatvoren krug, nego ovde svaka postavljena tačka ima svoje beskrajno mnoge korisne ogranke i svaki atom svoje izrazite sasvim osobite korisnosti.

42 Kolike mnogostruke korisnosti ima ovakav otac planina, zaista, tu bi presavršen anđeoski duh sa najboljim i najjednostavnijim jezikom imao dovoljno da pripoveda za čitavu večnost!

43 Više vam ne trebam kazati. Međutim, koliko god da prirodnih korisnosti sadrži takva gora, samo jedna jedina duhovna korisnost, koju ćete kasnije saznati, preteže sasvim sve ostale.

44 No, dalji tok će vam sve ovo potpuno razjasniti celishodnom kratkoćom što sada jedva mutno slutite.

45 Pa neka je ovim dovoljno za danas.

Duhovno i materijalno

1 Iz ranijih objava snabdeli ste se valjda dovoljnom svetlošću da bi vam sada već trebalo biti jasno da sva materija po sebi nije ništa drugo do Mojom voljom učvršćena misao iz Mene.

2 Shodno ovom načelu ni naš Grosglokner neće biti ništa manje do što je sva ostala materija.

3 Kakva je dakle razlika između stvarnog duhovnog i njemu suprostavljenog materijalnog, pošto je i jedno i drugo proizvod Moje volje?

4 U proizvodnom pogledu ovde ne vlada nikakva razlika – ali zato utoliko veća u biti [biću, osobi] (Wesenheit).

5 Ovo će vas, istina, malo iznenaditi, međutim pogledajte samo na nekog umetnika među vama!

6 Šta je kod njega razlog svih njegovih proizvoda? Ne možete naći i navesti ni jedan drugi do jedino njegovo volje, što izraženo drugim rečima glasi: Sve što stvara, mora najpre hteti, jer bez tog razloga teško da će ikada što proizvesti.

7 A da li je ovo sada nužna posledica da jedna te ista volja neprestano mora da proizvodi jedno te isto?

8 Morate reći sebi da to nije slučaj jer nije samo u volji razlika, nego ljubav zacrtava obličenje proizvoda, a volja jedino pridodaje i govori jednostavno "da bude!", te tako i biva kako je ljubav ranije zacrtala.

9 Gledajte, isto tako se zbiva i kod Mene. Moja beskrajna ljubav uobličava oblike, a sila ljubavi, koja se zove volja, ispoljava ih; deo ovih oblika učvršćuje volja usled žudnje ljubavi; a drugom delu ova volja, po žudnji ljubavi, daje slobodu koja sve više zaživljava.

10 Pa tako materija odgovara Mojoj volji po ljubavi tako što je volja učvršćen temelj kao zadnja podloga sveg duhovnog, pa je ovim u poređenju ljubavi ono što se naziva Moje "smilovanje".

11 A duhovno odgovara živoj slobodi Moje sopstvene same ljubavi i jeste ono što se zove milost ili prava samosvest svakog slobodnog bića, koja potiče od slobodnog života Moje ljubavi i čija je savršena duhovna slika.

12 Iz ovog kratkog uvoda već možete lako zaključiti da gde se god nalazi materija bilo kog oblika takođe se nužno mora nalaziti duhovno; jer ako je materija smilovanje, ovo smilovanje sigurno neće postojati kao sredstvo za izbavljenje sebe samog, nego sigurno višeg stepena na koji je upućeno. Ili da li ste se ikada smilovali samom smilovanju?

13 Pošto se, dakle, vi smilujete nekome, pa valjda će onda i Moje smilovanje važiti nekome, a ne sebi radi.

14 Dakle, ovim smo utvrdili i određenu nužnost materije za neki viši stepen. Ali gde se nalazi ovaj viši stepen? To je veoma važno pitanje.

15 Ako se na primer neki potrebit čovek nalazi u nekom zapadnom predelu, recite mi, ako biste se smilovali njemu da ga izbavite iz njegove nevolje, da li biste vašim smilovanjem krenuli na istok – ili zar se vašim smilovanjem ne biste okrenuli onamo kuda se nalazi onaj kome je potrebna pomoć? I ako ga tamo nađete, zar nećete ostati kod njega?

16 Ako ove upitne rečenice prođete sa samo malo pažnje, mora vam smesta biti jasno da bolnica za uboge i ubogi uvek idu zajedno. Pa će i kod materije i kod duhovnih Stepena biti isto tako da se obuzimaju i da se uzajamno sadrže.

17 A ako na Zemlji naiđete na neku sve izvrsniju i, prema tome, sve veću ubožnicu, pa valjda ćete sasvim prirodno zaključiti da izvrsnija i veća ubožnica prima i više ubogih nego neka manja i manje vrsna.

18 Isti je slučaj i sa veličanstvenošću i vrsnoćom materije: Gde je god nađete većom i vrsnijom, za utoliko veći broj duhovnih Stepena postoji.

19 Pa ćemo opet baciti pogled na našeg Grosgloknera!

20 Pogledajte ga, kakav je veličanstven i izvrstan, kao kralj među gorama; jer gde se vrhovi drugih gora gube u goletnim stenama, baš tu naš Grosglokner tek počinje moćno da se uzdiže preko svojih goletnih suseda. I pogledajte kako se proteže na više časova na sve strane. Pogledajte kako je zastrt večnim snegom i ledom. Pogledajte mnoge potoke kako se stropoštavaju sa njegovih stena, i pogledajte njegova strma temena kako ih gotovo stalno opsedaju beličasti oblaci! Jest, već izdaleka ćete prepoznati ovu goru i bez sumnje ćete reći: "Ovo je sigurno naš Grosglokner, jer njegov blistavi sneg, njegova visina i oblaci koji ga stalno okružuju sigurno jamče našu pretpostavku!"

21 Gle, toliko izvrsnim ćete ga naći! A budući da je toliko izvrstan, onda će on biti i izvrsna ustanova, ili on je u neku ruku veliko parče Mog smilovanja.

22 Iz prirodnog dela ove gore već smo saznali široku veličanstvenost njegove korisnosti. Ali upitajte sami sebe: "Da li bi se uopšte mogle zamisliti, da tu ne stanuju duhovno-razumni stepeni, koji upravljaju svim tim, ili da li bi bilo moguće dejstvo bez odgovarajuće sile ili sila.

23 Gle, sile koje ovde deluju, upravo jesu duhovni stepeni, preko kojih se sve ovo vrši!

24 Sada se samo postavlja pitanje: Da li su ove pojave od strane ove gore, koje su korisne u prirodnom smislu, glavna svrha duhovnih Stepena koje ga okružuju i koje u njemu stanuju, ili su samo sporedna svrha kojom svi duhovni stepeni stasavaju za neki drugi stepen?

25 Na ovo pitanje može odgovoriti jedan primer, i to opet pitanjem: Šta li je pri setvi semena u zemlju svrha tog posla? Da li setva po sebi, ili setva ima još neku višu svrhu?

26 Dašta truljenjem semena đubri se zemlja, pa postupno postaje masnija, ali valjda ovu korist setve nećete smatrati glavnom svrhom takve radnje, nego ćete reći: "Sejemo seme u zemlju samo zato da iz semena nastane nova plodna stabljika koja treba da nam da mnogostruko ono što smo prethodno jednostruko zasejali."

27 Gle, prethodno spomenuta prirodna korist ove gore odnosi se prema višoj svrsi njegovog postojanja isto kako se đubrenje zemlje truljenjem zrnca u tlu odnosi prema njegovom nastalom mnogostrukom živom plodu!

28 Iz ovog ćete sada već malo uzmoći da prepoznate ispravnost onog što sam spomenuo na kraju izlaganja prirodne korisnosti ove gore, gde je rečeno koliko je viša duhovna tačkica ili atom nad svim dosad spomenutim prirodnim koristima ove gore.

29 Zato ovo do sada rečeno smatrajte samo kao nužan uvod bez kojeg teško da bise razumeli ono što sledi!

30 Što sledi posebno, pak, sačuvaćemo za neku sledeću poruku, pa neka ovim bude dosta za danas.

Borba duhova nad Grosgloknerom

1 Ako se sećate nekih drugih otkrivenja iz prirode koje sam dao, gde je, naime, pokazano gde životinjski svet počinje, biće vam odmah jasno što je u uvodu ova naša gora nazvana izvrsnom i velikom ubožnicom.

2 Gle, duše i duhovi sa obično još veoma zemaljskim pomišljenjem u srcu zadržavaju se prevashodno u predelu njihove planete gde su prebivali u telu. Ovi duhovi su neretko ljuti, gnevni i pakosni zato što su toliko brzo morali da napuste njihov privremen dobar život, pa zato sada hoće da se svete na sav moguć način. Premda direktno ne mogu da vide Zemlju – uostalom kao što nijedan duh prirodno ne može videti nešto izvan njega nego samo unutar njega – ipak znaju prilično dobro putem unutarnjih saobraznosti gde ili u kom predelu Zemlje se nalaze; i zato što se kao duhovi nalaze u očevidnom sukobu sa prirodno-duhovnim Stepenima, ubrzo se sjedinjuju s njima da bi tim putem gde god moguće naudili Zemlji koja ih je toliko prerano ostavila na cedilu.

3 Kako u duhovnom stanju preko saobraznosti takođe dobro znaju da takav planinski div Zemlje vrši koristi u prirodnom smislu za sve zemlje oko njega, zadržavaju se veoma rado u njegovom susedstvu. Samo posmatrajte sliku – ako već nemate priliku da izvidite u stvarnosti ovu goru, i smesta ćete se uveriti kako se svugde oko njega dižu ogromne stene u čijim se klisurama, prevojima i krivinama neretko iznenada za tili čas dižu tamnosivi oblaci koji, kada se dignu iznad najviših vrhova stena i kada u neku ruku ugledaju našeg Grosgloknera, smesta se ponovo povlače i često se ne mogu izvući iz njihovog skrovišta ama baš nikakvim jakim vetrom.

4 Gle, ovakva pojava je već veoma siguran znak o postojanju takvih zlovoljnih i zlonamernih duhova, i to već povezanih sa prirodnoduhovnim Stepenima.

5 A ako dignete vaš pogled naviše do belih površina našeg lednika, takođe ćete gotovo stalno otkriti oblake i maglu, koji su, pak, gotovo blistave bele boje. Ovi oblaci i magla jesu takođe nosioci duhova, međutim, duhova dobre vrste; od njih koji lebde sasvim povrh jesu anđeoski duhovi zaštitnici koji su za to određeni, dok magle koje lebde niže dole kod lednika, koje obično obrazuju prugaste oblake linijskog oblika jesu takođe duhovi dobre vrste, međutim još nisu dovoljno zreli za visinu i tek vernom budnošću i raznim borbama protiv zlih duhova moraju se opodobiti, sazreti i saumešiti se za visinu.

6 Da ste u tom kraju i da često danima posmatrate ovu igrariju maglina, ne biste ni sanjali da ikada može doći do ozbiljne borbe između ovih vazdušastih Stepena. Međutim, ko bi imao vremena da sačeka dok zaista dođe do borbe između ovih lakih Stepena, može biti siguran da će mu za vreme ove borbe mrčiti svest od užasnog straha.

7 A kako dolazi do borbe? Šta je obično povod? Ako jednom saznamo povod, neće nam ostati nepoznat ni uzrok.

8 Gle, zli duhovi, koje smo već spomenuli pre, zanimaju se uvek osvetničkom mišlju da se jednom dočepaju ovog prestola dobročinstva zemalja, kako bi zatim počev od njega propisno rasejali zlo na sve strane. Povodom toga ščoporavaju se u donjim skrivalištima i kreću na male izlete kako bi izvideli kako stoji sa stražom i posadom prestola. Primete li da oko njega izgleda prilično golo, prenosi se ta vest na sve strane što pre brzinom misli i gde se god nalazi neki prilično krševit planinski vrh, smesta će se svugde izvući velike mase istih tamnosivih oblaka i dizaće se uvis, i ako je nebo pre bilo sasvim vedro, već za nekoliko minuta je neretko gusto obavijeno ovakvim često sasvim crnim oblacima koji se kreću uzduž i popreko i približavaju se stranputicama prestolu ne bi li tim kretanjem zavarali stražu prestola.

