Gerzelez Alija, carev mejdandžija
0001 Otkako je carstvo postanulo,
0002 Nije care vlaha pomilovo,
0003 Do li Murat od Sibinja Janka.
0004 Cara dvori Sibinjanin Janko
0005 U Stambolu za tri godinice.
0006 Kad četvrta nastala godina,
0007 Janka care bolje pomilovo,
0008 Od mila mu ata poklonio
0009 Iz šezdeset tavle i četiri
0010 Najboljega, tavlibašu đogu.
0011 Janko đogu hrani u Stambolu,
0012 Cara dvori još punu godinu.
0013 A kad peta nastala godina,
0014 Onda Janku Sibinj na um pade
0015 I njegova bilogrla ljuba
0016 I njegovih do šest bratinaca.
0017 Janko sebe spremi i đogata,
0018 Pa ostavi cara u Stambolu,
0019 Ode Janko svojoj domovini.
0020 Njega braća lipo dočekala,
0021 A dvori ga bilogrla ljuba.
0022 Janko hrani đogu kod Sibinja,
0023 Sve dan po dan za punu godinu.
0024 Kad godina nahrani đogata,
0025 Jedno jutro Janko podranio,
0026 Janko sio, a braća kod njega,
0027 Oni piju kanda prolivaju.
0028 Kad se braće sedam ponapilo,
0029 Već im vince udrilo u lišce,
0030 A rakija okom zakrvavi,
0031 Pjana braća eglen otvorila,
0032 Pa Ilijca najmlađi govori:
0033 „Brate Janko od matere dragi!
0034 Naske sedam braće od matere,
0035 Nikola je bratac najstariji,
0036 A ti srednji namah za Nikolom,
0037 Što si sveo turskoga đogata,
0038 U nas bolji ati na jaslama.“
0039 Onda veli Sibinjanin Janko:
0040 „Ilijica, brate ponajmlađi!
0041 E sad ćemo konje izjahati,
0042 Da viđamo, ko boljega jaše.
0043 Vidit ćete, sve šest braće moje,
0044 Što sam turskog cara podvorio
0045 U Stambolu četiri godine.“
0046 Sedam braće na noge skočiše,
0047 Svaki svoga ata posidnuo,
0048 Janko svoga Stamboliju đogu,
0049 Kada braća konje razigraše,
0050 Otiskuju koplja ubodice,
0051 Braći veli Sibinjanin Janko:
0052 „Davor mojih sve šest bratinaca!
0053 Koji boljeg jaše ata mamna?“
0054 A Nikola njemu govorio:
0055 „Brate slatki, Sibinjanin-Janko!
0056 Kako posto i od majke otpo,
0057 Takvog ata ja vidio nisam,
0058 Ni da s’ more taki oždribiti.“
0059 Ate skaču sve šest bratinaca,
0060 Među njima Sibinjaniin Janko,
0061 Pa se biloj povratiše kuli,
0062 Za gotovu tolu zasidoše,
0063 Okrenuše čašom na okolo,
0064 Onda veli Sibinjanin Janko:
0065 „Davor mojih sve šest bratinaca!
0066 Viđaste li Stambolije moga!
0067 U turskog su cara čestitoga
0068 Još šezdeset tavle i četiri,
0069 Sve su pune ata prazovitih,
0070 A već ’nakog ni u cara nejma,
0071 Ni u turskih sve šest paha nejma.“
0072 A Nikola kad razabra riči:
0073 „Muči, Janko, nemoj budaliti!
0074 U turskoga cara u Stambolu
0075 Ima, brate, svašta izobila.“
0076 Njega Janko iz sve glave viknu
0077 „E moj brate Nikola od majke!
0078 Evo t’ vira od Janka rođenog:
0079 Štogod ima Stambolija mladih,
0080 Ja bi svakom na mejdan izašo;
0081 A na onom Stamboliji đogi
0082 I caru bi na mejdan izašo.“
0083 Nikola mu opet govorio:
0084 „Prođ’ se, Janko, prećero si pićem,
0085 Ne spominji cara u Stambolu!
0086 Da on pruži od Stambola ruku,
0087 On bi tebi oči izvadio
0088 U Sibinju u našoj odaji.“
0089 Kad ču Janko, to mu mučno bilo:
0090 „Čujete li, sve šest bratinaca!
