Goračićka buna

Goračićka buna jedan je od presudnih događaja u istoriji Dragačeva. Februara meseca 1893. godine, meštani dragačevskih sela Goračići, Guberevci i Živica, braneći svoja ustavna i zakonska prava, pružili su otpor obrenovićevskom režimu. U zgradi opštinske sudnice u Goračićima od strane vojnika stradalo je je 18 meštana, pristalica Narodne radikalne stranke, dok je ranjeno 21. Od vojnika ni jedan nije ranjen, niti je poginuo, što je najrečitiji dokaz da branioci opštinske sudnice nisu posedovali vatreno oružje.

Istoričari su taj događaj nazvali Goračićka buna. A, u suštini, Goračanci, Guberevčani i Živičanci se nisu bunili. Oni su, zapravo, branili svoju zakonito izabranu opštinsku upravu i samoupravu, građanska prava i slobode. Rade P. Plazina/Plazinić, Guberevčanin, jedan od organizatora te odbrane, događaj je nazvao pravim imenom - Krvavi Goračić.^[a]

Epitafi stradalim, ali i preživelim učesnicima Goračićke bune predstavljaju dragocena mikro-istorijska svedočanstva, osvetljavajući brojne društvene okolnosti.

Stradali na licu mesta

Poginuli su: Milić Ružičić (star 35 godina) i Janko Stevanović (30) iz Goračića, Miljko Nikolić (26), Marko Ćendić (48), braća Jevrem (25) i Avram (23) Basarići, Milovan Đenadić (40), Milenko Klisarić (30), Čedomir Bogetić (25), Radenko/Ranko - Rako Vujinović (25) iz Guberevaca, Miljko Jorović i Ranko Milutinović (31) iz Živice.

Spomenik Miliću Ružičiću (†1893) (Goračići – Ružičići)

O šaren spomene

ladni kamene

koi svakome srce hrabriš

što ovde pokazuješ mesto

saranjenog od 34 god.

MILIĆA RUŽIĆIĆA

uvaženog građanina

i bivšeg kmeta sela Goračića

koi pogibe 20 februara 1893. god.

pred sudnicom opštine goračke

od braće nebraće liberala

srpski dahija

Nema života bez slobode.

Blago onom koi vakom smrću umre.

Laka zemljo koja ga pokrivaš

svojom te je otkupio krvlju.

(...)

Spomenik Janku Stevanoviću (†1893) (Goračići – Sjeničići)

Evo groba neizbežna dvora

đe s odmara telo od umora

srca mlada što za pravdu strada

JANKO STEVANOVIĆ

poštovani građanin

ovog sela Goračića

biv. Vojnik

u srpsko turskom ratu 1876 i 7 i 8 god.

koji časno poživi 35 god

a pogibe 20 februara 1893 god.

pred sudnicom opštine goračke

od vojničkih pušaka.

Nas 18 žrtvi

pade za vlade liberalne partije

(...)

Spomenik braći Basarić: Avramu (†1893) i Jevremu (†1893) (Guberevci – Ćendići)

AVRAM I JEFREM

pogiboše braća Basarići

Šaren spomene

ladni kamene

koi svakom srce hrabriš

što ovde pokazuješ

mesto saranjenog

od 25 godina

AVRAMA BASARIĆA

iz Guberevaca

bivšeg vojnika stalnog kadra

koi pogibe 20 februara 1893. god.

kod sudnice op. Goračke

od braće srpske vojske

a na tugu celoj familiji

i ostaloj Srbiji

Tek što počesmo raditi

očevinu hrabriti

al pokosi nas smrtna kosa

ne požali što je rosa

pokojnog

JEVREMA BASARIĆA

iz Guberevaca

bivšeg vojnika

stalnog kadra

koi poživi 27 god.

a pogibe 20 februara 1893. god.

kod sudnice op. Goračke od braće

srpske vojničke trupe

a na tugu svojoj familiji

(...)

Spomenik Miljku Nikoliću (†1893) (Guberevci – Stranjansko/Gornje Kneževića groblje)

Ovde leže kosti

nevina i srca mlada

što za pravdu strada

MILjKA NIKOLIĆA

iz Guberevaca

koi u najlepšem cvetu od 26 god.

pogibe od pušaka vojničkije

pod vladom liberalnom

kod Goračke sudnice

20 februara 1893. g.

(...)

Spomenik Ranku Milutinoviću (†1893) (Živica – Čukar)

Evo groba evo mračna dvora

gde s odmara telo od umora

RANKA MILUTINOVIĆA

iz Živice

uvaženog građanina

i bivšeg kmeta

koi časno poživi 31 g.

a boreći se za radikalnu stranku

i čuvajući opštinsko dobro

pogibe pred sudnicom op[štine] Goračke

20. februara 1893. god.

od nebraće liberala.

Bog da mu dušu prosti.

(...)

Preminuli od zadobijenih rana

Teško su ranjeni: Živko Jevremac i Radisav Jevremac iz Goračića, Panto Cogoljević, Antonije Stojić-Bogićević (38), Vitor Ćendić (48) i Maksim Cogoljević iz Guberevaca. Ni jedan rane nije preživeo. Sem Maksima Cogoljevića i Panta Cogoljevića, ostali su umrli u školskoj zgradi. Panto Cogoljević preminuo je 5. marta, a osamdesetpetogodišnji Maksim Cogoljević 8. maja 1893.