9 Tim prilikama je Grosglokner na kratko obično bez oblaka i magline, jer čim stražari vide takvu prepredenost zlih duhova, skupljaju se smesta i skrivaju se pažljivo u unutarnjim velikim kristalnim hramovima gore.

10 Kada sada glavne vođe ove nadaleko rasprostranjene rulje vide da je presto bez posade, smesta zapovedaju svojim razuzdanim četama da se dignu što više i da zatim brzo nasrnu na presto i da sve na šta naiđu u unutarnjim odajama zanavek zarobe i zgnječe.

11 Na tu zapovest ova siva rulja nasrće – za vas koji još niste videli takvu prirodnu pojavu – neverovatnom žurbom na našeg Grosgloknera, povodom čega se u njegovom susedstvu čak i sredinom dana toliko smrači da ljudi u njegovim bliskim dolinama neretko pribegavaju svetlosti sveće i svetiljke. Obično se tom prilikom sve smiri, i to zbog toga što zlobni duhovi sada misle da su konačno jednom pobedili. Međutim, takav miran prizor traje najviše sedamdeset sedam minuta. Posle toga primetićete da se vrlo gusti beli oblaci izvlače iz ledenih pukotina. Zatim se za kratko vreme rasprostiru pod crnim oblacima, pa raširivši se nadaleko i gusto, neprimetno se počinju dizati te ponesu crnu rulju u neku ruku na njihovim leđima sve više i više.

12 Kada sada crna rulja primeti takvo lukavstvo, brzo daje odušku bilo gde i pušta belim oblacima da prođu. Ovo duhovi belih oblaka znaju itekako dobro da zlobni duhovi pri tome misle: "Samo se izvucite; kada budete jednom sasvim izvan, onda da vidimo ko će da zauzme presto!"

13 Kada su se, dakle, beli oblaci svi zajedno izvukli preko crnih, onda se u visini neretko šire poput mreže mnoge milje nadaleko u svim pravcima brzinom munje i jednostavno zarobljavaju celokupnu rulju.

14 A kada rulja putem raznih duhovno-telegrafskih brzojava primi vest sve do prestola da su ih beli duhovi opkolili i zarobili u svakom pogledu, tada se junaci koji već navališe na presto odveć ražeste na lukavstvo belih duhova; tada zbijaju sve njihove čete kako bi se probili silom kroz bele gomile, i taj trenutak je zapravo početak prave borbe.

15 Ovde biste primetili najpre strašno bešnjenje i praskanje u ovim crnim oblacima. Ono potiče od uzajamnog zbijanja ovih duhova i sve većeg gneva; no što više se zlobni duhovi pečale da unište i probiju gornje, utoliko ih više gornji stežu.

16 Tom prilikom se donji duhovi počinju raspaljivati u svom gnevu, i smesta bude takav vatreni prizor da neretko u sekundi udare više od hiljadu presnažnih munja na sve strane treskom da zemlja zadrhti da ubiju bele gomile koje zarivaju ozgo, i nagore da upropaste glavne vođe belih, i nadole ili na zemlju da unište presto.

17 Gledajte, to je prvi manevar! Međutim, kada duhovi belih oblaka primete da je donjim neprijateljskim četama u neku ruku ponestalo streljiva, tada beli duhovi iznenada hvataju u svim delovima crne, zbijaju jedne o druge tako čvrsto koliko je čvrst pravi kamen, pa ih tresnu najvećom žestinom dole na zemlju, i naravno najvećim delom na široku ledenu površinu samog prestola kao i u široj okolini, međutim u manjim čvorovima kao grad u dubine. Tom prilikom lako možete shvatiti uzrok što – naime preko ledenih polja Grosgloknera – neretko se iz oblaka istresaju teške ledene mase i to često takvom gustinom da donekle santa leda gura jedna drugu.

18 Kada na ovaj način crna rulja listom pobeđena leži na tlu, tada beli duhovi puštaju još kišu, koja se sastoji iz mirovnih duhova, da se stropošta na pobeđene, zatim se konačno sami rastvaraju u brišući vetar i ovako vezuju pobeđene na dugo vremena na raniji led prestola. Ovim smiruju ova pakosna bića, pri čemu se dužinom vremena obično predomišljaju; pa kada se to stekne, tada se ledena veza ili prirodno-duhovni Stepen ponovo rastvara u vodu, pa se poniženom duhu ponovo pruža upotreba svoje slobode.

19 Ako se popravi, uskoro ga primaju među donje redove mirovnih duhova; a ako se ne popravi i ponovi drugom prilikom takav napad – što je na žalost najčešće slučaj – ponovo ga zarobljavaju tim običnim i jednostavnim načinom, međutim, uvek ga zadržavaju malo duže u zarobljeništvu.

20 Gle, to je prva duhovna pozornica koja se prevashodno događa tamo gde se prirodno radi o – barem takozvanom – prestolu. Međutim, ova predstava nije jedina koja se dešava, nego ima ih još veoma mnoge koje, međutim, više ne prelaze toliko u prirodnu pojavu, nego se otkrivaju na razne načine više osećanju onih koji ikad imaju priliku da se popnu barem do neke visine na takvu goru.

21 Međutim, da pri našem prikazu ove gore ne odemo previše u širinu, posvetićemo sledećom prilikom našu pažnju ukratko samo još dvema tačkama, pa onda brzo preći na evanđeoski deo koji je za vas daleko najvažniji.

22 Pa tako neka je za danas opet dosta.

Popravljanje duhova

1 Saznali ste u jučerašnjoj objavi da posle okončanog zatočenja ponovo nastupa oslobođenje i da osvešćene i smirene duhove, ako se sasvim poprave, primaju ili među mirovne duhove donjeg reda ili im dopuštaju novi rok slobode. – Gle, ovde treba usmeriti pažnju kuda se šalju duhovi kojima je dopuštena sopstvena sloboda!

2 Gle, kada se prirodni duhovni Stepeni ponovo rastvore u tekuću vodu, tada se takvi oslobođeni duhovi sa vodom u neku ruku dobrovoljno vezuju, pa moraju da putuju sve do mora.

3 Mislićete "a zašto tako?".

4 Gle, iz istog razloga što na Zemlji poglavarstvo onom koji je napravio neku štetu ili kojeg hapsi u trenutku kada je hteo da napravi štetu određuje kaznu da popravi štetu i uzgred da plati novčanu kaznu za svoju zlobnu volju.

5 Gle, baš zato takvi duhovi u državi gde se sve zbiva mnogo tačnije no na materijalnom svetu moraju da poprave svaku počinjenu štetu do zadnje pare, kao i svaku štetu koju su hteli da počine, i uz to da se zbog svoje zlobne volje pokaju na sasvim prikladan način, pa tek tada, kada se sve to izvrši, mogu se primiti na prvu stepenicu duhovnog usavršavanja.

6 Ponovo ćete pitati: "Pa kako će ovi duhovi popraviti u moru što su pokvarili ili barem hteli da pokvare u nekom kraju udaljenom daleko od mora?"

7 Naravno da to teško mogu u okeanu; međutim, pošto u duhu niko ne može činiti dobro, ako nije sam dobar, tako ova pojava pokazuje da se duhovi u tom stanju moraju potpuno poniziti dokle se ne osposobe da za štetu učine dobro; i kako je more i njegovo dno neprestano najdublji deo Zemlje, prema tome takvi hvalisavi duhovi i junaci moraju da odu na ovo ponizno putovanje, ne bi li se vremenom uzdigli iz tog njihovog poniženja kao novo i ponovo rođeni u oblasti korisnosti.

8 Sada se postavlja pitanje: Da li se takvi duhovi posle svršenog putovanja i zaista poprave?

9 Ovde ima raznih prelaza: Neki se poprave već na putu pa se mogu udaljiti s tog mokrog kolovoza i vratiti, gde se ispituju i, ako se u njima više ne nađe nikakvog zla, primaju se. Takvo izlaženje možete primetiti po tom da se s jutra iz potoka i reka dižu bele magline, koje sunce povlači uz pomoć prirodnih Stepena, a u gornjim predelima istupaju iz tih prirodnih Stepena i postaju nevidljivi prirodnom oku.

10 A jedna druga vrsta tih duhova jeste ona koja se iz tajne ponovo probuđene ljutnje takoreć izgubi noću i skriva u ispočetka vidljivom obliku sivih maglina u jarcima, klisurama i provalijama planina, ne bi li pri sledećem napadu ponovo aktivno saučestvovala.

11 Treća vrsta takvih duhova, istina, ide putem stvarno do mora; međutim, kada dospu tamo, ščopore se po različitim vrstama njihove pakosti, te navaljuju na more, pa teško moreplovcu koji dospe u njihove vazdušaste šake! Ako i izvuče prirodan život, moćiće da priča čudesa o najrazornijim morskim olujama. A kada ti zlobni pokrovitelji hoće da izvrše takvu pakost, šalju najpre jedan ili dva sasvim rastresita oblačka u neku ruku da uhode nad površinom mora, koje iskusan brodar itekako dobro zna, ne bi li izvideli ima li odnekud mirovnih duhova. Ako negde ugledaju takve mirovne duhove, iznenada nestaju ti oblaci, pri čemu retko kada ima reči o nekoj ozbiljnjoj oluji.

12 A ako ove zlonamerne uhode ne ugledaju nigde neprijateljske čete, tada se dižu sve više i za nekoliko minuta slobodan prostor nad morem je obavijen pregustim olujnim oblacima, iz kojih ubrzo žestoki udari vetra uzburkavaju more, i hiljade munja se bacaju na one duhove koji su stali na ozbiljan put popravka. Međutim, kao što takvi buntovni duhovi loše prolaze svugde, tako i taj poduhvat za njih uvek ima loš ishod; jer smesta glavni stražari kraja brzinom misli šalju mirovnu vojsku duhova. Oni se bacaju na one besne čopore, hitaju ih obično gradom ili snažnom kišom u more i oslobađaju tom prilikom ponizne duhove njihovog dobrovoljnog zatočeništva. A one zaštitnike pakosti, ako su igrali samo podređenu ulogu, otpremaju isto tako brzo do Severnog pola; a junaci moraju da se prilagode da za dugo vremena zagrizu u kruti led Južnog pola.

13 Gle, tako se završava predstava tih duhova; rđavi se otpravljuju na njihovo mesto, a dobri se primaju za razne korisnosti.

14 A u čemu se sastoje?

15 Prvi posao je da takve duhove šalju na razne alpe, i to na mesta koja se gube u gole stenovite vrhove. Tu se moraju starati neprestano za održanje istih kao i za uslovljeno rastočavanje istih, iz kog razloga moraju raspodeljivati svu vlagu u rupice stena da stene iznutra uvek zadržavaju svoju jednaku čvrstinu i svojstvo; a s druge strane razložene stene moraju otpremljivati dalje u dubinu kako bi dospele postepeno sve bliže do izbavljujućeg određenja.

16 Ako negde propuste da se staraju, često bude slučaj da ih zlobni duhovi nasamare iza lađa da čitavu stenu odvoje i bace u dubinu, što se, pak, najčešće dešava samo pri velikim ustancima. Pri takvoj ponekoj nepažnji moraju da se postaraju za takav odvojen deo da ili negde nađe neko sigurno mesto mirovanja ili ga moraju dovesti do nekog potoka ili reke da duhovi zatvoreni u steni i još nerođeni ne bi provalili pre vremena, jer ukoliko bi se to dogodilo, gotovo bi odzvonilo celoj Zemlji. Zato ćete obično naići na takvu odvojenu stenu u nekom jarku u kome se nalazi izvor, ili ćete na njega naići kako leži dopola u zemlji okružen svakakvom mahovinom, ili ga naći – raskomadanog ili celog – u nekom znatnom potoku ili reci.

17 Pa prema tome to je i razlog zašto se neretko nailazi na kamene gromade u rekama i potocima teške 50 tona gde, pod prvo, nema takvih gora i, pod drugo, nema takve slične vrste kamena.