0091 Evo vami vira od meneka,
0092 Ja ću cara na mejdan zovnuti.“
0093 To im kaže, pa na noge klisi,
0094 Namah Janko bilu knjigu piše:
0095 „Čuješ, turski care u Stambolu,
0096 Turski care, a sultan-Murate!
0097 Dvorio sam tebe u Stambolu,
0098 Ti si meni đogu poklonio
0099 Najboljega tavlibašu svoga;
0100 Ako nisi mlada Stambolkinja,
0101 Hod’ der meni na mejdan iziđi
0102 Pod naš Sibinj na mejdan junački;
0103 Ako ne smiš na mejdan izići,
0104 Ti mi za se šalji mejdandžiju;
0105 Ako ne m’reš mejdandžije naći,
0106 A ne mereš tahta ostaviti,
0107 Ti mi šalji sedmu sultaniju,
0108 Uz nju sedmu šalji tarafhanu!“
0109 Janko knjizi knjigonošu nađe,
0110 Momak ode niza sinje more,
0111 Nosi vlaščić knjigu u procipu
0112 Na vrančiću konju pomamnome.
0113 Sve dan po dan kad u Stambol dođe,
0114 Jošte nije došo do saraja,
0115 Do saraja sultan-Muratovih,
0116 Ugleda ga muhur-sahibija,
0117 Pred njeg turnu do dvi pašalije,
0118 Povedoše vlašče sadrazemu,
0119 A sadrazem uze knjigu bilu,
0120 Vlahu dade trijest madžarija,
0121 Vlah se Janku natrag povratio,
0122 Otpisa mu od Stambola nejma
0123 Sve dan po dan za punu godinu.
0124 Ope Janko knjigu napravio,
0125 I tu knjigu poslo do Stambola,
0126 I tu knjigu sebi povratio
0127 U Stambolu sadrazeme carski.
0128 Tako bilo za sedam godina,
0129 Sedam caru knjiga opravio,
0130 Na ni kakvu otpisa mu nejma.
0131 Onda Janko osmu napravio:
0132 „Čuješ, care, čuj, sultan-Murate!
0133 Sedam sam ti knjiga opravio,
0134 Eto t’ sada osma knjiga moja!
0135 Ako meni sada ne pošalješ,
0136 Ne pošalješ mejdandžije svoga,
0137 Ne pošalješ sedme sultanije,
0138 Ne pošalješ sedme tarafhane,
0139 Ja ću tebi pod Stambol izići,
0140 Onde ću te na mejdan zovnuti,
0141 Gdje gledaju stambolske hanume.“
0142 Opet knjizi knjigonošu nađe,
0143 Knjigonoša kad u Stambol dojde,
0144 Ugleda ga carev sadrazeme,
0145 Opet svrati knjigonošu sebi,
0146 Gleda knjigu Janka od Sibinja,
0147 Pa govori vlahu knjigonoši:
0148 „Stan’, vlaščiću, dok od cara dođem,
0149 Bit će Janku otpis od Stambola.“
0150 Uze knjigu i sve sedam knjiga,
0151 Što je poslo Sibinjanin Janko.
0152 Kad upade sadrazem prid cara,
0153 Sedam puta zara poljubio,
0154 Osam knjiga pred cara bacio,
0155 Car alifet šehislama viknu:
0156 „Šehislamu, draga lalo moja,
0157 Viđaj knjige, pa ih pravo kaži!“
0158 A šehislam pade na kolina,
0159 Uze sedam knjiga napisatih,
0160 Knjige gleda, a caru govori:
0161 „Sve sedam je knjiga od Sibinja,
0162 Car alifet, od tvojega Janka;
0163 Što si njega, care, pomilovo,
0164 Sad se Janko asi učinio,
0165 Tebe zove na mejdan junački.
0166 Ako ne smiš tahta ostaviti,
0167 A ti njemu šalji mejdandžiju,
0168 Ako l’ ne smiš na mejdan izići,
0169 Ti mu šalji sedmu sultaniju,
0170 Uz nju sedmu šalji tarafhanu.
0171 Evo osmu knjigu napravio,
0172 Da će tebi pod Stambol izići,
0173 Ovde će te na mejdan zovnuti,
0174 Gdje gledaju stambolske kadune.
0175 Nego, care, svetačko kolino!
0176 Govorit ću, jer je za potribu:
0177 Ćitab tahta ne da ostaviti;
0178 Da ostaviš tahta u Stambolu,
0179 Već ne mereš turski care biti.“
0180 Tad sadrazem caru govorio:
0181 „Car alifet, svetačko kolino!
0182 Deder kupi divan oko sebe,
0183 Ti pozovi lale i vezire,
0184 Muhurlije, pa sve učtuglije,
0185 Učtuglije, pa sve ićtuglije.“
0186 Sadrazemu care govorio:
0187 „Šalj’ ičage na četiri strane,
0188 Nek se divan skupi oko mene!“
0189 Divan kupi sadrazeme carski,
0190 Divan kupi za tri dana bila.
0191 Kad četvrti danak osvanuo,
0192 Sastaše se lale i veziri
0193 Na divanu cara čestitoga,
0194 Najstrag lala Mehmetpaša ujde.
0195 Care viknu šehislama svoga,
0196 A šehislam knjige izvadio,
0197 Pravo gleda, a pravije kaže.
0198 Kada lale čule i veziri,
0199 Svak prida se glavu oborio,
0200 Onda veli Mehmetpaša carski:
0201 „Car alifet, svetačko kolino!
0202 Imaš dosta mala i irada,
0203 Ti obriči mala gotovinu,
0204 Za te će se naći mejdandžija.“
0205 Car podiže ispod zara glavu:
0206 „Čujete li, moje muhurlije!
0207 Ko god za me na mejdan izide
0208 I pogubi Sibinjanin-Janka,
0209 Dati ću mu sedmu sultaniju,
0210 A dati mu sedmu tarafhanu;
0211 Dat ću njemu muhur sa desnice,
0212 Kod sebe mu graditi saraje,
0213 Prvi će mi biti muhurlija.“
0214 Kad to čuše lale, pa veziri,
0215 Carskih šalju za sedam telala,
0216 Oni viču, a blago obriču:
0217 „Ta je l’ majka rodila junaka,
0218 Ko bi Janku na mejdan izišo
0219 Za našega devlet-padišaha?“
0220 Oni viču za tri dana bila,
0221 Al tog živa nejma ni rođena,
0222 Da smi Janku na mejdan izaći.
0223 A sadrazem suzama prolio:
0224 „Ta neka te, carevi Stambolu!
