Gitara
Pisac: Federiko Garsija Lorka



Počinje plač
gitare.
Lome se jutarnje
čaše.
Počinje plač
gitare.
Ne treba da stane.
Nemogućno je da
stane.

Plače jednolična,
kao voda što plače,
kao vetar što plače
iznad poljane.
Nemogućno je da
stane.

Oplakuje stvari
nedohvatne.
Pesak vrelog juga
gde bele kamelije traže.
Plače strelu bez cilja,
veče bez zore rane,
i prvu mrtvu pticu
ispod grane.
O gitaro!
Srce s pet kama
rastrgano.