18 Naučnici prirodnjaci će, dakako, ovde reći: "Ovo je čista glupost! Ovo vrši samo voda svojom težinom, koja se povećava što je brži i silniji pad."

19 U prirodnom pogledu dašta imaju pravo – kao onaj koji kaže da je dva puta dva četiri; a da li matematičar zna šta je sve podloga njegovom proizvodu? Da li zna jedinice iz kojih je obrazovao svoj proizvod? On zna broj stvari koje su jednake njegovom oku i njegovom razumu, a da li poznaje biće stvari u suštini koje je izbrojao? Ume li da izračuna beskrajno mnoštvo i različnost delova i sila koje su nužne za obrazovanje stvari?

20 Zaista, ako bi to potpuno poznao, bilo bi mu i savim jasno koliko je plitka njegova računica, budući da je prema njihovoj jednovrsnosti sračunao četiri parčeta.

21 Kao što smo primetili, našem naučniku prirodnjaku pri njegovom opisu ne samo da ne ide ništa bolje no našem matematičaru, nego još posve lošije, jer on vidi kako voda teče; međutim, šta je za to potrebno da voda postane tečna i dati joj pravi stepen težine, a i pri tom valjano znati u čemu se sastoji težina po sebi – to će našem oštroumnom naučniku izgleda biti malo previše nevidljivo. Jer da se voda kreće po nekom nagnutom koritu, primećuje i onaj koji baš nije neki naučnik. A ko li uznosi vodu na visinu gora, skuplja je tu i otpremljuje probitačno u dubinu? – Gle, to bi opet bilo drugo pitanje. – No, i ovde će se javiti sa unutrašnjim pritiskom i sa zakonom uzajamnog privlačenja; a ako li pitam: ko vrši pritisak i uzajamno privlačenje? – Tu će već biti kraj sa odgovorom.

22 A ovo zato stavljam ovde da vas toliko ne iznenađuje napred spomenut prvi posao duhova; i zato verujte da na celoj Zemlji posve izvesno ničeg nema niti se događa što ne proizilazi od duhova svake vrste bilo dobrih bilo hudih.

23 Pa, prema tome, ako odete na neku alpu – što vam je svagda probitačno, naićićete tu i tamo na mesta gde izgleda prilično uništeno, pri čemu će vam oko srca biti prilično hladno i mislićete da je tu sve mrtvo. Međutim, baš tu je sve živahnije, jer tu probitačni duhovi napred spomenute vrste imaju najviše posla da se staraju i da stražare kako bi se sve postepeno ponovo dovelo u najbolji red. A tamo gde se na takvoj alpi osećate veoma prijatno i uzvišeno i ukrepljeni u duši, kao na primer na takvim mestima gde je alpa pokrivena raznoraznim mirisnim travama, tu već prebivaju blaženiji i krotkiji duhovi čije je posao mirniji a istovremeno i – duhovno uzeto – mnogo veličanstveniji nego posao prethodnih duhova.

24 A kada dospete na vidine koje su već pokrivene stalnim snegom i ledom i čis i svež vazduh vama postaje nesnosan dužinom vremena, tu već počinje prvi predeo savršenih duhova, ili, ako hoćete da prihvatite, tu nebo i zemlja vidljivo dosežu jedno drugo; jer zemaljska studen upavo znači potpuno nemanje ljubavi prema sebi i, prema tome, najviši stepen korisnosti, prirodno uzeto, to jest, posmatrano prelazeći iz duhovnog u prirodno.

25 Dakle, onaj od vas koji je ikada video takvu gorsku visinu, taj je video donji predeo neba svojim telesnim očima.

26 Ovde ćete dašta pitati i reći: "Pa zašto? Kako valja razumeti takvo što?"

27 A Ja vam kažem na to: Onome koji ovo razume ubrzo će biti i jasno "zašto". Sigurno da će mesto Zemlje stajati najbliže nebu na kome ljudsko lakomstvo i sebičnost više ne stavljaju međaše i više se ne parniče oko mog i tvog. Slobodno pokušajte da prisvojite ledeno polje nekog lednika veliko hiljadu jutara, štaviše možete i da se nastanite bez ikakvog pitanja na nekom ledenom tlu, i budite uvereni, da vam niko neće osporiti takvo zemljište, kao što ni vi nećete nikom osporiti ako baš poželi da prisvoji parče takvog smrznutog zemljišta.

28 Evo gle, iz tog kratkog opisa lako ćete shvatiti "zašto"; jer ako bi nebo i u neku ruku prirodno dirnulo Zemlju, to bi bio nagli kraj života i postojanja cele planete.

29 Zar nebo negde prirodno može dodirnuti Zemlju kada je toliko oskvrnavljena sramnim lakomstvom? Zbog toga su takve tačke dodira moguće samo tamo gde je Zemlja baš sasvim slobodna svake zlobe ljudi.

30 Dakle, zato je i naš Grosglokner prevashodno takva tačka dodira. I da neki čovek na njegovim najvišim vrhovima postavi nešto za čim bi poseglo lakomstvo samo jednog čoveka, već bi se čisti duhovi smesta valjano pobrinuli da slična postrojenja u najkraćem roku sasvim nestanu; pa se tako takvo mesto valjano čisti svojom sopstvenom čistotom i čistotom svojih duhova.

31 To bi, dakle, bila jedna vrsta duhovne osobine koja strči preko prirodnih duhova i katkad još dopušta prirodna javljanja; i, prema tome, ostaje nam samo još jedna vrsta koja samo malom broju ljudi katkad postaje vidljiva. Tu vrstu posmatraćemo sledeći put pa s njom smesta preći na evanđeosko. – Pa neka tim opet bude dosta za ovaj put.

Duhovna bića (prirode)

1 Što se, dakle, tiče treće vrste duhova, to i tu vrstu opet treba razvrstati u tri različite vrste, i to u donju, srednju i gornju.

2 U donju vrstu spadaju sva ona duhovna bića koja prebivaju u unutrašnjosti gora i nadgledaju metale, izvore voda, takođe stene i zemlju u unutrašnjosti gora. Tu vrstu duhova opet treba trostruko razvrstati, i to u duhove vatre, zemlje i vode. Ti duhovi nisu ni zlonamerni ni dobri, nego čisto nešto strednje između dobra i zla; zato se i koriste upravo u tu svrhu: Duhove vatre za iskuvavanje metala, duhove vode za ugušivanje duhova vatre pri njihovom poslu, i duhove zemlje i stena da drže duhove vatre i vode u njihovim granicama.

3 Ko se hoće uveriti u postojanje tih duhova neka se samo upozna sa čestitim i prostodušnim rudarima, i među sto takvih ljudi sigurno će naići na devedeset koji su za svoga života bar jednom, dvaput ili triput videli jednog ili drugog – od njih nazvanog – gorskog patuljka. Ta vrsta duhova izuzetno retko dolazi na površinu Zemlje, jer njihov unutarnji svet zanimanja čini im se mnogo divnijim no spoljni, prazni svet – kako obično kažu. Samo ne trebate da mislite da im materija možda smeta pri njihovom kretanju tamo-amo; to nikako; jer gde god takav duh krenuo, ide mnogo lakše kroz vodu, vatru ili stene nego vi kroz vazdušne predele. Jer gde vi vidite materiju, tu duh vidi samo tvar koja je saobrazna materiji; samo ona jeste za njega nešto; a gruba materija za njega čisto nije ništa, i gotovo da za njega ni ne postoji.

4 Da ti duhovi korisno deluju, možete videti iz dužnosti koju vrše. Jedino ih neki nevernik, a ni vernik, ne sme razdražiti raznom grdnjom i vređanjem njihovog bića. Gde se to desi, brzo su spremni da se gorko osvete takvom čoveku.

5 Teško potom onom koji dospe u njihove šake! Vernika kažnjavaju raznim sredstvima koja im stoje na raspolaganju, a nevernika neretko ispunjavaju nepodnjošljivim strahom ili ga iznenada prestraše, ili mu bacaju na vrat neku telesnu neizlečivu bolest. Međutim, verni čovek blage naravi ne mora da strahuje od njih; naprotiv; ako neko s vernom i blagočestivom namerom zađe, zaluta u podzemnim pećinama i hodnicima gora, skoro uvek mu pokazuju siguran izlaz. Ovo sve doslovno možete saznati kod svih rudara; makar ih slušali iz raznih krajeva Zemlje, njihovi iskazi će se savršeno slagati. – To je, prema tome, prva podvrsta treće glavne vrste duhova.

6 A pod kojim stanovištem se svi ti duhovi pojavljuju u pravom duhovnom svetu, pokazaće se tek u evanđeoskom delu; pa ćemo sada preći do druge ili srednje vrste.

7 Ta vrsta duhova je ponajviše zaposlena na površini Zemlje i ima ih bezbrojno mnogo. Jedan deo se stara o svem drveću, žbunju, bilju, travama, mahovini i gljivama i upravlja radom duhova i biljaka koji još nisu sami slobodni da bi svaka biljka, bilo drvo, bilo što drugo, dobilo svoj izvorni oblik i kakvoću. A drugi deo tih duhova ima pod sobom životinjski svet i mora se starati na isti način kao onaj deo duhova kod životinjskog sveta, naime da svaka životinja odgovara svom obliku, svojoj prirodi i svojoj radinosti. Ta vrsta duhova retko kad biva vidljiva ljudima. Ti duhovi imaju premalo vremena da bi mislili na to da se beskorisno utvore jer neprestani korisni rad i njega radi njihova dobra volja sprečava ih u tome.

8 Međutim, pored svega toga ipak ima na planinama ponekih prostodušnih blagočestivih pastira koji su više puta videli takve duhove; takođe će vam ispričati po koju pripovest kako su takvi duhovi neretko preko noći ozelenili neku jalovu livadu i kako su pri jakom nevremenu sačuvali njihove krave i ovce od nesreće i nisu ih puštali na takve padine gde bi mogli nastradati.

9 Ako neko manje verujući i ne ugleda takve duhove, ipak ga neretko veoma snažno nadražuju, posebno kada ide kroz prostrane planinske šume, posebno kroz tkz. prašume, ili kada se nalazi na otvorenim pasištima alpa, kao i kada prolazi kroz velika stada konja, krava i ovaca. Ovaj nadražaj sastoji se u manje ili više neugodnom osećanju kojem obično slede mali žmarci. Ako je ko ovo iskusio, može biti uveren da je dospeo među takve duhove i da su mu se javili tim načinom. Kom stanju ti duhovi odgovaraju u pravom duhovnom svetu, objaviće se tek u evanđeoskom delu, pa nam tako još ostaje treća vrsta treće vrste.

10 Ta treća vrsta se veoma retko utvara, kako svojim dejstvom koje ispoljava, tako još manje po sebi bivstveno.

11 Koje je, pak, dejstvo tih duhova? Dejstvo tih duhova je vođenje vazduha i etra, zato ih stari ponekad nazivaju "duhovi vazduha".

12 Ako obratite pažnju na tok vetrova, naime onih vetrova koji dolaze sa severoistoka, i to obično oko ponoći, kao i ponekad uveče sat ili dva po zalasku sunca, primetićete dve stvari: Jednu koja se ispoljava jezom, i drugu koja uznemirava neke domaće životinje, i to prvenstveno pse, kokoške, mačke, svinje i konje. Kada takvo što primetite, budite uverenida takve pojave potiču od takvih duhova vazduha. To su, međutim, duhovi podređene vrste, ili, kao što obično kažete preuslužni duhovi.

13 A ako vaš pogled uznesete naviše i posmatrate neobične oblike oblaka, opet budite uvereni da su takvi oblici posledica navedenih duhova. Sam oblak, istina, ne sastoji se iz tih duhova, no, što se tiče njegovog oblika, svagda zavisi od duhova vazduha kako okreću i pomeraju sloj vazduha jedan za drugim tako da duhovi oblaka – naime donje, zlobne vrste – jedino poprimaju oblik koji im dopušta pomeranje i okretanje vazdušnog sloja. To se zbiva zbog toga da bi mirovni duhovi – kojima stoji na volji njihovo oblikovanje – upravo iz oblika prepoznali zlobne duhove i šta sve ovi smeraju potajno. Tako se ovde samo može spaziti uzrok dejstva, a nikako dejstvujuće duhove.

