Gospođa Olga/12
| ◄ Pojava šesta | Pojava druga | Pojava druga ► |
ČIN TREĆI
Pojava prva
OLGA, NOVAKOVIĆKA i GIDRA
Ista soba. Pada suton. Zavese su dignute. Kroz prozor bije toplo letnje sunce koje zalazi. — Mati i sin se prepiru.
(Ulazi Olga.)
OLGA
O! Klanjam se. Došla sam malo ranije, pre muža. On će doći malo docnije da s gospodinom Novakovićem udesi pitanje o mirazu i... Znate, Vuka je tako vesela, tako vesela.
NOVAKOVIĆKA
(mrtvo)
Mogu misliti.
OLGA
No, gospođo, hajdemo, hoćemo li malo u baštu. Toplo je, tako toplo. Videćemo drumom sve ko će doći.
GIDRA
A i neće doći mnogo.
OLGA
Svega nekoliko kuća. Šta ćete, nisu svi u Beogradu. Hoćete li?
NOVAKOVIĆKA
Sve mi je jedno. Tako sam umorna.
OLGA
Ovo sunce umara, to je istina. — Hajdemo, gospođo, tako mnogo, mnogo stvari bih vam imala reći.
(Obe žene polaze desnim vratima. Kad su došle već do vrata. . .)
GIDRA
Mama.
(Obe žene se momentano obrnu.)
NOVAKOVIĆKA
Zvao si me, sine?
GIDRA
A, ne tebe. Ovu drugu mamu. Imam nešto s njom nasamo.
NOVAKOVIĆKA
(Na sve ovo se malo strese. Htela bi da vrisne od bola osećajući kako je ova žena već nadnela svoju ruku nad njim. No steže usne i s izrazom prigušenog gneva i bola, a s usiljenim osmehom)
Pardon.
(Ode.)
OLGA
No, šta imaš to sa mnom?
GIDRA
Sedite.
OLGA
Reci mi slobodno »ti«.
GIDRA
Ima za sve vremena. (Mala pauza.) Ja sam bez jedne reči pristao, to znate. Zbog toga sam u kući imao malu borbu.
OLGA
Da, tvoj otac je nalazio da naša kuća nije pristojna za tebe, mislio je možda...
GIDRA
(bezobrazno, bojagi ravnodušno)
Ne, moj otac se bunio da ja uzmem (odugovlači) svoju sestru.
OLGA
(skoči)
Gidra! Ti si neučtiv, ti si... Upravo, ti nisi lri sebi. Šta je ovo trebalo da znači?
GIDRA
Mislim da sad treba igrati otvorenim kar- tama. Dosta smo bili maskirani...
OLGA
Pazi šta govoriš.
GIDRA
Sve donde dok mi nije rečeno otvoreno da ste vi ljubavnica moga oca...
OLGA
Derane, hoćeš li ćutati?
GIDRA
Ne čuje nas niko. Smemo govoriti otvoreno.
OLGA
Ti nikada dosad nisi govorio takve gluposti.
GIDRA
Niko mi nije rekao da ste njegova ljubavnica i ja sam se pravio da ne znam.
OLGA
A sad ti je rečeno to? . . .
GIDRA
Ali to je formalnost. Ja sam i pre znao, no pravio sam se... Najzad, i bolje je čekati da od drugoga dobijemo sankciju za svoja sopstvena opažanja.
OLGA
Ti si me, čini mi se, zatozvao, da me vređaš?...
GIDRA
A ne. Zvao sam vas da danas pre no što se verim raspravimo pitanje o novcu.
OLGA
Uvek poze!
GIDRA
Ne. Ne. Čista logika. A moj otac nije ni blizu ovako računao kako ja mislim da računam. Ja znam šta činim uzimajući vašu kćer. Zanima li vas ovaj razgovor?
OLGA
O, veoma.
GIDRA
Vidite... (Ležerno) Ceo svet zna da sam ja mangup, ali ja nisam pokvaren čovek. Sve ovo što sam ja učinio, čine u većoj ili manjoj meri i mnogi drugi.
OLGA
Varaš se.
GIDRA
Dobro. Neću da teorišem... Tek sam čovek koga društvo ne progoni. A vaša kći...
OLGA
Šta, moja kći?
GIDRA
Vaša kći nije ono što sam ja. Gora je.
OLGA
Gora je. . . Kako?
GIDRA
Jer je vaša kći. Zapamtite: uvek se gleda ko je mati, a ne ko je otac. Moja mati je poštena žena. . .
OLGA
A ja. . .
GIDRA
(drsko)
Jeste li vi ono što je moja mati?
OLGA
Kakvo je to, opet, pitanje?
GIDRA
To pitanje vam postavlja čovek koji će kroz jedan sat biti vaš zet.
OLGA
Pa šta onda?