0225 Ti, da Bog da, vatrom izgorio,
0226 Ja te bila kuga pomorila,
0227 Kad junaka u tebika nejma!“
0228 Opet posla careve telale.
0229 Kad se bili oni povratili
0230 Kraj saraja Bošnjak-Mehmetpaše,
0231 Oni viču i Stambol proklinju,
0232 A njih sluša Ibro kahvedžija,
0233 Kahvedžija Bošnjak-Mehmetpaše,
0234 Kahvedžija paši poletio:
0235 „Gospodaru, carev muhurlija!
0236 Da ja smidem pred cara izaći,
0237 Ja bi za njeg na mejdan izišo
0238 Kopiletu Sibinjanin-Janku.“
0239 Tad sadrazem povika telale:
0240 „Stan’te tude, carevi telali!
0241 Vi ste sada našli mejdandžiju.“
0242 Paša vodi kahvedžiju svoga,
0243 A sadrazem pašu dočekao.
0244 „Carska lalo, eski Mehmetpašo!
0245 Zar brez tebe mejdandžije nejma?“
0246 Uvedoše kahvedžiju Ibru,
0247 Svekazaše caru čestitome.
0248 Ibru care rukom pogladio:
0249 „Davor Ibro Mehmetpaše moga!
0250 Ako tebe mio Bog pomože,
0251 Te mi zgubiš Sibinjanin-Janka,
0252 Ti si do sad bio kahvedžija,
0253 Odsele ćeš muhurlija carski.“
0254 Pa doziva muhur-sahibiju:
0255 „Vodi meni mejdandžiju moga
0256 Sad do tavli i do ata mojih,
0257 Dajte njemu ata najboljega!“
0258 Ode Ibro s muhur-sahibijom,
0259 Otvaraju sve tavle careve,
0260 Bira Ibro ate prazovite,
0261 Njemu veli seizbaša Jure:
0262 „Već si sedam tavli otvorio,
0263 A ne moreš sebi ata naći.
0264 Deder meni po istini kaži,
0265 Za što tražiš ata za sebeka?“
0266 Njemu Ibro po istini kaže.
0267 Ne zna Ibro, žalosna mu glava,
0268 Da je carev seizbaša Jure,
0269 Da je sestrić Sibinjanin-Janka.
0270 Njemu Jure tiho govorio:
0271 „Davor Ibro eski Mehmetpaše!
0272 Tebi ata znadem ponajboljeg,
0273 Što je skoro sišo od Misira,
0274 Od Misira, šaha misirskoga,
0275 Baš na ime tavibaša đogo,
0276 Najviši je od svih ata carskih.“
0277 Jure znade misirliju đogu,
0278 Zloglav đogo šaha misirskoga,
0279 Kad poleti, ustavit se ne će.
0280 On odape misirliju đogu,
0281 Predade ga kahvedžiji Ibri.
0282 Opremiše misirliju đogu,
0283 Obukoše kahvedžiju Ibru
0284 Sve u srmu i žeženo zlato,
0285 Vode Ibru caru čestitome,
0286 Care veli mejdandžiji svome:
0287 „Kada pojdeš do Sibinja grada,
0288 Uzmi vojske koliko ti drago,
0289 Sarašćera kojeg tebi drago,
0290 U mene su do tri sadrazema.“
0291 Kad ču Ibro, caru poletio:
0292 „Ne ću, care, sadrazema tvoga
0293 Nikakvoga, da sarašćer budne,
0294 Već a hoću Mehmetpašu tvoga,
0295 Što j’ u Bosni bio na vezirstvu.
0296 Daj mi vojske dvanaest hiljada,
0297 Dati ćeš mi na moru đemiju,
0298 Na đemiji šezdeset topova.“
0299 Sve to čuo seizbaša Jure,
0300 Jure knjigu od Stambola piše:
0301 „Moj ujače, Sibinjanin-Janko!