14 Jedna još viša vrsta tih duhova, koja se već nalazi u eteru, može se spaziti u retkoj pojavi takozvane fata morgane. Ta pojava potiče naime otud: Kada ti gornji duhovi etra potpuno smire površinu vazduha, tada ta površina postaje sposobna da primi sliku ili oblik, i to na isti način kao potpuno mirno vodeno ogledalo ili stakleno ogledalo. A ako je površina vazduha rascepana stalnim valovima poput površine nekog jezera, reke ili mora, kada ih uznemire vetrovi ili talasanje, onda naravno da ni nema ogledanja.

15 Šta je fata morgana po sebi, primili ste već uostalom u jednoj priličnoj raspravi; a ovde se više ne radi o tome da primljeno još jednom primite, nego da razumete duhovni uzrok. Pošto je duhovni uzrok obznanjen, ovde samo ostaje pitanje, zašto se to dešava. Nu, to je, dakako, opet nešto sasvim drugo. – To se dešava zato da bi mirovnim duhovima koji se zadržavaju u visokom etru bilo utoliko lakše da ili posmatraju sve činjenje i nastojanje zlobnih duhova u provalijama i gudurama planina, ili, ako su se takvi duhovi već digli u vazduh u obliku poznatih oblaka, da istraže velikom pouzdanošću njihovo tajno pomišljenje.

16 Ovde baš ne morate misliti da im uzrujan vazduh kao materija možda smeta da svojim beskrajno oštrim, daleko i duboko videćim duhovnim očima vide mutnje zlobnih duhova; ali dašta morate da zamislite da je ovo opisano smirenje vazdušne površine samo posledica pažnje koju gornji duhovi neguju prema donjim u takvim prilikama.

17 Biće da ste već čuli da su neki ljudi videli čitave vojske kako ratuju u vazduhu i u oblacima. Gle, takve pojave takođe jesu vrsta fata morgane, ali posve najređe vrste.

18 Događaju se na sledeći način: Kada visoko u eteru vrlo retko spazite bele oblačke ovča vuna [ciruse], a pod ovima – dašta na veoma velikoj razdaljini – već skupine vrlo poznatih crnih i tamnih oblaka, tada se slika crnih oblaka preslikava tamno na oblacima ovča vuna. To je početak ove pojave. Pa kada to potraje nekoliko minuta, pažljiv posmatrač na toj tamnoj slici može ugledati gomilu valjano oblikovanih bića, bilo u liku raznih divljih životinja, bilo u liku svakojakih ratnika naoružanih za borbu ili vežbajućih za borbu.

19 Ovde ćete pitati kako li se preslikavaju ti oblici na mirnoj površini vazduha.

20 Gle, to se dešava na sledeći način: Kada duhovi donjih oblaka spaze takav mir nad sobom, a i usled toga ne pretrpe nikakve smetnje, tada obrazuju za sebe iz supstance oblaka, koja je poznat prirodno-duhovni deo, naprosto telesa misleći da će tako postati snažniji i otporniji, a ipak se skrivaju pred očima ljudi da ti ugledavši ih nipošto ne bi pribegli Mome imenu. Zbog toga tu igru igraju jedino na površini oblaka i onaj deo oblaka okrenut Zemlji ostavljaju oblakom.

21 Gle, kada, prema tome, nad njima nastupi takvo smirenje površine vazduha, tada se na njoj slikovito vidi takav stvarni metež zlobnih duhova zato što su ti duhovi zaista obrazovali sebi vrstu tela iz oblaka i iz vazduha koji ih okružuje. Ali takav postupak im ništa ne vredi; jer koliko god više pokušavali da sačuvaju i utvrde sebe, utoliko ih dublje prozrevaju gornji mirovni duhovi i nakon kratkog vremena ih utoliko valjanije grabe i bacaju na zemlju. (U ovu vrstu utvare spada i ona koju je Moj pisar video prošlog ponedeljka ujutro.)

22 Gle, to je, dakle, treća vrsta duhova koji se imenice i prvenstveno sa drugim višim mirovnim duhovima zadržavaju u predelu visokih lednika pri mirnim prilikama i – ako je potrebno – mogu se raširiti brzinom misli preko svih krajeva Zemlje; samo pod trećom vrstom tih duhova baš ne morate razumeti slikovite oblike donjih duhova oblaka, ni same mirovne duhove, već jedino duhove etera koji se gotovo nikada ne pojavljuju smrtnom oku i koji naime izazivaju tu mirnoću vazdušne površine.

23 Koje ti duhovi stanoviše ispunjavaju u pravom duhovnom svetu, objaviće se u sledećem evanđeoskom odeljku, kao i drugi duhovi. Dašta, postoje još viši duhovi koji u svemiru vode i upravljaju svetovima i Suncima, i konačno još viši duhovi koji su pridodati ljudima; međutim, za njih je određeno drugo, veće mesto, i zato neposredno nemaju veze sa bićima koja uređuju Zemlju; prema tome ovde se ni ne mogu navesti ni dalje otkriti.

24 Tim smo došli i do kraja sa duhovinim odeljkom našeg Grosgloknera kao i svih drugih lednika i gora i sledeći put ćemo se smesta okrenuti evanđeoskom odeljku, pa neka tim bude dosta za danas.

Evanđeoski odeljak – Buđenje duha pri uspinjanju planina

1 Da bi se ovo što se tiče evanđeoskog odeljka prilično dobro uočilo, biće potrebno da se malo upoznate sa oblikom takvih gora.

2 U tu svrhu jeste dobro i korisno ili uspeti se sam, koliko je ostvarljivo, na takve gore, ili barem posmatrati pažljivim očima uspele precrte istih; jer preko njihovih različitih visina, preko njihovih prelaza, preko jaraka i dolina – ako se sve ovo posmatra pažljivo – budi se ćud, i, pri posmatranju takvih gora, duh sam traži da otvori svoje oči i da razmišlja o tome da li su i kako mogući putevi naviše.

3 Da je to tačno, svedoči nagon pri uspinjanju planine što pre doseći najviši vrh, a i nagon i žestoka želja, ako neko ugleda takve visoke planine, da se smesta popne na njihove najviše vrhove.

4 Pitajte se sami šta je tome uzrok. Da ne mislite da je možda u iskorišćenju nekog ili više daljinskih pogleda, ili je uzrok u žudnji za uživanjem prečistog vazduha? Ko ovo tvrdi, u zabludi je više od polovice; jer što se tiče daljinskog pogleda, to svakako vredi za oko tela, no da bi se uživalo u njemu, baš nisu potrebni najviši planinski vrhovi, nego često samo malo znatne uzvišice sa koje se često dobija znatno raskošniji pogled no sa ponekih najviših planinskih vrhova, koji su obično opkoljeni drugim visokim gorama, i stoga se unaokolo često ne vidi ništa drugo do pojedinih takođe visokih planinskih vrhova i ne može se baciti pogled u ravnice, doline, reke i jezera.

5 A što se tiče čistog vazduha, to se samo treba popeti na neki brežuljak koji je visok najviše dvesta do trista hvati, pa tamo već može da uživa u vrlo čistom vazduhu.

6 Prema tome, ako neko prilično valjano obrati pažnju na ove dve tačke, spaziće vrlo lako da visoki planinski vrhovi ne mogu biti isključiv uzrok što privlače tolike ljude da neretko stavljaju život na kocku da se najvećim naporom uzveru na najviši vrh.

7 Pa kada je to neporecivo slučaj da svakodnevno iskustvo uči da skoro svaki čovek samo ugledavši neku visoku goru smesta poželi, ako bi kako bilo moguće, da se prebaci odmah na ovaj ili onaj visoki gorski vrh – čak i tada ako svakodnevno vidi goru i ako je već češće bio na njoj; onda mora postojati još neki uzrok koji ga uzvlači tamo.

8 Ovaj uzrok je rečen i sastoji se, dakle, u buđenju duha pri takvim prilikama; jer kao što kaže vaša poslovica da slično privlači slično, to je ovde doslovno slučaj.

9 Zašto, pitaćete. – Evo, čujte!

10 Duh privlači duha, kao materija materiju i kao što telo privlači telo. Kada se u nekom čoveku odluči da hoće svojom nogom stupiti na neku visoku goru, iz njegovog preduzimanja se uznosi i posreduje volja do visokih duhovnih oblasti; tom vezom duhovi odmah opažaju šta neki čovek hoće da čini.

11 Ako stvarno hoće da se približi njihovim oblastima, duhovi smesta daju odgovor. Taj povratni odgovor je za duha koji još spava u telu skoro isto ono što nazivate elektromagnetska afekcija u telesnom pogledu, ili ono što je u daljem smislu sâmo magnetisanje, kojim postupkom se nekom slabom organizmu preko jakog organizma punog života za neko vreme prenosi nova životna sila; ukratko, i duh koji je u čoveku još slab i spava budi se preko duhova ovako duhovno magnetski – dašta ne za stalno nego samo za kraće ili duže vreme.

12 Kada se na taj način probudi duh, hitno hoće već da se nalazi tamo otkud ga vuku, to jest, smesta hoće da se nalazi među sebi ravnima; pa zato odmah snažno goni telo preko duše i vuče ga naviše do vrtoglavih visina.

13 Kada se potom takav čovek stvarno uspenje na takve visine, tada se duh raduje što se nalazi u svom pravom društvu. Međutim, pošto slobodni duhovi imaju čisto saznanje da za takvog prevremenog duha nema ostajanja, odmah prekidaju vezu s njim; utom duh opet utone u san, telesnom čoveku postane nelagodno na takvim visinama, tako da ubrzo čežnjivo silazi u doline gde se nalaze njegovi stanovi koji mu odgovaraju.

14 Gle, to je pravi razlog, zašto čoveka, ukoliko mu pomišljaj nije previše prirodan i svetovan, toliko privlače gore i njihovi najviši vrhovi.

15 Kod potpuno prirodnih ljudi ovo dašta nije slučaj, jer ovi ili nemaju nikakvog čuvstva za to – što će reći, njihov duh je toliko slab i bolestan da više nije sposoban nekog duhovnog nadražaja – ili, ako se takvi prirodni ljudi igde penju na visoke gore, nagone ih na to jedino zlobni duhovi, ili radi lakomstva, ili radi čistog hvalisanja kako bi mogli da kažu: "Ja sam bio prvi na ovom ili na onom vrhu planine na koji još nije kročila ljudska noga" – i taj je donekle njegovom veoma nečistom nogom oskvrnavio sveti vrh gore.

16 Takve penjače na planine mirovni duhovi skoro uvek svojski počaste za njihove slavne i pohvalne postupke. Dopuštaju takvom hvalisavku da se popne na neku visinu, no, kada stigne gore, smesta ga snalazi presnažna vrtoglavica na koju sledi velik smrtni strah, i često satima mora da praćaka dokle mu se neki duh ne smiluje, ako se dovoljno dugo molio, pa dopusti da se nizvere posve tegobnim putem povezanim očiglednom smrtnom opasnošću; ili duhovi mu dopuste da dođe na lakše uspenjivu visinu; a kada se već pobednički nađe gore, često mu trenutno pošalju užasno nevreme, kojim ga valjano isplaćuju za njegovu dičnu trudbu, da sam sebi polaže čvrstu zakletvu i kaže: "Ako samo još ovaj put izvučem živu glavu, stvarno me više neće namamiti nikakva planina da se popnem na nju makar bila visoka samo nekoliko hvatova!"

17 A onaj koji hoće da se uspenje na takav gorski vrh svetogrdno ili zbog lakome opklade, taj već odmah prethodno u ravnici može da ostavi svoju zadnju volju, jer takav planinar valjda nikada više neće koračati po ravnici; i zato slični planinari neretko nastradaju tako što odmah padnu i razbiju se, ili budu odvedeni na neku visinu na kojoj obično i ostanu za sva večita vremena, tj. po telu.

