[Goji majka sinka jedinoga]
Goji majka sinka jedinoga,
Po imenu Božu Raškovića;
Kada ga je jadna odgojila,
Oženi ga za mladu divojku.
Malo j' toga vrime postajalo, 5
Kad su Turci zemlju porobili,
Zarobiše Božu Raškovića,
Odvedu ga ka Perasu gradu,
Postave ga u tamnicu tamnu.
Ide jadna Raškovića majka 10
Iskat Božu, sinka jedinoga.
Kad je prišla ka Perasu gradu,
Ona šeće u tamnicu tamnu
Da će poznat sinka jedinoga,
Al ga jadna poznati ne more; 15
Božo pozna svoju staru majku,
I još joj je junak govorio:
„Aj starice, mila majko moja,
Što ne poznaš sinka jedinoga
Po imenu Božu Raškovića?!" 20
Starica mu govorila majka:
„Kako bi te jadna poznavala,
Kad ti j’ lice mrakom potamnilo
I rusa te obujala brada;
Otkupuj se, drago dite moje!" 25
„Ne morem se, mila majko moja,
Zač me cine Turci Perasani,
Cine mene cinom nedostojnom,
Silnom cinom — tri stotine grošah,
I tri grada s nova sagrađena, 30
I mojega konja najboljega,
Do kolena svilom opkrojena,
Od kolena modrim filuretom,
Još i moju kapu ćulafiju
Na kojoj su dva draga kamena, 35
I Jelinu virnu ljubu moju;
Sve bim ja to prikorio, majko,
Al ne morem virne ljubi moje!"
Starica mu govorila majka:
„Daj ti, sinko, virnu ljubu tvoju, 40
Ja ću tebe s drugom oženiti,
Druga će ti sinka poroditi!"
Veli Božo staroj majki svojoj:
„Aj, starice, mila majko moja,
Volim junak ostat zauvike 45
U tamnici u Perasu gradu,
Nego zručit virnu ljubu svoju!"
Ide majka na svoje dvorove,
Kaže jadna nevestici svojoj:
„Oj, Jelino, draga nevo moja, 50
Našla sam ti dragoga tvojega
U tamnici u Perasu gradu,
Al ga cine Perasani Turci,
Cine njega cinom nedostojnom,
Silnom cinom, tri stotine grošah, 55
I tri grada s nova sagrađena,
I jednoga konja najboljega,
I njegovu kapu ćulafiju,
Na kojoj su dva draga kamena,
Još i tebe draga nevo moja; 60
A on jim je junak govorio,
Da bi sve to lahko prikorio,
Al da tebe prikorit ne more!"
Kad to čula Božina ljubovca,
Ona speče brašnenicu kruha 65
I naprti tovariju vina,
Opravi se kao careviću,
Tere ide ka Perasu gradu.
Kad je prišal mladi careviću,
Kad je prišal 'spod Perasa grada, 70
Raspne šator zlatom navezeni,
U zemlju je kopjem udario,
A za njega priveže konjića,
Tere ide od grada na vrata,
Al na vratih turska stoji straža. 75
Kada ga je straža upazila,
Na zemlju se biše poklonila;
On joj turski dobar dan nazivlje:
„Salaj malaj, Turci Perasani!"
„Bog te primi, mladi careviću!" 80
„Ustanite, Perasani Turci,
Izvedite sužnje na sunašce,
Da jih žarko priogrija sunce;
Dovedite Božu Raškovića,
Dovedite k meni pod šatore, 85
Da ga bijem zlatim buzdohanom,
Buzdohanom po košulji tankoj,
Da ja vidim, Turci Perasani,
Je li vridan Božo Raškoviću
Da ga vodim gradu Carigradu, 90
Da ga dadem caru ocu momu!"
Skočiše se Turci Perasani,
Izvedoše sužnje na sunašce,
Dovedoše Božu pod šatore,
Pod šatore mlada carevića, 95
Da ga bije zlatim buzdohanom,
Buzdohanom po košulji tankoj;
Jako maše mladi careviću,
Jako maše, a milo udara,
Da se ne bi domislili Turci. 100
Još govori mladi careviću:
„Aj, vi, moji Perasani Turci!
Zatvorite sužnje u tamnicu,
Ja ću odvest Božu Raškovića.
Odvest ću ga gradu Carigradu!" 105
Kad to čuju Turci Perasani,
Zatvoriše sužnje u tamnicu,
Sprovodiše mlađa carevića,
Podaleko, do srid polja ravna,
Onda su se natrag povratili. 110
Al govori mladi careviću:
„Hodi, Božo, da južinat gremo!"
„Nisam vridan, moj čestiti care,
Nisam vridan da s tobom divanim,
Kamoli ću južin južinati!" 115
„Hodi, Božo, da južinat gremo!"
„Nisam vridan, mladi careviću,
Nisam vridan da s tobom divanim,
Kamoli ću južin južinati!"
Opet veli miadi careviću: 120
„Hodi, Božo, da južinat gremo!"
Al [se] Boži s manjin ne mogaše,
Već on ide s carem južinati.
Al govori mladi careviću:
„Boga tebi, Božo Raškoviću, 125
Što biš dao onomu junaku,
Koji bi te na dvor dopeljao?"
„Dao bi mu kapu ćulafiju,
Na kojoj su dva draga kamena,
I mojega konja najboljega, 130
Do kolena svilom opkrojena,
Od kolena modrim fiuretom".
Al govori mladi careviću:
„I uzgora virnu ljubu tvoju!"
„Ne morem ja, mladi careviću, 135
Ne morem ja ljubi prikoriti!"
Oni jašu opet ponaprida,
Ugledaše dvore Raškovića,
Upazi ih i starica majka,
I pred njih je jadna išetala. 140
Al govori Božo Raškoviću:
„Aj, starice, moja mila majko,
Gdi j' Jelina, virna ljuba moja,
Da nij' došla k meni na susrete?"
„Eto s tobom, drago dite moje, 145
Eto s tobom, vrana konja jaše!"
Kad to čuje Božo Raškoviću,
On se skoči na noge lagane
I prijame virnu ljubu svoju,
I još joj je junak govorio: 150
„Aj, Jelino, virna ljubo moja,
Blazi majki koja te rodila,
Lipu te je svitu naučila,
Lipu svitu, lipšemu nauku!"
Kad su došli u svoje dvorove, 155
Al su dvori crnim okrojeni.
Ali pita Božo Raškoviću:
„Aj, starice, mila majko moja,
Zač si dvorc črnim okrojila?"
„Raškoviću, drago dite moje, 160
Dok mi j' bila virna ljuba tvoja,
Nisam dvore crnim opkrajala,
A kad sam nju na put otpravila,
Mislela sam, sirotica stara,
Da vas nikad pričekati neću!" 165
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