0302 Evo tebi Bošnjak-Mehmetpaše,
0303 On ti Ibru vodi kahvedžiju,
0304 Da t’ za cara bude mejdandžija;
0305 Ja mu dao zloglava đogata,
0306 Radi dobru strahu napraviti
0307 I pod Ibrom đogu uplašiti,
0308 Ti ćeš njega lako pogubiti.“
0309 Seizbaša knjigonošu nađe,
0310 Posla prije knjigu do Sibinja,
0311 Prije ć’ Ibre do Sibinja sići.
0312 Mehmetpaša sutra podranio,
0313 A sadrazem njega dočekao,
0314 Pa ga vodi u kršle careve,
0315 Uze vojske vanaest hiljada
0316 I na moru veliku đemiju,
0317 Na kojoj je šezdeset topova.
0318 Kada paša vojevati pojde,
0319 Na Stambolu pukoše topovi,
0320 U đemiju kad paša unide
0321 I sva vojska u đemiju ujde,
0322 Na đemiji trgoše topovi.
0323 Mehmetpaša ode vojevati
0324 Sve dan po dan uza sinje more.
0325 Gdje Dunavo u more izliže,
0326 Mehmetpaša ustavi đemiju,
0327 Jer će tude konak učiniti.
0328 A vojnike pušća po obali,
0329 Prohodaše po obali Turci
0330 Vas dug danak, dok im nojca dojde.
0331 Opet paša konak učinio,
0332 Uz Dunavo okrenu đemiju,
0333 Paša vas dan ide uz Dunavo,
0334 Kod obale ustavi đemiju,
0335 Pa izvodi careve vojnike.
0336 Okrenuše pod Sibinj prokleti,
0337 Paša bile penje čadorove.
0338 Iz Sibinja ugledaše kranjci,
0339 Brat Nikola Janka poviknuo:
0340 „Evo, Janko, sad careve vojske!“
0341 Al se Janko iz grohota smije:
0342 „Neka vojske, dragom Bogu fala!
0343 Sad ćeš viđat svoga brata Janka.“
0344 Janko sebe i đogata spremi,
0345 Pa podviknu Sibinjanin Janko:
0346 „Mehmetpaša od turskog Stambola!
0347 Je l’ mi care poslo mejdandžiju,
0348 Mejdandžiju kahvedžiju tvoga?
0349 Nek izlazi, da se ogledamo!“
0350 Tom se čudi Mehmetpaša carski,
0351 Jadan paša ni za što ne znade.
0352 Paša viknu kahvedžiju svoga:
0353 „Jaši, Ibro, misirliju đogu!“
0354 A kad Ibro izjaha đogata,
0355 Boga viknu, Boga Janko primi:
0356 „Kako ćemo mejdan podiliti?“
0357 „Tvoje zvanje, tvoje obiranje.“
0358 Soldati im mejdan razmiriše
0359 U duljinu šezdeset kopalja,
0360 U širinu dvaest i četiri.
0361 Janko viknu sa đogata svoga:
0362 „Zajaš’, Ibro, od onog biljega,
0363 A ja hoću od ovog biljega,
0364 Gdje s’ sritnemo, da se udarimo!“
0365 Kada Ibro u Janka pogleda,
0366 Al u Janka koplje u desnici
0367 Se u gorskog opkrojito vuka
0368 Od jabuke pak do desne ruke;
0369 Na vrh koplja međedija glava,
0370 Namistita glava na gajtane,
0371 Ona ziva ko kanda je živa,
0372 Namah Ibri zlo na umi pade.
0373 Kad rekše, konji potekoše.
0374 Obojica koplja otisnula,
0375 Baci Janko svoje pred đogata,
0376 Prid njeg pade glava međedija,
0377 Ona ziva baš kanda je živa,
0378 Đogat frknu u obi nozdrve,
0379 Natrag s’ trže, pa đogat pobiže;
0380 Ibro g’ zapti, al mu fajde nejma,
0381 A za njime Sibinjanin Janko,
0382 Ibru stiže, sabljom udario,
0383 Pade glava Ibre kahvedžije.
0384 Janko glavi ni mukaet nije,
0385 Đogu skače, Mehmetpašu viče:
0386 „A zar u vas mejdandžija nejma,
0387 Brže m’ boljeg šalji mejdandžiju!“
0388 Mehmetpaša mejdandžiju najde,
0389 I tog Janko glavom rastavio.
0390 Jer je mlogo više hesabiti,
0391 Janko dvan’est zgubi mejdandžija.
0392 Đogu igra, Mehmetpašu viče:
0393 „Evo zgubih dvan’est mejdandžija,
0394 Imate li boljeg mejdandžiju?“
0395 Onda paša suzama prolio:
0396 „Ovde tebi mejdandžije nejma.“
0397 „Kad je tako, Bošnjak-Mehmetpaša,
0398 A ti vraćaj do Stambola vojsku,
0399 Nek mi care šalje sultaniju,
0400 Od Stambola sedmu tarafhanu,
0401 Ja nek ide, da se ogledamo!“
0402 Mehmetpaša zavio bajrake,
0403 Od Sibinja on povrati vojsku,
0404 Niz dunavo do đemije dojde
0405 I uvede u đemiju vojsku.
0406 Nujan paša ide niz Dunavo,
0407 Niz Dunavo, pa niz sinje more.
0408 Mehmetpaša kad Stambolu siđe,
0409 Ne pucaju carevi topovi;
0410 Ode vojska svak na misto svoje,
0411 Mehmetpaša u svoje saraje.
0412 Kad prid cara na divan ulijde,
0413 Zara ljubi, a temenah čini,
0414 Car alifet zara odignuo:
0415 „Lalo moja, eski Mehmetpaša!
0416 Jesi l’ bio pod Sibinjom kletim?“
0417 Paša caru po istini kaže.
0418 Kada care razabrao riči,
0419 Opet devlet divan učinio,
0420 Car alifet zara odignuo,
0421 Pomoli se, a na divan viknu:
0422 „Davor moje lale i veziri!