18 Jest, duhovi tu imaju razna sredstva da bezbožnike najosetljivije kazne!

19 Ali ovako ne prolazi onaj koji se iz viših pobuda penje na visine gora.

20 Takav čovek ne samo da neće naići na nikakvu opasnost, nego će se uvek vratiti snažno blagoslovljen i ukrepljen, i to tako da se kod nekih takvih planinara i velikih usrdnih prijatelja planina njihov duh probudio trajno, pa postadoše videoci i proroci.

21 Zbog toga sam vas uvek i savetovao da rado idete na planine, zato što pri svakom, makar i momentanom, buđenju duha duhu ostaje krepost, isto kao što se nekom slabom čoveku podiže prirodna sila života posle svakog pojedinačnog tkz. magnetiziranja, i ako je češće magnetizovan, konačno uz slabu pripomoć drugih sredstava ponovo dospeva do potpunog zdravlja i životne aktivnosti.

22 Prema tome, ako čovek čestite ćudi takođe dopušta da ga ovako duhovno magnetiziraju uzvišeni duhovi i upotrebljava uz to laki lek ljubavi, utoliko će pre dospeti do kraja koji se zove: ponovno rođenje duha. Zato idite rado na planine koje su znatno visoke i činite ljubazna dela, pa će vaša još slaba ljubav prema Meni sigurno tim pre sasvim zaživeti. A pored tog velikog, jest, najvećeg probitka ima još mnogo drugih, od kojih ćemo najvažnije posmatrati neki drugi put. Pa tim neka opet bude dosta za danas!

Planine kao besednici

1 Što se, dakle, još tiče drugih probitaka, sastoje se u tome da svaka gora, brdo sama po sebi i u vezi sa drugima, a posebno lednik, kao što je naš Grosglokner, služi kao stalni propovednik ljubavi i prorok mudrosti.

2 Ovde ćete pitati i reći: "Neka bude tako, ali kako čuti neku goru da propoveda ljubav i mudrost?"

3 To je neko sasvim drugo a i potpuno posebno i čudno pitanje; i Ja vam kažem na to: Na svetu nema ničeg lakšeg do čuti taj dvostruki glas gora. A kako ga čuti, tu tajnu neka ovde otkriju više primera.

4 Ima negde njih dvojica koji preziru jedan drugoga. Ne vredi nikakav savet ni delo; u dubini će uvek ostati ono što jesu. Ali uzmite ovu dvojicu i odvedite ih na neku visoku goru, pa ćete se smesta uveriti, šta je sve kadar ovaj uzvišeni propovednik ljubavi i mudrosti; jer možete biti sigurni da je dovoljno samo pola dana da ovu dvojicu učiniti prisnim prijateljima.

5 Ovde ćete pitati: "A zašto? Kako je moguće?"

6 Na to pitanje planina već po sebi daje odgovor po kojem je ona osnova ili u neku ruku sedište mirovnih duhova, koji sebe smesta stavljaju na raspolaganje gde je prisutno neko nejedinstvo. Onog trena kada čovek samo stupi nogom na goru, već obrađuju duše napregnućem nagore koje se sve više povećava i time pobuđuju sve silnije osećanje ljubavi, pa kada takvi ljudi tek sasvim dospu na visinu, tada se prijateljsko osećanje kod svakog već toliko raširilo i pojačalo da takvi ljudi često, ako bi i hteli, više ne bi mogli da se ophode neprijateljski jedan prema drugom.

7 Ako su ćudi okorelije, tada duhovi na nekoj visokoj gori puštaju neku žestoku nepriliku na dva takva uzajamna neprijatelja da obojica dospu u očiglednu životnu opasnost. Ovo je tada univerzalno sredstvo koje duga neprijateljstva jednim udarcem vrlo lako pretvara u prisno prijateljstvo.

8 Da je to neprogrešno tačno, neka pokaže vama jedan drugi primer.

9 Da na primer pri velikim prevratima elemenata – kao što su velika razorna nevremena, velike poplave i druge takve pojave – čak i krvoločne životinje, kao tigrovi, lavovi, hijene, medvedi i zmije budu blage i prisne da se pridružuju ljudima i drugim krotkim životinjama poput golubova bezazleno i odveć krotko, možete pouzdano zaključiti iz raznih iskustava iz svih vremena.

10 Samo vam skrećem pažnju na takav sličan slučaj, i to na onaj o kojem ste siguno čitali kod poplave vama znanog grada Liona u Francuskoj.

11 Kada, dakle, takve opasnosti po život odobrovoljuju čak takve grabljive životinje, valjda će takvo što ostvariti i među ljudima, a zasve sigurno na gorskim visinama, gde mirovni duhovi ispotiha vredno obrađuju duše ljudi.

12 Razaberite iz tog primera kako gore beseduju; dašta ne beseduju telesnom uhu, ali utoliko razgovetnije uhu duha.

13 A kako još dalje beseduju gore, i šta beseduju?

14 Gle, tu i tamo u dubini živi neka zgrčena duša čiji je jedini umišljaj natrpati stomak raznim ićem i pićem, pa zatim da legne negde na mekan ležaj i u svojoj lagodnoj gluposti da odspava prežderavanje.

15 Takvi ljudi o Mojoj moći i sili jedva da znaju nešto više od dece u utrobi majke i već im služi na čast ako su dogurali samo dotle da jedva umu da izgovore Moje ime.

16 Pa kada jednom takve ljude povede neki prijatelj dobrotvor na neku znatniju goru, tada je to i prvi trenutak u njihovom celom životu kada se probude i tu se osvrnu i spaze da Bog, koga su inače samo onako pospano izgovarali, mora da je malo veći i moćniji no što su o njemu mislili do tog trenutka.

17 Da je to opet tačno, dašta potvrđuje jasno to da su, pod prvo, prijatelji planina obično vrlo blagi ljudi; a oni koji ranije behu posve lenji i nerazgovorni, potom postaju razgovorni, pa znaju dosta da pričaju šta im se sve desilo pri uspinjanju takve gore.

18 Gle, kako ovde ponovo besede gore! Prema tome one su najbolji učitelji jezika i razvezuju jezike čak ljudima kojima neretko teško beše da izgovore sopstveno ime. Uzrok je i ovde probuđenje duha, čime i duša i telo više ožive i postanu delatniji.

19 A kako još besede gore?

20 Na primer poneki znatiželjni ljudi odu na visine nekih gora i neretko nađu neke tkz. prirodne retkosti kao što su školjke u nekoj steni, ili nađu okamenjene kosti, ili nađu vrstu kamena koja posve nije svojstvena dotičnoj gori, ili nađu razno retko bilje i još mnogo toga sličnog. Pri takvim nalazima im tada kažu gore: "Gle, tu gde ste našli školjke, nega je sigurno stajala voda; gde ste našli okamenjene kosti, bila su negda bujna polja i guste šume na kojima i u kojima su ove velike životinje, o kojima svedoče ove ogromne kosti, nalazile dovoljno hrane. Tu gde nalazite raznorodno kamenje, negda su se odigrali veliki prevrati elemenate putem kojih su ova strana tela dobačena ovamo. A gde nađete posebno lepe, mirisne i neobične biljke, tu se setite da su, pod prvo, ove biljke još živeći ostaci drevne vegetacije i da su stoga i jače i miomirisnije no one koje već jako izmetnute jednolično ukrašavaju ravnice i doline!"

21 Gle, tako opet besede gore i otkrivaju ili saopštavaju pred očima ovih znatiželjnika veliku knjigu istorije davne prošlosti i kazuju im kako je negda otprilike moglo da izgeda. Ovde su, dakle, gore najbolji i najpouzdaniji učitelji zgoda u svetu i prirodi i pokazuju im krišom kako su nedokučivi Moji putevi i neispitiva Moja rešenja.

22 Ovim veoma znatno bivaju poniženi takvi naučnici koji su pri sebi često nešto naduveni – a koja je propoved bolja nego koja propoveda poniznost?

23 Šta i kako još propovedaju gore?

24 Gle, ako neko uspe njihova gola temena, ovi posve svojstveni oblici izmamiće mu pitanje: "Da li ste stajale ovde ovako još od prapočetka ili ste tek naknadno stvorene, i kako ste došle do ovog sadašnjeg oblika?"

25 I čovek koji ovako pita dobiće odgovor odmah preko mnogih otkinutih stena koji će glasiti: "Od našeg nastanka promenili smo se veoma; jer više od polovine naše pređašnje visine već odavno miruje zakopano ispunjavajući dubine dolina i jaruga duboko pod našim sadašnjim podnožjem, i da možeš da nas vidiš samo tokom nekoliko stotina godina, sigurno nas više ne bi prepoznao!

26 A kada vidiš razne nagibe naših stena i kada između listova tih naših stena nađeš neretko još dobro prepoznatljive otiske biljaka i životinja koje obično samo nastanjuju i uspevaju u nižim predelima Zemlje, sa sigurnošću odatle možeš zaključiti da smo sami negda činili ravno tlo i da smo tek po premudrom rešenju Tvorca izdignuti malo-pomalo nad ravnom zemljom.

27 A ako sada posmatraš naše jaruge, klisure, provalije, grebene i pukotine, otuda lakoćom možeš ugledati kako su negda bujice i velike stihijske oluje oprobavale i uvežbavale svoju divovsku silu na našem tvrdom čelu!"

28 Gle, ovako opet bese gore i punovažno razjašnjavaju ljudima način njihovog nastanka, oblikovanja i zašto sada izgledaju ovako.

29 A kako i šta još besede gore?

30 Gle, kada jedan ili drugi probuđen čovek stupi nogom na njihove visine i ne nađe ništa drugo do golo stenje, katkad sneg i ledena polja, tada mu govore gore:

31 "Gle, ponosni, slavoljubivi čoveče, koji neprestano težiš da se ponosno uzdižeš kako bi vladao nad tvojom braćom, kako jalovo izgledaju plodovi visina! Kako nas sada nalaziš ovde golima, hladnima, bezosećajnima i bez života, baš takav jesi i ti u svojoj zabludi vlasti!

32 Naše gole stene i naš sneg i led, istina, blagosiljaju doline, pošto smo uvek povezani s našom obuhvatnom nizijom i ona je daleko veća od nas samih u našim visinama; no, šta bi se desilo s nama, ako bismo činili kao ti i povlačili sve naše nizije nagore na naše glave? Zar ne bismo smesta strašno pali da se Zemlja zatrese?

33 "Zato uči od nas da budeš pravi čovek! Budi go i hladan i neplodan u svome razumu, i neka se on stalno ponižava kao što se mi stalno ponižavamo, pa će tvoja ljubav zato rasti i tvoj život napredovati tu kuda si pozvan poput nas od Tvorca jedino da budeš sasvim živ. Zato neka se i tvoj razum, koji navodno vidi zamašno, tvojom poniznošću stalno naoblači i zamagli da bi tu postao kapljiva i blagoslovena tečnost koja nalik našim potočićima teče dole u dubinu tvoje ljubavi da bi je blagosiljajući oživela, kao što naši potočići oživljavaju naše nizije i hrane sav njen plod!"

34 Gle, i ovako besede gore!

35 A kako i šta još govore gore?

36 Gle, opet neki drugi čovek uspe njihove visine.

37 Taj je bogat špekulant kome najviše leži na srcu jedino zlato i srebro. Pa šta gore kazuju tom čoveku, ako jednom nađe toliko vremena da svrati do njih?

38 O, takvom čoveku daju savršeno učenje i kažu mu: "Ludi čoveče, koliko si duboko pao! Gle, to što ljubiš nije ništa drugo do naše đubre! A šta bi tebi rekao tvoj brat ako bi od njega voleo ništa drugo do samo njegov smrdljiv izmet?

39 Neće li ti reći: "Dragi brate, u kakvu veliku ludost si dospeo da tebi od tvog brata više ništa nije sveto i ne prija ti ništa osim jedino njegov izmet!"