Spomenik Maksimu Cogoljeviću (†1893) (Guberevci – Plazine)

O šareni spomene

ladni kamene

koji svakome srce hrabriš

što ovde pokazuješ

mesto saranjenog

od 85 god.

MAKSIMA COGOLjEVIĆA

iz Guberevaca

koji zadobi puščanu ranu

kod crkve i sudnice goračke

20 februara 1893 god.

od braće nebraće liberala

srpski dahija

a izdanu 7 marta 1893 g.

Nema života bez slobode

Blago onome

koji ovakvom smrću umre

laka zemljo koja ga pokrivaš

svojom te je otkupio krvlju

(...)

Preživeli

Ranjeni su a preživeli: Rako Ječmenica (ostao bez leve ruke), Miljko Rakićević (slomljena mu kičma, pa ostao grbav), Filip Pajović (onesposobljen za rad), Dragić Plazina, Radojko-Radojica Đurđić - Radosavljević, Živko Ćendić, Radič Plazinić, Sava Basarić, Aleksije Plazinić i Ranko Ćendić iz Guberevaca; Petronije Mišović, Timotije Mikanović, Jevrem Matović i Dobrosav Matović iz Živice; Bogić-Bojo Lončarević (izgubio oko), Aleksije Surudžić, Miloje Jevremac, Simeun Knežević, Maksim Vasiljević i Obrad Ružičić iz Goračića.

Spomenik Milanu Rakoviću (†1916) (Goračići – Rakovići)

Ovde je saranjen

MILAN RAKOVIĆ

iz Goračića

poživi 75 g.

u vreme svog života bijo prvak

kmetovao je više puta

i kao ratnik odlikovat je

ratnom medaljom 1876 g.

za vrline svoje odlikovat je

i kraljevskim ordenom

Takovskog krsta 5 reda 1893 g.

Umro 11. septembra 1916 god.

Spomenik podiže mu

sin Veselin Raković

i ostala rodbina.

Spomenik Miljku V. Rakićeviću (†1916) (Guberevci – Ćendići)

Ovde [je] saranjen

MILjKO V. RAKIĆEVIĆ

iz Guberevaca

rođen 6 oktobra 1863 g.

borac za slobodu i narodna prava

odlikovan ordenom Takovskim krstom

(...)

Umro 1916 g.

Spomenik Marku R. Ječmenici (†1933) (Guberevci – Ćendići)

MARKO R. JEČMENICA^[b]

iz Guberevaca

ugledni domaćin

i dugogodišnji odbornik

i kmet ovog sela

i bivšega borca

za prava i slobodu narodnog

(...)

Spomenik Tiosavu Jakovljeviću (†1935) (Goračići – Jakovljevići)

JAKOVLjEVIĆ TIJOSAV

iz Goračića

borac narodne slobode iz 1893 g.

dugogodišnji predsednik opštine

i član Okružne skupštine.

A prestavi se 10 juna 1935 godine

u 73 godini starosti.

Spomen mu podiže sin Živojin

i ostatak porodice

i vele Bog da ga prosti.

Vinovnici

Krivicu za ove pogibije narod je svalio na neke ljude, vatrene pristalice liberalne partije, koji su, za osvetu, izgubili život od radikalskih hajduka.

Spomenik Dragiću Draškoviću (†1894) (Goračići – Petkovići)

Ovde leže posmrtni ostaci

Gazda DRAGIĆA DRAŠKOVIĆA

trgovca iz Goračića

koji je nevino ubijen u svom domu

16. marta 1894 g.

u svojoj 50 godini života.

O: prokleto pleme kainovo

zar te jošte u svijetu ima,

te nevine ti ubijaš ljude

opšte prokletstvo,

prati zlotvore Grijeha ovog,

da ih pravda božija potamani

i na utjehu porodice

Miljko Munitlak iz sela Preseke

glavni zločinac ubijen je u poteri

kao zlotvor narodni

a njegov saučesnik

Jeremija Jorović iz Živice

ubijen je po presudi 16 juna 1895 g.

Ožalošćena porodica

boga moli i u nadi živi

da će i ostale zlotvore

priređene smrti Dragićeve

jarko sunce prokazati

i pravda ih božija kazniti

(...)

Spomenik Mijailu Kneževiću (†1895) (Goračići – Kneževići)

U ovom mračnom grobu

počivaju zemni ostatci Srba

MIJAILA KNEŽEVIĆA

poštovanog građanina

ovog sela Goračića

bivši vojnik

u srpsko turskom ratu

1876 i 7 i 8 god.

poživi 49 god.

pogibe od kajduka

5 jula 1895 god.

Bog da mu dušu prosti

Ovaj mu spomenik podigoše

njegovi sinovi

Velimir, Vladimir, Budimir,

Dobrosav, Stanoje i Radoje.

Napomene

1. Podaci i n avodi preuzeti iz knjige „Goračićka buna 1893”.
2. Umro 1933. u 88. godini.

Izvori

• Marinković Radovan M; Zoran Marinković, „Goračićka buna 1893”, Biblioteka opštine Lučani - Guča, Guča, 2022.