Gojko barjaktar
Povrvela vojska na Kosovo.
Najnapred je Gojko barjaktar.
Udarila tija rosa.
Svi junaci barjaci uviše,
Gojko neče barjak da uvije. 5
Govorila Gojkova družina:
„Uvi Gojko barjak da ne ćisne.”
„Neka ćisne, pus da ga ostane,
devet brata su mi pod njeg poginuli,
i men piše i ja da pođinem. 10
Puče puška iz goru zelenu,
pada Gojko u travu zelenu.
Od pušće mu kovčeg sagradili,
od sablje mu ogradu gradili.
Mrtva glava jezik progovara: 15
„Čujte mene družino ostala,
kopajte me do careva druma.
Na nođe mi vrbu posadete,
i za vrbu konja povežete,
do glavu mi ružu posadete, 20
okol groba vodu navrnete
i do vodu klupu namestete.
Kad se vrne vojska od Kosovo,
koj je stari na klupu nek sedi,
ko je mladi ružu neka bere, 25
koj je žedan vodu neka pije,
koj je junak konja nek odvrže.”[1]