40 "Zato gle, ludi čoveče, što tvoj brat tebi kaže, kažemo ti mi sa mnogo većim pravom! Jer gle, mnogo veličanstvenog bilja raste na našim visinama i pašama, koje hrani korisne životinje seljanina! Koliko mnogo hiljada najlepšeg drveća raste na nama i daju ti drva u velikim količinama, da ga možeš koristiti u bezbrojne korisne svrhe! Izbroj jednom kristalno čiste izvore, koje na hiljadama tačkama predajemo i blagosiljamo time ravnice i doline! Često vidiš naše glave naoblačene i jezive oluje besne oko našeg čela – gle, to preuzimamo na sebe da bi se doline i ravnice blagoslovene nama poštedele velikog pustošenja! Iz godine u godinu vidiš naša temena pokrivena večnim snegom i ledom; gle, tako privlačimo mnoge mrazeve kako bi se doline i ravnice radovale živoj toploti!

41 "De, reci nam, nerazumni čoveče, šta ti rđavo učinismo da sva ta naša dobročinstva ne priznaješ i mesto toga se zavlačiš u našu drob kao bubine u životinje i loviš tamo za nečim što za tebe nema nikakav blagoslov, a pri tom ne mariš za nas, koji smo te, pak, po nalogo tvog i našeg Tvorca opremili uvek toliko izobilno živim blagoslovom?

42 Zato, okani se svoje ludosti, i ubuduće rij umesto u našoj utrobi bolje po našim pasištima i visinama, i budi uveren, jedna biljka, jedna kap iz nekog našeg izvora i jedan pogled sa naših visina odaslat u daleki krug delovanja tvog svemoćnog Oca i našeg Tvorca doneće ti neizrecivo veću korist negoli da izvadiš svu našu drob!"

43 Gle, usled te dobre propovedi već se češće događalo da su veoma lakomi ljudi, ako su samo nekoliko puta posetili gore, odmah postali sasvim darežljivi i gostoljubivi.

44 Dakle, ovako opet propovedaju i uče gore. A šta li još uče i propovedaju, da čujemo u nastavku; pa neka ovim opet bude dosta za danas!

Jačanje ćudi i unutarnjeg vida na planinama

1 A šta još uče i propovedaju gore?

2 Šta gore još uče i propovedaju, u to se može uveriti na prvi pogled svaki planinar koji razmišlja neusiljeno i razabraće prilično jasno u svom osećanju reči koje mogu da glase ovako:

3 "Pogledaj nas, ti prašinom opterećeni zemaljski hodočasniče, kako slobodno i nezavisno posmatramo sa naših visokih glava u daljinu tvorevine Božje! Čist vazduh duva oko naših čela i zrak sunca prelama se nežno preko naših visokih leđa. Ni jedan međaš ovde ne govori putniku: "Samo dovde, ne dalje!" Nego gde god stane nogom, stupio je na sopstveno tle. Jer tle, na kojem se rodio, oporezuje se, a mi smo bez međaša i za naše glave se ne plaća porez. Zato si ti, putniče, na našim visinama potpuno kod kuće!"

4 Da su ove reči sasvim ispravne, može se svako lako uveriti ako ikada stupi na takva visoka pasišta na gorama. Njegovim očima se širi vidokrug i isto tako se njegovoj ćudi širi osećajni krug, pa se tako njegove misli sjedinjuju sa osećanjem i on, koji možda još nikada nije mislio srcem, oseća sada po prvi put kako slatko, milo i slobodno prijaju misli srca i koliko dalje se pružaju preko horizonta običnog razuma.

5 Pa kada je to slučaj, zar ne bude lagodnije u jadnoj glavi, gde i oko njenog čela duvaju slobodni vazdusi iz visokog carstva duhova? I zar neće biti domašnije i prisnije nalaziti se tamo gde se zraci inače toliko plahovitog razuma blago prelamaju, pa prelomivši se umilno se spuštaju u oslobođeno srce?

6 Gde ćeš na tim visinama zateći carinski savez misli i gde odeljenje za procenu slobodne svojine besmrtnog duha? Gde ćeš naići na međaš preko čijeg osećanja ne sme preći duša?

7 Jest, ovde prostodušan putnik uči – ako ne stupa na ove visine zapušenih ušiju i zavezanih očiju – šta znači biti slobodan na visini svojih misli i u dubini svog osećaja i koliko je blaženo kada ovo dvoje prostodušno pruža ruke jedan drugom i koliko je blažena misao prema Bogu kada Ga putnik iz dubine svog srca slobodno može ispovedati i ljubiti i obožavati u slobodnom velikom hramu beskonačnosti.

8 Recite Mi, kojeg čoveka koji je samo donekle probuđen unutra neće nadahnuti taj sveti osećaj, ako bi se vedrog jutra nalazio na takvoj posvećenoj visini?

9 Čovek, istina, i u dubini ume da misli Sveto i Veliko, ali prolazi tada kao kada prilično gladnim stomakom čita u nekoj knjizi opis dobrog ručka, pri čemu bi mu stvaran ručak bio sto puta draži od sto ma izvrsnih opisa ručkova, u koje pored svega toga ipak ništa ne može da ugrize.

10 Baš toliko silnije i moćnije jeste unutarnje osećanje i unutarnje opažanje na takvim visinama prema osećaju u svojoj sobi, kao što je jači i krepkiji pravi ručak naspram nekog opisanog. Ili, koji čovek ima življi osećaj? Onaj koji svoju živu buduću nevestu vodi za ruku, ili onaj koji ju je naslikao umetnički najlepšim bojama ili opisao? Sigurno će svako ščepati živu, a prepustiće drugom njegovu sliku i njegov opis.

11 Isti je slučaj i ovde. Na ovim visinama putnik pregostoprimljivo nalazi što mu u dubini ne mogu pružiti sav trud i napor. Zato je veoma dobro i korisno u svakom pogledu češće ne žaliti truda uspeti neku gorsku visinu. Dobit je dvostruka i obilata: Pod prvo se tako jačaju svi prirodni životni duhovi; no, ova dobit nije glavna, premda je jedno uspinjanje gore bolje od deset apoteka i isto toliko najčuvenijih lekara. Ali utoliko je veća korist za duha zato što tako dobija snagu od njegovog izvornog otečestva.

12 Ko od vas se ne seća, ako se peo na planine, da mu je među visokim alpama u srcu bilo prisnije i prijatnije no da se nalazi u ma koliko mnogoljudnom gradu?

13 Otkud potiče takav osećaj?

14 Samo pitaj gore, pa će ti smesta upravo preko tog osećaja reći: "Gle, što ti kaže tvoj unutarnji osećaj – mada još nejasno – jeste puna istina, jer ovde si zaista kod kuće, i to u krugu tvojih mnogih praroditelja koji se na odgovarajući način već dugo i preblaženo nalaze ovde."

15 Gle, gore takođe uče sve to. A šta još uče i propovedaju? Samo ih slušajte, znaju da ispričaju još štošta!

16 Da bi se takvo što sledeće predočilo vama malo bliže, počastiću vas takođe kratkom anegdotom baš iz takve gorske zgode:

17 Živeo je negda jedan pobožan čovek; bio je u već odmaklim godinama. Imao je da položi veoma mnoge ispite, i među tim ispitima jedan od najžešćih beše da je osim svoje najmlađe skoro dvadesetogodišnje kćeri izgubio svu svoju decu zajedno sa svojom predragom ženom.

18 Tako je sad ostao sam sa svojom kćerkom prebivajući u kućici u podnožju jedne prilično visoke alpe uz koju se nalazilo taman toliko zemlje da oskudno prehrani njega i njegovu ćerkicu zajedno sa starom sluškinjom i starim slugom.

19 Taj čovek se u društvu svoje ćerkice molio često i mnogo Meni i pri tom mnogo plakao za svojima i veoma čeznuo da ubrzo pođe za njima.

20 Kada se jednom uveče pred nedelju molio sa svojom kćerkom i uzdisao skoro sve posle ponoći, pa moleći i uzdišući zaspao zajedno sa kćerkom, to kćerka sanja da zajedno sa starim ocem stoji na najvišem vrhu alpe; pa kako je veselo posmatrala oko sebe u daleke daljine, utom odmah primeti gomilu ljupkih belih oblačića kako lebde ka visini, pa kada se približiše sasvim visini, kćer odmah primeti da su ovi oblačići savršena ljudska bića, i ta bića u početku behu zakoprenjena; no ubrzo otkriše svoja vela i kćerka i stari otac prepoznaše preblaženog srca odmah da ova bića behu njihovi otišli dragi, od kojih mati odmah stupi k svom ljubljenom mužu pa ga stane grliti i milovati. A muž, otac kćerke, plakaše od prevelike radosti zbog tog ponovnog viđenja. Zatim mati priđe kćerci, poljubi je i reče joj:

21 "Draga kćeri, ovako kako se sada nalaziš ovde sa svojim ocem, isto tako da se vas dvoje nađete ovde sutra popodne, pa ćete videti i osetiti još više nego sada; ali bez obzira kod kuće nemojte propustiti ništa što god vam nalažu okolnosti i poredak!"

22 Posle tih reči probudi se odmah kćerka, pa njenim buđenjem probudi i svog oca koji je još spavao, pa pošto on primeti osvit, osta budan, po starom običaju, usta, obuče se, pa probudi i poslugu. A posle tog posla uputi se ponovo u svoj sobičak, gde svoju kćerkicu već nađe obučenu i vršeći jutarnju molitvu.

23 Blagoslovi svoju kćerkicu i poljubi je, pa sam kleknu i izvrši s njom svoju jutarnju molitvu. A kad oboje završiše, ustaše, kćerkica zagrli svog starog oca i poljubi ga vrlo prisno i srdačno, tako da otac na njoj primeti da je neobično radosna i raspoložena. Zato odmah upita: "Mila moja, otkud to da si danas tako raspoložena i vesela?"

24 A kćerkica odgovori: "Ali dragi oče, pa zar danas nisi ništa sanjao?"

25 A otac odgovori: "Čini mi se da jesam nešto sanjao, no, šta – to bi mi bilo nemoguće doznati!"

26 A kćerkica tada ispriča ocu svoj san, kojeg on sasluša vidno uzbuđen u svojoj duši, pa posle pripovesti reče: "Čuj, mila moja, što si sanjala, izvršićemo stvarno danas!

27 Zato ćemo se sada odmah izrana uputiti u nedaleku crkvu, prisustvovati bogosluženju predanim srcem, zatim kod kuće jesti, pa ćemo se uz pratnju našeg starog sluge uputiti gore na visinu. Ako odemo samo sat pre podneva, bićemo veoma lako po podne oko trećeg sata na punoj visini naše divne alpe i tom prilikom možemo i u ime Božje da pogledamo šta tamo gore radi naša stoka i naša dva pastira i da li je sve zdravo i u dobrom stanju."

28 Kako rečeno, tako učinjeno! U tri sata popodne već je stajala naša mala porodica na punoj visini; a kao što je ćerkica videla u snu, tako i sada u stvarnosti vide potpuno iste oblačke kako se približavaju visini.

29 Kako oblačci priđoše sve bliže, primeti ih i otac i s njim i stari sluga; pa kada oblačci konačno priđoše sasvim visini, tada se i smesta uobličiše u bića već objavljena u snu.

30 Kada stari otac u tim bićima prepozna svoje kako ga okružuju toliko ga ljubeći da više ni najmanje ne posumnja da su to zaista njegovi blaženi mili, utom zaplače glasno od radosti i zahvali Meni jarkim srcem da sam mu još za zemaljska života pružio tako veliko blaženstvo.

31 A tako zahvalivši otvori se njegovom duhu sasvim unutarnji vid. Tada odmah ugleda svu visinu preobraženu u nebeski kraj i vide veličanstvena prebivališta njegovih. I primeti da iz jednog obitavališta iziđe čovek koji imaše veliku pratnju; i taj čovek se uputi pravce do našeg starca i reče mu:

32 Gle, ljubljeni sine moj, gde je na zemlji šareno i živo, u duhu izgleda prazno i mrtvo; a gde na zemlji izgleda da je smrt za sva vremena obrala letinu, tamo je u duhu utoliko življe i puno života.

33 Gle, na visokoj alpi ne raste žito, ne sreću se ni vinogradi, voćke, a ni rudnici zlata, ali što se mesto toga sreće u duhu, sada vidiš u duhu milošću Gospodnjom otkriveno pred svojim očima.

