Gorom jezdi Kraljeviću Marko

* * *

[Gorom jezdi Kraljeviću Marko]

Gorom jezdi Kraljeviću Marko,
gorom jezdi a s gorom besedi:
„Čarna goro, puna ti si lada;
zalud tebi tvoja ladovina
kad u tebi ladne vode nema, 5
već ja moram konja da zakoljem,
da s' napijem krvce od konjica.”
Kad to čula iza gore vila,
tad podviknu iz grla bijela:
„Ne kolj' konja Kraljeviću Marko, 10
već ti pođi malo unaprijed,
tamo ima bunar voda ladna”.
Pođe Marko malo unapredak,
on mi nađe bunar vodu ladnu,
kleknu Marko pa se napi vode, 15
pa besedi svome dobrom Šari:
„Ako li mi ne uvatiš vilu,
oba ću ti oka izkopati,
a sve četir noge salomiti,
te se muči po staroj planini”. 20
Teker Marko reči izustio,
minu Šara sa Stare^[1] planine,
kako zvezda preko neba vedra,
pa uvati zagorkinju vilu,
pridrža je dok joj Marko dođe; 25
Kako dođe Kraljeviću Marko,
kako ju je Marko udario,
sa crnom je zemljom sastavio.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Reference

1. Mesto Vitoč, jer i u pesmi, dalje, stoji Stara planina.

Varijante

Var.: Jastrebov, str. 252; Dena, r., II, 3, 4; Krsto Božović, r., 30; Vuk, VI, 21.

Pesma iz Milojevićeve zbirke

• I/336. Gorom jezdi Kraljeviću Marko

Izvor

• Vladimir Bovan, Kosovsko-Metohijske narodne pesme u zbirci M.S. Milojevića, Jedinstvo, Priština, 1975., str. 143-144.