GIDRA
Vi i moja mati ste dve žene raznih vrsta. Svet smatra jednu vrstu za poštenu, a drugu za nemo- ralnu. Možda se svet vara. Ali ja kao čovek, kao budući familijaran čovek, trebalo bi da o tome vodim računa. Ja ću imati decu.
OLGA
O! . . . (Nasmeje se.)
GIDRA
Dobro. Pretpostavka se sme činiti. I sad gledajte čist račun. Ja imam ime. Časno ime. Čovek ma kakav da je, uvek ima oproštaja. Moga oca svet zna kao sirotog advokata i poštenog čoveka. Moje ime je pošteno. Moja mati je uzor žene.
OLGA
Čemu sva ta duga priča? Neka tajna? A?
GIDRA
Polako. Po mome skromnom mišljenju, ja treba da dam ime vašoj kćeri.
OLGA
Tvoja logika je nakazna.
GIDRA
Da, pošto ono ime koje nosi daleko je od toga da joj služi na čast.
OLGA
Kako?
GIDRA
Jer vi niste samo ljubavnica moga oca.
OLGA
Oh! (Hoće da bude mirna.) Ako tako Produžiš...
GIDRA
Molim vas, čekajte. Vama pošto-poto treba zet. Vi vrlo dobro znate da ga ne možete dobiti iz onih pravih čestitih kuća. Da te ljude platite, vi nemate novaca.
OLGA
Iz čestitih kuća. (Podrugljivo) Ko su...
GIDRA
To je sporedno. Vama treba čast. I onda nastaje lov. Lože u pozorištu, balovi, koncerti, lutrije, pa kad se to iscrpe, sve šanse, i to ne jedna, dve. tri... a<J šLpJsit.17 Svuda, svuda vi samo jednu misao imate, jedno tražite, za jednim trčite: zet, zet, zet... U početku vi ćete ga birati među mlađim, lepšim, čestitima; potom će doći sve moguće i nemoguće kombinacije. Najzad će vam se početi priviđati na svakome ćošku, tražićete ga po oglasima, o gde ga sve nećete tražiti. Jednom reči, potreban vam je ma ks koji će pristati da na svoja leđa primi sve grehe prošle, sadašnje i buduće i vaše i madmazel Ristić, i koji će biti slep i gluv za sve ono što ceo svet vidi. I, vidite, stvar se rešava vrlo prosto. Ja ću biti taj čovek, vaš zet. Prema tome, dakle, da pređemo na glavni deo. Šta vi meni dajete u miraz, da rečem, kao kompenzaciju.
OLGA
Šta? To ću ja urediti s tvojim ocem.
GIDRA
Hm. Njemu ćete vratiti neisplaćene menice i bićete kvit vi i on. Ali šta ja tu imam? Biti sin čoveka koji više nije dužan. Slaba fajda.
OLGA
Ja ću ti dati četiri stotine mesečno.
GIDRA
(rasejano)
Ja, ja, ja... To je, mislite, dosta za mene i vašu luksuznu kćer?
OLGA
Za pametnog čoveka je dosta. Jer ko će ti dati i pola od toga? Nesvršeni pravnik. Propalica.
GIDRA
Ali još uvek čovek na koga se polažu nade, zapamtite to.
OLGA
Divota! Blago tebi. . .
Gidra i Oe rgo(ips)j$ sJeJ.18 Nego, neću šalu. Onoga dana kad ja uzmem vašu kćer, sve je otišlo sunovrat. Nade? Fuć... Ja onoga dana stičem jedno novo zanimanje. Ja bivam vaš zet. To mu dođe kao neka vrsta odgovornog urednika koji odgovara za sve tuđe krivice. Svi su pravi sem njega, mada on i ne zna upravo krivicu za koju odgovara. To zanimanje treba platiti. Kad ću već imati rogove, ko zna koliko pari, onda mi dajte što na reprezentaciju. Jedino što mi je još ostalo, to je parče časnog imena. Kad i to prodam, onda moja skromna bolta ostaje prazna.
OLGA
Neću zanovetati. To je stvar moga muža. GIDRA
Pa kad me ženite, vi me i udajete. To je prosto. OLGA
Na kraju sve će biti tvoje.
GIDRA
Na kraju. Vaš muž nije mrtav, a vi još uvek imate šanse da dobar deo imanja upropastite. Najposle, i to vaše slavno bogatstvo. Ko bi mu znao šta je s njim u stvari! Mrtvom se kurjaku meri rep. Prodati slobodu, a ne znati zašto, priznaćete da je glupo.
OLGA
Ah. . .
GIDRA
Ja hoću mnogo novaca.
OLGA
Bože moj!
GIDRA
Zamislite šta dobijate! Vaša kći muža, ali prevedeno na naš jezik: slobodu, vi, bože moj, pa valjda i vi nešto dobijate.
