[Gle junaka nejednaka]
Gle junaka nejednaka,
čudnoga ludaka.
Čudna čuda izvodio,
na čudnome konju,
u kaljavom polju, 5
na medveđem sedlu,
na kurjačkoj uzdi.
Kad izađe na planinu,
on potrže topuzinu,
da obali i poruši grada Carigrada. 10
Tu sedi sv. Toma i sv. Jovan;
oni pletu kanice,
pletenice i uzice,
te da uhvate veštice
sa zlim očima. 15
One begaju po širokoj poljani,
po visokoj dubravi,
po dubokoj Moravi;
ali ih sveci nađoše,
a one se moliše: 20
Nemojte nas vezivati,
mi ćemo vam trebati
zajedno sa našim plemenom.
Al govori sv. Jovan:
- Tut, vile i veštice, 25
ne treba mi vaše pleme i seme;
ostrugom se opasivale,
vretenom se podupirale,
vatrom se hladile,
ledom se grejale, 30
kamenje jele,
a zemlju pile;
na dno mora sišle,
pa otud ne izišle,
već po moru pesak brojale, 35
po nebu zvezde,
po gori list,
po listu kaplje,
po vuku dlake,
po psu runo 40
po ovci vunu,
po livadi trivu,
po glavi kosu,
po kokoški pera.
Pepelom se solile, 45
ugljenom se crnile;
a kad sve to učinile,
onda našem (Jovanu) doskočile!
Aman, pa zeman.
(252, s. 302-303)