0423 Evo poslah Bošnjak-Mehmetpašu,
0424 Do Sibinja sveo mejdandžiju,
0425 Toga mu je Janko pogubio
0426 I još dvan’est drugih mejdandžija,
0427 Pa je Janko meni poručio,
0428 Kada boljeg mejdandžije nejmam,
0429 Da mu sedmu pošljem sultaniju,
0430 Od Stambola sedmu tarafhanu,
0431 Ili da mu na mejdan izidem.
0432 Sad je meni velika sramota,
0433 Ćitab tahta ne da ostaviti,
0434 Da ja Janku na mejdan izidem.
0435 Brže m’dževap, drage lale moje!“
0436 A svak muči, prida se pogleda,
0437 Niko s carem ne zna govoriti.
0438 Al upade Bošnjak Mehmetpaša,
0439 Sedam puta zara poljubio
0440 I pod carom poljubi srdžazu,
0441 Car alifet zara odignuo:
0442 „Gdje si, lalo, Bošnjak-Mehmetpaša?
0443 Evo pitam svojih muhurlija
0444 I vezira, sam ih Bog ubio,
0445 Niko m’ dževap učiniti ne će.“
0446 Caru veli bošnjak Mehmetpaša:
0447 „Car alifet, svetačko kolino!
0448 Deder raspi divan od sebeka,
0449 Ćeraj, care, šehislama svoga,
0450 Ja ću tebi dževap učiniti.“
0451 Namah care divan razasuo
0452 I oćero šehislama svoga.
0453 Onda paša caru govorio:
0454 „Car alifet, svetačko kolino!
0455 Ti kad si mi muhur poklonio,
0456 Pa u Bosnu poslo na vezirstvo,
0457 Murtati su mene oblagali,
0458 A ti si se na me rasrdio,
0459 Iz Bosne me surgun učinio
0460 Preko mora u Anadoliju.
0461 Tu sam sedam bio godinica,
0462 Ti se opet na me smilovao
0463 I opet si mene povratio,
0464 Za to ću ti sada kazivati:
0465 Ovde tebi mejdandžije nejma,
0466 Da spram Jankom stane na mejdanu,
0467 Jer si Janku poklonio đogu,
0468 Baš najboljeg tavlibašu svoga.
0469 Neg da hoćeš mene poslušati,
0470 Deder pravi bijela fermana,
0471 Pa ga šalji na Bosnu carevu
0472 Svojoj lali Gerzelez-Aliji
0473 Na Glasinac više Sarajeva,
0474 On će za te na mejdan izaći.“
0475 Kada care te razabra riči,
0476 Grohnuše mu suze niz obraze:
0477 „Što to, lalo, Bošnjak-Mehmetpaša!
0478 Što spominješ Bosnu plemenitu?
0479 Da mi lala nisi prva moja,
0480 Sad bi tebe glavom rastavio,
0481 Kad je evo sad sedam godina,
0482 Kako j’ moja Bosna priložila,
0483 Priložila Beču i ćesaru.“
0484 Kad to čuo Bošnjak Mehmetpaša,
0485 Suze proli, a zaru poteče,
0486 Zara ljubi, a temenah čini:
0487 „Car alifet, svetačko kolino!
0488 Deder pravi bijela fermana
0489 Na Glasinac više Sarajeva:
0490 Ak’ ne dojde Gerzelez Alija,
0491 Ne budene li Bosna plemenita,
0492 Padišahu, sad u tvojoj ruci,
0493 Eto sablje, evo moje glave!
0494 Već su tebi Bosnu oblagali,
0495 Baš šehislam, prva lala tvoja.
0496 Evo punih sedam godin dana
0497 Ti na Bosnu ne šalješ ulefe,
0498 A ne šalješ bijela fermana.“
0499 Sultan Murat suzama proliva:
0500 „Lalo moja, Bošnjak-Mehmetpaša!
0501 Ako budne to istina prava,
0502 Da je Bosna sad u mojoj ruci
0503 I na Bosni Gerzelez Alija,
0504 Ti si eski bio Mehmetpaša,
0505 Odsele ćeš muhurlija prvi.
0506 Kad to čuo Bošnjak Mehmetpaša:
0507 „Car alifet, tako ti kurana!
0508 Ja ću tebi ferman napraviti,
0509 A ne zovi šehislama svoga,
0510 Ti ’š na ferman turu udariti,
0511 Dat ćeš meni ferman u desnicu,
0512 Neka niko u Stambolu ne zna
0513 Posli mene i tvog sadrazema.“
0514 Kad te care riči razabrao:
0515 „Piši ferman, kako tebi drago!“
0516 Mehmetpaša bio ferman piše,
0517 A car na njeg turu udario,
0518 Pa ga dade Mehmetpaši glavi.
0519 Mehmetpaša to teško dočeka,
0520 Uze ferman, pa pod hrku baci,
0521 Dobro krije careva fermana,
0522 Dok on nađe sadrazema carskog:
0523 „Daj mi svojih sedam pašalija,
0524 U koje se moreš pouzdati,
0525 Noću šalji do mojih saraja!“
0526 „ „Hoću, paša, koliko ti drago,
0527 Mehmetpaša, carev prijatelju!
0528 Ako caru nađeš mejdandžiju,
0529 Dok ti budne u životu glava,
0530 Znat će za te care u Stambolu.“ “
0531 Dok dan projde, tavna noćca dojde,
0532 Kad odoše u džamije Turci,
0533 U džamije klanjati jaciju,
0534 Mehmetpaša spremi pašalije,
0535 Paša kriči svojim pašalijam:
0536 „Kad se ferman nosi od Stambola,
0537 Ne nosi se ferman u nidrima,
0538 Već se ferman nosi na prsima.“
0539 Mehmetpaša na đogata frci,
0540 Uz njeg carskih sedam pašalija,
0541 Provede ih na sedamkapija,
0542 A kod sedme sa đogata frci,
0543 Pa izvadi ferman iz nidara,
0544 Na fermanu ovo napravio:
0545 „Lalo carska, Gerzelez-Alija!