34 Stupaćeš samo još malo vremena na Zemlji svojim telesnim nogama; rasti pak u tom vremenu u ljubavi prema Gospodu! I pogledaj tamo pored mog prebivališta drugi veličanstven dvorac; taj je već određen za tebe i za tvoje kako napustiš vremensko i pristupiš u slobodni večni život."

35 Pri tim rečima prepozna naš starac da je govornik njegov zemaljski otac – posle čega smesta nesta ovo blaženo viđenje. Naši pešaci zadržaše živ, blažen i okrepljujući osećaj, hvaljahu Me i zahvališe na takvoj ukazanoj milosti, i vratiše se raspoloženi i srčani u svoju zemaljsku domovinu.

36 Ovaj do tada tužan čovek prožive zatim ostalo vreme dobro raspoložen i pun ljubavi i zahvalnosti prema Meni na Zemlji, pa i kada ga katkad obuze neka izlišna seta, smesta, kad god bi mu to dopuštala telesna snaga, poseti našu navedenu visinu sa koje se uvek vraćao ponovo ukrepljen.

37 Gle, takve priče pripovedaju vam gore – mada ne i za svakoga razgovetnim rečima, ali utoliko više veoma primetnim došaptavanjem u osećanje duše i preko nje i do ljubavi duha.

38 Kada se usled ovog znanja zgodnom prilikom uputite na neku goru znatne visine i tamo vas obuzmu takva osećanja, odatle sigurno možete zaključiti i reći: "Jest, to su zaista zavičajna osećanja! Što su slatka i prijatna i kako veličanstveno mora da je za one koji se već zauvek nalaze u ovoj spokojnoj domovini!"

39 Jer možete da verujete da takva osećanja nisu možda jedino dejstvo samih visina, nego ona potiču od blaženih duhova koji vas okružuju koji su poput Mene prethodili vama da vam pripreme trajno mesto. Međutim, pri tom ne morate baš biti jednostrani i misliti: "To je ova ili ona gora gde se nalaze takva prebivališta u duhu!", nego ovo što je ovde rečeno, važi većinom za svaku goru gde su kameni međaši vremenskog prava svojine daleko udaljeni jedan od drugog.

40 Slična osećanja možete primetiti već i na neznatno visokim brezima, no, živa postaju tek tamo gde sekira drvoseče više nema šta da radi.

41 Dakle, i ovakvo što pripovedaju, uče i propovedaju gore. A šta osim toga pripovedaju, uče i propovedaju, utvrdićemo još punom jasnoćom u pretposlednjoj objavi; pa tako neka za danas bude dosta.

Planine kao mesta božanskog otkrivenja

1 Šta li još propovedaju i uče gore?

2 I to ćemo opet saznati jednom jednostavnom i kratkom pričom. Pa čujte:

3 Prilično pobožan čovek nosio se već dugo mišlju da ne bi bilo nemoguće na svetu imati učešća u velikoj milosti da Me, samo na trenutak, vidi. Uz to takođe mišljaše šta će sve činiti ne bi li dospeo do te milosti.

4 S tom mišlju tumarao je dugo izokola poput lovca oko guste šume kod koje ne zna kako da uđe i u kom delu se nalazi divljač. Tražio je i trag, međutim, taj se teško pronalazi gde je sve zaraslo raznim žbunjem.

5 Naš pobožni starac u sebi beše, doduše, siguran da je čovek u ovom telesnom životu nedostojan takve milosti i da će ići teško postići za čim je čeznuo.

6 Ali s druge strane njegova žudnja beše ponovo suviše moćna da bi poslušala taj prigovor.

7 Zato odluči posle dugog lutanja svojih misli da na susednoj prilično visokoj gori potraži mesto i da onamo odlazi toliko često i da se tamo pribira u istrajnoj molitvi koliko mu god dozvoli njegovo vreme i druge okolnosti.

8 Kako bi dobro zapamtio mesto, napravi krst i učvrsti ga na tom mestu. Nakon što dokonča, svečano Mi se zavetova da na tom mestu neće prestati uzdisati i moliti sve dokle ga ne uslišim. Reče štaviše da će ili umreti ili će Me videti, i neće nikako odstupiti s toga mesta sve dokle mu se ne pokažem.

9 Kako odluči i pripremi, tako i učini!

10 Tri godine, kad god bi dopuštale okolnosti, odlazio je naš čovek na to mesto i molio se plameno Meni često mnogo časova da mu uslišim njegovu molbu. Kad god bi se tu našao tim povodom, takođe bi ga okruživali uvek nevidljivo na sve strane mnogo hiljada blagočastivih duhova. Oni ga jačahu po Mojoj volji toliko da se po isteku godinu i po dana već savršeno mogao služiti unutarnjim vidom duha, pa mu bi lako da tamo razgovara sa veoma mnogima njemu sličnim duhovima o ovome što mu izuzetno leži na srcu.

11 Dobri duhovi ga, istina, poučiše jednoglasno da je njegova namisao u pravom, istinskom, bogougodnom smislu nerazumna i rekoše mu još usto da je to već ionako velika milost za njega da sam mu otvorio oko duha kako bi njih, njegovu braću, uvek mogao videti i razgovarati s njima o svačemu što jeste i što će biti i doći na zemaljsko tlo. Međutim, takvo učenje od strane dobrih duhova pomagalo je malo u tom pogledu; jer uzvraćao im je na to uvek, naime govoreći: "Draga braćo moja i čistiji ljubljeni prijatelji mog i vašeg Gospoda! Jednom za sva vremena ne mogu vam reći ništa drugo do što sam vam već češće rekao, a to jeste i glasi kao što znate:

12 Ako samo Njega vidim i ako samo Njega imam, prodao bih ceo svet sa celim nebom za jednu paru! Zato pričajte slobodno šta vam drago, ipak zanavek me nećete odvratiti od moje namisli, jer hoću i moram da Ga vidim, Njega, koga ljubim jedino iznad svega! On mi je jedini, a sve ostalo mi je ništa!"

13 A kad god ti dobri duhovi od našeg čoveka čuše takve reči, udarahu se o prsa i hvališe ga zbog njegove velike ljubavi prema Meni. I tako njihov trud beše zaludan. A kada ovo primetiše, držahu se neko vreme pri njegovim posetama ovog mesta na odstojanju od njega da nikog više nije video ni ništa drugo do što vide njegove telesne oči.

14 Usled toga je mislio da bi takva želja ipak mogla biti grešna budući da ga napustiše duhovi, pa tako jednog dana ponovo razmišljaše tamo-amo šta mu je činiti. Da li da posleduje pouci duhova, ili da ostane veran onom na šta ga je njegov osećaj podstrekivao tako moćno.

15 No, konačno ipak osećaj nadvlada sve duhove jer reče sam sebi. "Bilo kako bilo! Da sam pred Bogom grešnik, pa to mi govori moje sopstveno telo, jer da nisam grešnik, sigurno ne bi imao ovo grešno svedočanstvo smrti oko mene. A ja sam grešnik sve dokle vučem sa sobom ovo telo. No šta može grešnik ako se u njegovom telu užeže duh od žarke žudnje da vidi Onog koji ga je stvorio za večni život! Pa zato ću ostati dosledan svom prvom naumljenju, došlo šta došlo; moja ljubav prema Bogu ipak neće oslabiti; pre ću ljubiti do smrti nego odstupiti od ove ljubavi samo za dlaku!"

16 Usled tog rešenja naš starac opet iđaše vredno na pomenuto mesto i moljaše još plamenije nego ranije.

17 Kada pod takvim molitvama na toj gori prođoše skoro tri godine, dođe do našeg čoveka drugi dobro izgledajući ali inače više sirot čovek i upusti se sa našim bogomoljcem u sledeći razgovor.

18 Upita ga: "Dragi čoveče, šta to radiš ovde na ovoj visini?" I bogomoljac mu odgovori: "Dobri prijatelju moj, kao što vidiš, molim se!" Opet mu reče stranac: "Zar ne znaš da se samo u bogomoljama moli Bogu od koristi, a ti ih izgleda izbegavaš, pa vršiš svu svoju molitvu samo na ovoj gori?" Na to mu odgovori naš bogomoljac: "Dragi prijatelju, tako je; ali bez obzira ipak idem i u bogomolju ako je vreme za ovo mesto nepovoljno. Ali moram otvoreno da ti priznam da se u nekoj bogomolji još nikad nisam mogao moliti istinski predano, ali zato na ovoj visini, koja mi se čini posebno svetom. Uz to ti još moram otvoreno priznati, kada se ovde osvrnem oko sebe i pogledam dragu travu, lepe šume, kojima je obilno ukrašeno podnožje ove gore, i nada mnom ogromno nebo, onda mi kaže moje unutarnje osećanje: "Gle, ovi ukrasi velikog hrama Božjeg sigurno su bliži njegovoj svemoćnoj ruci nego one rezbarije kojima je ukrašena sazidana bogomolja." Posle takvih misli sam ponovo sasvim u svom elementu, pa se uputim na ovu moju visinu i molim se tu iz dubine mog srca."

19 Na to ispoljenje stranac reče: "Dragi prijatelju moj, po toj tačci savršeno se slažem s tobom, ali samo bih još hteo saznati od tebe kojim unutarnjim dubljim povodom si izabrao ovo mesto za svoju molitvu."

20 Kod tog pitanja stuknu malo naš bogomoljac, ali ipak omisli brzo i odvrati strancu: "Gle, dragi prijatelju moj, neki mole za zdravlje, neki za imetak, neki za ovo ili ono, međutim, za sve to ja ne molim, jer jedino mi je stalo do jednog, i to je Gospod, moj Bog! I ovog hoću samo jednom da vidim u ovom svom zemaljskom životu, jer znam dobro da ovaj život nije podoban za češće viđenje. Ako to postignem, onda sam postigao više no što mi mogu pružiti cela zemlja i sva nebesa. Zato ću pre umreti ovde, nego odstupiti samo za dlaku od ove moje namere; i postignem li to, onda ću na ovom mestu da zahvaljujem Bogu i da ga slavim celog svog života!"

21 Po tim rečima opet ga upita stranac: "Pa kako zamišljaš Boga? Jer može biti da ti dođe i da ti se pokaže i da razgovara s tobom u nekom obliku; a ako Ga ne prepoznaš, uzaludna je sva tvoja molitva, koliko god je uslišao Bog, tvoj Gospod!"

22 Na to pitanje naš bogomoljac stuknu još više, pa konačno reče strancu: "Dragi prijatelju moj, sada si mi rekao stvarno nešto veoma važno; gle, do tog pitanja mi još nikad nisu dosegle misli, i moram ti sada priznati da zapravo ni nemam neku predstavu o tome. Moje shvatanje o biću Božjem je toliko zapleteno da sve do ovog časa ni ne znam da li postoji Bog koji otprilike izgleda kao velik čovek, ili da li se Bog sastoji iz tri čoveka, koji bez obzira izgledaju kao da imaju samo jedno zajedničko telo; ili je biće Božje beskrajna svetlost, u kojoj lebde i deluju ove tri božanske osobe? Ukratko, dragi prijatelju, stvarno ti o tome ne mogu dati nikakav potpun odgovor. Gle, ova nesigurnost beše i najviše povod zašto sam na ovoj visini izabrao ovo mesto; jer moram ti otvoreno priznati, pre bih voleo da me nema nego da budem takav da ne dospem do izvesnosti kakav ja Onaj kojeg ljubim iznad svega."

23 Na to naš stranac opet odvrati našem bogomoljcu i upita ga: "Zar nisi nikad čitao šta je Hristos negda rekao o sebi kada od Njega apostoli zatražiše da im pokaže Oca? Gle, ne piše li: "Ja i Otac jesmo jedno! Ko vidi Mene, vidi i Oca; jer Otac je u Meni i Ja u Ocu!"

24 Na ove reči naš bogomoljac uzbezeknu se silno, pa se seti onih dvaju učenika koji su išli za Emaus, i upita zatim nešta bojažljivo stranca: "Dragi prijatelju! Reci mi da li si ti neki otšelnik ili inače blagočastiv i u Svetom pismu svojski poučen čovek, jer ovakvim rečima ne pojavljuje se neki običan čovek!"

