Graničarska[1]
Banda lupi, regementu skupi:
Dva majora ko dve sjajne zvezde,
Obrštar je na po regemente,
Obrštar je u visini mali,
A Lušiću generalu javi: 5
„Što si stao, Benko generalu,
„Što si stao? U zemlju propao!
„Zar ne vidiš kiste Pijonteze,
„Di se oni na ilanini bele,
„I gledidu, da nas opkoledu?“ 10
Kad je čuo Benko generalu,
Kad je čuo, očima vidio,
Ciknu vrisnu kao ljuta guja:
„Složno, braćo, nije ovo šala.
„Jel nam nema naših graničara! 15
„Složno, braćo, pa na bajonete,
„Da vidimo sad njine vedete[2]!“
Senu vila sa desnoga krila;
Nit je soko, nit je bela vila,
Već je ono Benko generalu.
Jegeri su na forpoštah bili 20
I prvi su vatru započeli.
Kad dođoše hrabri graničari,
Graničari mladi Varadinci,
Od jegera vatru preuzeše —
Pijonteska prva pade glida. 25
Kada vide pijonteska strana,
Da se od njih plete nova brana,
Druga pamet i drugo mišljenje,
Među sobom drugo govorenje:
Pa besede mladi Pijontezi: 30
„Sdožno, braćo, nije ovo šala,
„Jer je došlo hrabrih graničara;
„Nego ajte da se reterira!"