0546 Evo cara čudan mejdan našo
0547 Od đidije Sibinjanin-Janka.
0548 Care mu je slao mejdandžije,
0549 Dvan’est ih je Janko pogubio,
0550 Sad već caru mejdandžije nejma.
0551 Za vas care ne zna u Stambolu,
0552 Jer je Bosna caru oblagata,
0553 Do sad nije u carevoj ruci.
0554 Van čim tebi carev ferman stigne,
0555 Šarca jaši, hodi do Stambola.
0556 Ode glava Bošnjak-Mehmetpaše,
0557 Jer sam caru našem kazivao,
0558 Da je Bosna sad u carskoj ruci,
0559 A ti da si više Sarajeva,
0560 Ti ’š za cara na mejdan izići
0561 Kod Sibinja Sibinjanin-Janku.“
0562 Kad napisa paša na fermanu,
0563 Najboljem ga dade Tatarinu,
0564 Na prsih mu ferman pritvrdio,
0565 Pa govori carskim pašalijam:
0566 „Dico moja, već ej-sahatile!
0567 Nos’te ferman, što brže morete,
0568 Jaš’te konje i noćom i danom,
0569 Minjajte ih do Bosne careve.“
0570 Kad to carske čule pašalije,
0571 Mehmetpaši ruku izljubiše,
0572 Otiskoše Tatarini mamni,
0573 Oni jašu i noćom i danom.
0574 Vakat bio, kad na Bosnu sišli,
0575 Jesenski se prigodio danak,
0576 A dopade sve sedam tatara
0577 Biloj uli Gerzelez-Alije,
0578 Pašalije viknuše Aliju.
0579 Ne ču niko u ćemerli kuli
0580 Nego mati Gerzelez-Alije;
0581 Stara mene do pendžera dojde,
0582 Viđa starka pašalije carske,
0583 A u ejdnog ferman na prsima.
0584 Stara viče Alijina majka:
0585 „pašalije cara čestitoga!
0586 Ovde nema mog Alije sina,
0587 Neg eto ga niže kule bile,
0588 Gdje on brna na šarcu šenicu.“
0589 Kad to sedam čulo pašalija,
0590 Oni lete Gerzelez-Aliji.
0591 Kad Alija tutanj opazio,
0592 On ustavi šarca u brnači,
0593 Pašalije očima pogleda,
0594 Pašalije njega ugledaše.
0595 A kakvi su u Alije brci,
0596 Konda j’ crno janje u zubima,
0597 Brci Ali po puškama pali,
0598 Svitli mu se džebe kroz brkove.
0599 Kad ugleda sedam pašalija,
0600 Ta kakav je Gerzelez Alija,
0601 Pašalije natrag pobigoše.
0602 Kad ugleda Gerzelez Alija,
0603 Gdje j’ u jednog ferman na prsima,
0604 On ostavi šarca u brnači,
0605 Pa poteče carskim pašalijam
0606 I sustiže onog pašaliju,
0607 Što je u njeg ferman na prsima.
0608 Pašalija sebi s’ pobojao,
0609 Pa sa prsa ferman otrgnuo,
0610 Ferman pade u zelenu travu,
0611 A dopade Gerzelez Alija.
0612 Kad na ferman okom pogledao,
0613 Što mu piše bošnjak Mehmetpaša,
0614 Da je carska Bosna oblagata,
0615 Aliji su suze udarile.
0616 Kad Alija ferman razgledao,
0617 Vidi turu cara čestitoga,
0618 Turu ljubi, a temenah čini,
0619 Ferman Ale ne meće u nidra,
0620 Već ga sebi za glavu zadio,
0621 On se šarcu vrati i brnači,
0622 Pa dobrna bilicu šenicu.
0623 Ale kuli side i materi,
0624 Pa on suze proli iz očiju:
0625 „Davor stara na Gerzovu nane!
0626 Evo punih sedam godin dana,
0627 Kako nejma careva fermana
0628 Ni od cara careve ulefe
0629 Sad mi evo carev ferman side,
0630 Da je cara čudan mejdan našo
0631 Od đidije Sibinjanin-Janka,
0632 Cara Janko na mejdan pozivlje.
0633 Evo meni Mehmetpaša piše,
0634 Da za cara na mejdan izađem,
0635 Da je naša Bosna oblagata.
0636 Ako li ga poslušati ne ću,
0637 Ode paši sa ramena glava.
0638 Meni valja tahtu i Stambolu,
0639 Deder meni brašenice spremaj!“
0640 „ „Hoću, Ale, ne brini se time.
