Govor Vojislava Koštunice na mitingu „Kosovo je Srbija“
Ovo je tekst govora Vojislava Koštunice, premijera Srbije, na mitingu „Kosovo je Srbija.“, održanog u Beogradu, 21. februara 2008. godine.
Poštovani građani Srbije,
Srbijo!
Šta je Kosovo? Gde je Kosovo? Čije je Kosovo? Ima li nekog među nama ko nije sa Kosova? Ima li nekog među nama ko misli da Kosovo nije njegovo?
Kosovo – to je prvo ime Srbije. Kosovo pripada Srbiji. Kosovo pripada srpskom narodu. Tako je odvajkada. Tako će vazda biti.
Nema sile, nema pretnje, nema kazne dovoljno velike i strašne da bilo koji Srbin, bilo kada, kaže drugačije, nego – Kosovo je Srbija!
Nikada niko neće od nas čuti reč da Pećka patrijaršija nije naša, da Visoki Dečani i Gračanica nisu naši! Da nije naše mesto gde smo se rodili; i mi i naša država i naša Crkva i sve što danas jesmo!
Ako se kao Srbi odreknemo srpstva, porekla, Kosova, predaka i istorije – onda, ko smi mi Srbi? Kako nam je ime?
Ima li naroda na svetu od koga silnici, kao danas od Srba, traže da se odrekne svega što jeste. Ako priznamo da nismo Srbi, obećavaju da će nam kao narodu bez pamćenja i bez porekla biti bolje.
Traže da se odreknemo naše braće na Kosovu. Govore našoj braći na Kosovu da su, ne izlazeći iz svojih kuća, otišli u drugu državu. Nisu i nikad neće. Govore im da su razdvojeni od nas. Nisu i nikada neće biti.
Koji smo to božji, ljudski ili evropski zakon prekršili? Koji to dogovor nismo poštovali? Kome to nismo pružili ruku prijateljstva i saradnje, nudeći ono što nikome nikad nije ponuđeno. Svetski silnici kažu – to nije dovoljno. Biće dovoljno, poručuju oni, kad vi Srbi pristanete da budete poniženi. Kad potpišete svoje poniženje. Nikad i niko neće dobiti mandat srpskog naroda da pristane na takvu nedostojnu trgovinu. Nikada i niko!
Mi se kao država, građani i nacija ne odričemo svog mesta u svetu. Mi se ne odričemo našeg mesta među narodima sveta. Ali mi tražimo da do takvog mesta i naše budućnosti dođemo pod istim uslovima kao svi ostali narodi i sve države na svetu. To je pravda! Takvo je međunarodno pravo! To je 21. vek. Sve drugo je sila.
Sa nama Srbima može se prijateljstvom, ali se nikad nije moglo silom. To je nama ostalo od predaka. Ako pristanemo na silu i na strah, svaka žrtva svih koji su stvarali Srbiju je uzaludna. Ako pristanemo na ovakvo nasilje, svaku bitku koju su naši preci dobili, mi ćemo danas izgubiti.
Država Srbija je poništila i poništiće svaki akt ilegalne, lažne države, silom stvorene na teritoriji Srbije. A lažna država nije ništa drugo nego trijumf laži nad pravom i istinom. U lažnoj državi sve mora biti lažno. I zakon, i granica, i zastava i geografija i istorija. I što se budu moćnici sveta više zalagali za tu laž, ta njihova kreatura biće sve lažnija.
Dok postoji država Srbija, nećemo priznati ono što je nastalo kršenjem principa na kojima civilizovani svet počiva. U toj borbi nismo sami. Srpski narod neće zaboraviti prijateljstvo i principijelnu podršku koju je predsednik Putin, na čelu Rusije, pružio Srbiji. Nećemo zaboraviti ni podršku svih država koje se protive urušavanju postojećeg međunarodnog poretka.
Narod je svojim odnosom prema otimanju Kosova pokazao snagu i jedinstvo. Takva snaga i takvo jedinstvo obavezali su sve državne institucije da donesu odluke koje predstavljaju osnovu našeg nacionalnog i državnog programa za Kosovo.
Narod traži da danas damo reč – dok živimo Kosovo je Srbija.
Dok živimo, naša braća na Kosovu nisu sama i nisu zaboravljena.
Dok odbijamo ultimatume, a prihvatamo prijateljstva, Srbija je slobodna!
Reč je data! I nju je čuo čitav svet! A svi znaju kolika je srpska data reč!
Kosovo je Srbija!