OLGA
Šta ja dobijam ?
GIDRA
No.. . (Meri je obešenjački.) Dobijate... Tja. . . recimo, recimo — mogućnost da moga oca viđate sve češće...
OLGA
(mahne rukom kao da veli: samo to)
Ah!
GIDRA
Zbilja? Izgleda mi da vam je on već počeo biti dosadan. A? Omatorio.
OLGA
Prestani s tim.
GIDRA
Međutim, vi ste još tako mladi, draga mamice.
OLGA
Večito dete.
GIDRA
Da, da, vrlo mladi, i razumete dobro šta znači biti mlad.
OLGA
Otkud taj odgovor? Šta mi to veliš?
GIDRA
Da, da, da. Jer, draga mama, da se čovek tako nosi kao vi, da bude uvek tako namirisan ko- lonjskom vodom, da mu sa grudi bije takav miris, da ima tako divne rumene nokte na belim prstima.
OLGA
Ali, ti si lud. Šta će ti to? . . .
GIDRA
Jest, jest, mama, vidite kako vi imate lepu malu ruku... Da se to održi, treba novaca... Ali šta ja govorim? Treba ići i razgovarati o novcu s vašim mužem... Zbogom, mama... Ljubim ruku. (Ljubi je u ruku, no ne pušta joj ruku.) Ču- dnovato meku i mirišljavu ruku imate, (ljubi joj ruku) ruku koja je u stanju da muči i da vlada. (Približuje joj se.) Vi ste kao i vaša kći. Ja gledam vaše oči u kojima vidim njene. O, dopus- tite mi da gledam svoju verenicu u vašim očima...
OLGA
Ali, budalo mala, ti vidiš samo sebe.
GIDRA
Ne, ne, nije istina, mama. (Drži joj ruku obema rukama.) Vi ste sve mlađi i mlađi... Ali, bože moj... pa vi ste u stvari moja verenica.
(Stegne Olgu čvrsto.) Vuko, mala moja slatka Vuko...
OLGA
(otima se ovlaš) Ali, ti si lud. . .
GIDRA
Moja mala Vuko. . . (Ljubi je lo licu.)
OLGA
(prijatno joj je sve to) Ali, ne, ne, ne. . .
GIDRA (pusti je)
Ah, pardon. . . O! kako sam se zaboravio. . . Oprostite. . .
OLGA
Da. (Malo zbunjena) No ti si tako vreo... Da ti nije zlo?
GIDRA
Oh, ni najmanje.
OLGA
Ne, zlo ti je. (Meće mu ruku na oči.) Kako su ti vrele oči! Ti si u vatri.
GIDRA
Nisam bolestan.
OLGA
(gleda ga pravo, oči u oči)
Ah, IDI. . .
GIDRA
Što, draga mamice?
OLGA
Idi, .. Idi. (Dolazi do jedne stolice i s uzdahom) Ah, kad čovek ostari!
GIDRA
Ti si stara, draga mamice? Ali koješta. Ti imaš...
OLGA
(uzdahne)
Već skoro četrdeset.
GIDRA
To su najlepše godine. . .
OLGA
Danas ja više ne mogu biti ono što sam bila. Moje srce je hladno...
GIDRA
(prilazi joj)
Ali otkud ta sentimentalnost?
OLGA
(odsečno)
Ne! Treba biti pametan.
GIDRA
To znači?
OLGA
Ti ne možeš to znati... (Gotovo ljuto) Ah, kad su takve prilike... I kad nas ne razume onaj ko nam je najbliži.
GIDRA
(Smeška se.)
OLGA
Da... Onda je bolje. Ne, ostarilo se. Ja sam stara... I on mi je to rekao... Pa ipak, kad bi samo neko razumeo... Kako bih ja opet mogla biti mlada.
GIDRA
(priđe joj i gleda je u oči)
No? Ti se nadaš da ćeš mojom ženidbom mnogo dobiti.
OLGA
Šta misliš tim?
GIDRA
Ti vrlo dobro znaš. Ali ja ću biti pametniji od svoga oca.
OLGA
Šta kažeš?
GIDRA
Mnogo pametniji. To mi je bilo potrebno da znam.
OLGA
Kako?
GIDRA
Zato sam te zvao.
OLGA
Šta kažeš?
GIDRA
Budi mirna. Naići će neko. No znaj da sam sad ja gospodar. (Polazi.) Do viđenja, idem po Vuku.
OLGA
Čekaj. Samo dve reči. Ja sam bila luda.
GIDRA
Ja nisam. Do viđenja. . .
(Ode naglo levo.)
OLGA
(zamišljena u prvi mah, pa onda gnevna)
A... (Sada i hoće da je mirna — i poluglasno)
Koješta.
(U sobu ulazi zdesna Vuka.)
|