25 Na to pitanje stranac našem bogomoljcu više ništa ne odgovori, nego zgrabi ga za šaku i podiže sa zemlje, pa ga odvede na punu visinu gore. Tek tu ponovo otvori usta i reče našem bogomoljcu: "Brate, gle, za čim si preklinjao tri godine, stoji sada pred tobom. Gle, Ja jedino jesam Bog neba i zemlje i osim Mene nema drugog!

26 Ostani Mi odan u svom srcu iako Me ubuduće više ne budeš video u ovom životu! A kao što sada čuješ Moj mio Očev glas, slušaćeš ga uvek, kako na ovoj visini, tako i svuda gde se nalaziš u Mome imenu!

27 A ovako si našao večni život i neće ti se nikada oduzeti. Zaista ti kažem: Tvoja duša nikada neće okusiti smrt zanavek! Amin."

28 Po tim rečima nesta smesta uzvišeni neznanac, i naš bogomoljac plakaše, hvaljaše i slavljaše Gospoda cele noći i posećivaše tu visinu potom još marljivije nego ranije.

29 Gle, i takve zaista istinite činjenice pričaju vam gore! Zato idite i vi rado na gore ili barem molite se Meni u duhu na gorama – što je čista ćud – pa bi i vas moglo sresti što je srelo našeg blagočastivog bogomoljca.

30 A šta gore još uče, propovedaju i pripovedaju, još ćemo čuti u zadnjoj objavi, pa neka za danas opet bude dosta.

Planine kao ogledalo naše nutrine

1 Pa šta još uče i propovedaju gore?

2 Gore još vode reči ljudima koji ih slušaju iz kojih svaki donekle probuđen čovek lako može razabrati kako stoji oko njegove ćudi.

3 Prema tome, gore su pravo duhovno ogledalo za one koji u njima hoće da se ogledaju.

4 A kako to?

5 Već ste saznali u nekim prilikama da za duhovno probuđenog čoveka svaka pojava u prirodi ima značenje, i naime to ste zaznali u prilikama u kojima su vam takođe otkrivene neke gore.

6 Prema tome, duhovno probuđeni čovek samo treba da baci pogled na neku obližnju goru i da smotri kako je obasjana, da li je savršeno čista ili obavijena nekim više plavičastim isparenjem i koji su delovi gore manje ili više u isparenjima ili da li štaviše vidi negde magle oko gore, bilo u dubini, u sredini ili na njenom temenu ili da li se nad njegovim vrhom nalaze oblaci i koje su vrste.

7 Osim toga takav posmatrač ne sme prevideti koja su ga osećanja obuzimala pri pogledu takve gore koja stoji pred njim, da li su ga prijatno raspoložila ili učinila setnim ili da li je pri tom osetio veliku žudnju što pre da uspenje tu gore, ili je primetio upravo suprotno tom osećaju, koje odgovara u neku ruku osećaju nemogućnosti. Isto tako – što je dašta svojstveno samo budnijem osećaju – da li je pri pogledu gore u sebi osetio veselo jutarnje osećanje, ili, istina, takođe veselo, ali ipak više umarajuće podnevno osećanje, ili pospano večernje osećanje, ili pusto, tmulo ponoćno osećanje, i koliko se dugo zadržavalo vladajući celim bićem.

8 Gle, sve ove ovde navedene tačke treba dobro uzeti u obzir; jer sve ove pojave i osećanja uvek odgovaraju u konac unutarnjem stanju čoveka. Samo treba primetiti da se osećanja moraju slagati sa pojavama – jer pojave po sebi još ne daju punovažno svedočanstvo; a ako je osećanje skladno pojavi, tada gora oglašava čoveku tačno kako stoji s njim.

9 Na primer, neko iziđe s jutra i vidi, istina, sasvim čistu goru, a ova gora nikako ne podiže njegovo osećanje, nego ispunjava ga samo skrivenom zebnjom – u tom slučaju bi pojava bila neskladna osećanju; a gora bi uprkos tome posmatraču ostala verno ogledalo. – A kako to?

10 Gledajte, čim duhovna čistota gore odbije ćud posmatrača, gora govori posmatraču: "Kakvim to nečistim bićem posmatraš mene! Zato očisti se da se u sebi uzdigneš iznad svog svetsko čulnog kao što ja strčim iznad kala dubina u kom stanuju ništa drugo do bedni crvi, gamad, žabe i zmije!"

11 U tom slučaju posmatrač u ogledalu gore vidi svoju sliku kakav treba biti, ali nije.

12 Drugi neskladan slučaj bio bi taj kada bi neki čovek takođe izišao bilo s jutra ili u drugo doba dana, a ugleda sasvim zamračenu goru, a imao uz to savršeno raspoloženo i veselo jutarnje osećanje. Šta li bi posmatrač tom prilikom imao razabrati gorom?

13 Tom prilikom ćemo pustiti samu goru da prozbori nekoliko reči koje bi glasile ovako: "Pogledaj me, veseli putniče, u raspoloženom jutru svog osećanja! Bio si pređe ovakav kakvog me sad vidiš i bio si natmuren i tužan. Zagušljiva noć pretila je da te proguta i, kao sada oko celog mog bića, isto tako nadviše se nad tobom sparni i teški oblaci. Nisi znao šta će na tebe snivati; dovukoše se silovite oluje na tebe i poneka munja te pogodi iz tvoje gomile oblaka. No, nisi klonuo, ugledao si se na mene u svojoj duši i stajao si poput mene, visoka stena, neustrašivo i prkoseći takvim iskušenjima. Gle, oluje koje pretiše da te uniše, preobraziše se brzo u spasavajuće anđele i oslobodiše te velikog tereta tvoje noći. Prema tome, mali prijatelju u dolini tamo dole, koji me sada posmatraš raspoložene ćudi, gde sam zatrapan oblacima noći i oluje duvaju oko mog čela kao hoteći da me unište, pazi dobro na ovu sliku pred tobom; jer ostaćeš u trajnom jutru tvog osećanja, samo ako dovoljno često predočiš sebi sliku kako negda izgledaše s tobom kada si ličio meni u tom mom stanju.

14 Gle, ova oluja neće me unišititi, pa ćeš me opet ugledati nalik sebi; blago tebi ako me u mojoj čistoti još budeš mogao pogledati istim osećanjem kojim me sada gledaš, gde ti pokazujem kakav si bio nekad."

15 Gle, kakvo dobro i korisno učenje čak i takva naoblačena gora daje čistoj ćudi upućujući ju istinskoj poniznosti, pa posmatrač sam sebi može reći: "O goro, koliko li si samo puta bila ovako naoblačena, pa ponovo čista; zato neka me stalno podseća da se pročišćena ćud, sve dok stoji slobodnom, opet može naoblačiti nalik tebi. A da bi ovo izostalo koliko god moguće, neka me uvek na to napominje tvoje naoblačeno stanje i istovremeno da mi dovikuje gromkim rečima: "Gle, kako je tužno ponovo potonuti u pređašnju noć i koliko je teško nositi takve oblake napunjene bezbrojnim munjama, koje ne pitaju "kuda da udarimo", nego udaraju gde gađaju i razmrskavaju i uništavaju što pogađaju!"

16 Gle, to su dva vrhunca neskladnih odnosa između pojava i oseta.

17 Prema tome između ovih dvaju krajnosti još se može pojaviti mnoštvo većih ili manjih vrsta neskladnih pojava, koje se pak usled ovih dvaju svi lako mogu prepoznati jer se više ne protežu preko celine, nego samo preko pojedinih delova.

18 Najteže je prosuditi ukupnu pojavu, a ova je već rasvetljena. Po tome lako je prepoznati sve napose, upravo kao kad neko zna opšti računski obrazac, pa usled tog obrasca odgonećava vrlo lako svaki poseban slučaj.

19 A što se tiče skladnih pojava, nije im potrebno daljnje objašnjenje; jer gde raspoložena ćud ugleda jasnu goru, biva utoliko raspoloženija i čezne gore na čistu visinu; a gde zamračena ćud ugleda jezovito zamračenu goru, biva utoliko zamračenija i već kradom će poviknuti u duhu: "Goro, padni na mene i pokrij načisto moju strašnu noć!" Takav čovek sigurno ne čezne za visinom gore.

20 A ko pođe raspoložene ćudi i zamračena gora ga oneraspoloži, takvo oneraspoloženje ne treba smatrati drugačije do buđenje stvarnog stanja, u kojem se ćud još krišom nalazi – ili gora pokazuje čoveku šta je još sve skriven u njemu.

21 To su takođe opšti trenuci skladnih odnosa, po kojima se takođe prepoznaje i određuje svaki neznatan poseban slučaj.

22 Da naravno više gore i naročito lednici, kao što je naš Grosglokner, dopuštaju da se to primećuje na njima sa utoliko većom određenošću nego druge, manje gore, razume se ionako po sebi, ako neko samo malo uzme u obzir da namena gore postaje sve opsežnija koliko više diže svoje teme nad uobičajenom dubinom lakomstva zemaljskog tla.

23 Da osim toga gore tek na njihovim čistijim pasištima postaju značajnije, svako lako može zaključiti iz celine, jer što god gore postaju čitije, utoliko na njima postaje duhovnije – razlogom kojim i na svaku ćud već po sebi ostavljaju veći utisak nego manja uzvišenja.

24 A ako hoćete još odrešenije ugledati u kom su predelu gore, i katkad koje gore, najdelotvornije, samo pažljivo uočite prilično uspele crteže sluge. Iz njih ćete veoma brzo ugledati tačke na dnu crteža gde gore počinju bivati delotvorne, a i koje gore najviše deluju.

25 Ako ovo hoćete raspoznati, samo pitajte posle pažljivog posmatranja svakog dela kako je podstakao osećanje, pa ćete odatle vrlo brzo raspoznati, gde se ispoljava veće dejstvo. Jer slika je takođe saobrazna predmetu od kojeg je precrt, i takođe se može oživeti u duhu do skoro savršene stvarnosti; samo, naravno, precrt se mora posmatrati što većom pažnjom kako bi se u osećanju ostvarilo. Ako je to kod nekog opažajno usledilo, onda on takvim posmatranjem takođe može izvući poneku korisnu pouku.

26 Da je opet, naravno, takva gora svojom vlastitom prirodom u mnogome delotvornija, i to odmah prvim pogledom, nije potrebno dalje razložiti, nego sopstveno iskustvo svakog uči tome; pa tako nismo samo Grosgloknera predstavili u svim njegovim delovima i dejstvima, nego što je ovde dato, treba razumeti po redu za sve gore kako bi trebalo svako da razume.

27 A prvenstveno pod ovim treba razumeti odgovarajuće gore u čovečijem srcu, koje treba uporediti sa ovim stvarnim gorama, da bi zatim u srcu takođe nastalo takvo korisno daljinsko dejstvo kao što nastaje i trajno opstaje na ovoj gori koja vam je sada obelodanjena.

28 Prema tome, dobro vodite računa o ovom, i ispitajte se po tome, i postupajte po tome, pa će se istinski unutarnji blagoslov gora takođe izliti preko vas kao što gore svoj vama poznat blagoslov izlivaju preko sve zemlje – i ovo je istinito, tačno i verno! A kao što sam Ja sam prvenstveno rado boravio na gorama i hranio tu toliko gladnih s malo hleba, i kao što sam se pokazao preobraženim na gori i sa gore se uzneo u Moje carstvo – tako vam i ovo kažem sa gora, i tim vam otvaram velika vrata u carstvo večnog života.

29 Razmislite da se Ja, začetnik i tvorac gora, nisam uzalud zadržavao rado na gorama i da se nisam bez velikog živog značenja zadnji put molio na gori! Zato sledite za Mnom u svemu, pa ćete teško promašiti cilj, koji sam Ja sam!

30 To kažem Ja koji sam negda sa gore razdeljivao nebo. Ovo je takođe deo neba; uzmite ga kao velik blagoslov od Mene i oživite u duhu zanavek! Amin.