0641 Bogu fala i našem devletu,
0642 Kad sam takog pothranila sina,
0643 Pa car za te znade u Stambolu.“ “
0644 Tad Alija do svog šarca side,
0645 Šarca svoga timar učinio,
0646 Ustače mu arpe ugruhate.
0647 Kad na vakat akšam saklanjao,
0648 Izvadio kuran-hamajliju,
0649 Dok Alija kuran proučio,
0650 Već mu vakat od jacije dojde,
0651 Kad Alija saklanja jaciju,
0652 On uzimlje svoje brašenice,
0653 Pa ih šarcu meće u hegbeta,
0654 Vodi šarca iz prezida mamna,
0655 Alija se s’ šarcom prigovara:
0656 „Davor šarac, moje desno krilo!
0657 Odavlen je pod sibinj kameni,
0658 Brate slatki, dvanaes konaka,
0659 Tebi valja sve to pokupiti,
0660 Dok nam zora pukne od istoka.“
0661 To on reče, pa na šarca frci.
0662 Dok im zora puče od istoka,
0663 Šarac pade kod vode bunara,
0664 Kod bunara Sibinjanin-Janka.
0665 Ale bojno koplje udario
0666 I za koplje šarca privezao,
0667 Šarac zoblje arpu kod bunara,
0668 A Alija uzvrnu rukave,
0669 Abdest uze na vodi bunaru,
0670 Abdest uze, dasabah saklanja.
0671 Ale mlide, niko ga ne gleda,
0672 Gleda ljuba Sibinjanin-Janka,
0673 Još joj Janko leži na šiljtetu,
0674 Janka ljuba budi u odaji:
0675 „Ustan’, Janko, ako Boga znadeš!
0676 Hodi vidi, što vidio nisi:
0677 Turčin eno kod vode bunara,
0678 Kod bunara crnu zemlju ljubi
0679 (Jer ne znaju sibinjske vlahinje,
0680 Kako s’ Turci mole Bogu svome),
0681 Eno šaro kod njega goveče,
0682 Pognulo se, pa sve travu pase.“
0683 Kad to čuo Sibinjanin Janko,
0684 Janko skoči, pljusnu s’ po obrazih,
0685 Pa se onda tri put prekrstio,
0686 Onda Janko na pendžer pogleda,
0687 Virnu ljubu od pendžera viče:
0688 „Davor moja u odaji ljubo!
0689 Ono j’ Turčin, on zemlju ne ljubi,
0690 Već se moli Bogu po zakonu.
0691 Ono Turčin nije od Stambola,
0692 Već od Bosne Gerzelez Alija;
0693 Jer kad siđem do našeg Zemuna,
0694 Pa pogledam više Biograda,
0695 Na Avalu više Biograda,
0696 Ima kula Avaljanin-porče,
0697 Ono mu je Bogom pobratime
0698 Sa Gerzova Gerzelez Alija;
0699 Van sam čuo, ljubo virna moja,
0700 Da je Turčin vrlo na mejdanu.
0701 Kad sam bio u našem zemunu,
0702 Viđo m’ pobru Avaljanin-Porču,
0703 Sa Avale kad topuz otisne,
0704 Topuz pane u naš Zemun bio.
0705 Gerzelez je na mejdan izašo,
0706 Ja ću njemu sad na mejdan sići,
0707 Dok se spremim, rodit će se sunce,
0708 Ti ćeš za mnom na avliju sići,
0709 Pa ćeš stati na avlijnskih vratih,
0710 Da m’ okupi Gerzelez Alija,
0711 Ti ćeš meni otvoriti vrata.“
0712 A ljuba je Janku govorila:
0713 „Gospodaru, Sibinjanin-Janko!
0714 Ak’ odsičeš Alijinu glavu,
0715 Ne nosi je na našu avliju,
0716 Od nje bi se vrlo pripanula,
0717 Strašan Turčin, sam ga Bog ubio!“
0718 Janko sebe i đogata spremi,
0719 Privari ga, u sedlo mu frci,
0720 Izjaha ga do vode bunara,
0721 Igra s’ đogat, u havaj izliće.
0722 Al ne gleda Gerzelez Alija,
0723 Već prida se metno hamajliju,
0724 Uči jasin kod vode bunara,
0725 Janko njega viknu sa đogata:
0726 „Čuj Turčine, Gerzelez-Alija,
0727 Sa Gerzova iznad Sarajeva!
0728 Jesi l’ meni na mejdan izišo?
0729 Jaši šarca, pa na mejdan hodi!“
0730 To Alija ni mukaet nije,
0731 Nit on gleda, nit Janka pogleda.
0732 A kad Janko pritira đogata,
0733 Vidi šarca kod vode bunara,
0734 Šarac zoblje arpu ugruhatu;
0735 Pred njeg Janko koplje otisnuo,
0736 A na koplju međedija glava,
0737 Ona ziva ko kanda je živa,
0738 Al se šarac uplašiti ne će,
0739 Već se na njem griva podignula.
0740 Ciknu šarac Gerzelez-Alije,
0741 On na koplje frci kod bunara,
0742 Sve mu temre u igle sasuo.
0743 Kad to viđa Sibinjanin Janko,
0744 Da se šarac uplašiti ne će,
0745 Bježi Janko kuli i avliji
0746 Na đogatu cara čestitoga.
0747 Kad to viđa Gerzelez Alija,
0748 On dofati topuz kod sebeka,
0749 Ale usta na livo kolino,
0750 Desnom rukom topuz otisnuo,
0751 Sfati topuz pod Jankom đogata,
0752 A sapište Sibinjanin-Janka,
0753 Mrtav pade jedan kod drugoga.
0754 Glede braća Sibinjanin-Janka,
0755 Nikola se iz grohota smije:
0756 „Jesam li ti, Janko, govorio,
0757 Da se cara prođeš i Stambola,
0758 Izgubi li svoju ludu glavu?“
0759 Ćedoše mu braća prid avliju,
0760 Nikola im ne da iz odaje:
0761 „Neć’te, braćo, viru vam zadajem!
