Greh Jovana aramije
Devet godin' Jovan bolan lega,
ni umira, niti ozdravljuje.
Do glavu mu stara majka kleči:
„Kaži, sine, od što bolan legaš?
Što si, sine, lošo učinija?" 5
„Će ti kažem, moja staro majko,
kad sam bija mladi aramija,
Turci beu više Svetu Petku,
a mi bemo više manastira.
Tri smo d’na sve borbu vodili. 10
Od Tučina nikoj ne ostana,
a od Srba — dvanaest aramija.
Al’ udari jedna silna kiša,
i poduna jedan silan vetar.
Zamrznaše toske do kolena, 15
zamrznaše puške za ramena.
Pa slegnamo u Prohor manastira,
uvatimo popa igumana,
vrzamo mu ruke naopako,
opljačkamo manastirsko blago, 20
i sabramo ikone u crkvu,
nakladomo do dva silna ognja.
Razmrznamo toske do kolena,
odmrznamo puške od ramena.
Toj sam, majko, lošo učinija." 25