0762 Svi bi i vi glave pogubili,
0763 Turčin nami ni mukaet nije,
0764 Ni ljubama, a ni našoj kuli.“
0765 Kad Alija kuran proučio,
0766 On smotao kuran-hamajliju,
0767 Pa je sebi turnu u džepove.
0768 Kad on janku i đogatu dojde.
0769 On Jankovu glavu odsikao,
0770 Glavu šarcu u zobnicu baci,
0771 A o šarcu topuz obisio,
0772 Povede ga od vode bunara.
0773 Sve gledaju iz kule vlahinje,
0774 Uz njih braća Sibinjanin-Janka,
0775 Sve gledaju Gerzelez-Aliju,
0776 On prida se glavu obisio,
0777 A na kulu da pogleda ne će.
0778 Za njim šarac glavu obisio,
0779 Kako ide, kanda doći ne će,
0780 Sve se smiju sa kule vlahinje.
0781 Kad izvede šarca velikoga,
0782 Gdje ne gleda niko na Aliju,
0783 Alija je šarcu govorio:
0784 „Šarac brate, od ramena krilo,
0785 Ode glava Bošnjak-Mehmetpaše!
0786 Odavlen je do Stambola bila
0787 Ta šezdeset i sedam konaka.
0788 Dok zauči podne na džamijah,
0789 Pani meni na Stambol-kapiju,
0790 Na Sofiji velikoj džamiji.“
0791 Tad se pod njim šarac pokupio,
0792 Dok mu sunce na podne izajde,
0793 A zauči ezan po džamijah,
0794 Šarac pade kod Aja-Sofije.
0795 Tu Alija šarca odsidnuo,
0796 Sam se šarac kraj džamije voda,
0797 Dok Alija podne saklanjao.
0798 Kad kroz Stambol šarca pojahao,
0799 Njemu šarac glavu obisio,
0800 Kako ide, kanda doći ne će.
0801 Ale mrke obisio brke,
0802 Sastali se po unkaših brci,
0803 Sve se smiju dica po sokacih,
0804 Sve se dica bacaju kamenjem,
0805 A Alija ni mukaet nije,
0806 Vavik mrke otočio brke,
0807 A šarac mu glavu obisio.
0808 Ode haber kroz Stambol bijeli
0809 Do saraja Bošnja-Mehmetpaše:
0810 „Et’ konjika, kakav došo nije,
0811 Po konju je brke obisio,
0812 Konja jaše ko goveče šaro.“
0813 Kad to čuo Bošnjak Mehmetpaša,
0814 Paša znade Gerzelez-Aliju,
0815 Paša skoči, kanda ne siđaše,
0816 Sve bosonog skače niz kaldrmu,
0817 Fati s’ paša usarske kandžije,
0818 Pa rastira dicu po sokacih.
0819 Kad u gleda Gerzelez-Aliju,
0820 Aija mu turski salam viknu,
0821 Otprimi mu Bošnjak Mehmetpaša,
0822 Ciknu paša, a raskrili ruke,
0823 Pa poteče šarcu i Aliji,
0824 Grli, ljubi, ne zna da odstupi:
0825 „Lalo draga cara čestitoga!
0826 Da ne dođe za pun misec dana,
0827 Otišla bi sa meneka glava,
0828 Što car reče, znaš, da ne poreče.“
0829 Pa podviknu čohodara Ibru:
0830 „Vodi Alu do saraja naših!“
0831 A odleti eski Mehmetpaša
0832 Do ćošaka cara čestitoga,
0833 Da on caru kaže čestitome,
0834 Da mu Bošnjak dođe od Glasinca,
0835 Što će Janku na mejdan izići.
0836 Kada care ugledao pašu,
0837 Zar podignu, Mehmetpašu viknu:
0838 „Što je, lalo, Bošnjak-Mehmetpaša?!“
0839 „ „Eto, care, tebi mejdandžije
0840 Sa Glasinca Gerzelez-Alije!“ “
0841 „Muči, paša, sam te Bog ubio!
0842 Juče s’ moje stigle pašalije
0843 Na Glasinac više Sarajeva.“
0844 Car poteže kajda kod sebeka,
0845 Kad s’ otišle carske pašalije,
0846 Pa on veli Bošnjak-Mehmetpaši:
0847 „Viđaš, gledaš, da izgubiš glavu!
0848 Jučer su mi pašalije stigle
0849 Na Glasinac više Sarajeva.“
0850 Kada paša te razabra riči,
0851 Sedam puta temenah učini:
0852 „Car alifet, svetačko kolino!
0853 Evo tebi Gerzelez-Alije,
0854 Odjahuje šarca pred saraji.
0855 Da pogledaš iz svojih saraja,
0856 Kako bježe sve ičage tvoje
0857 A od šarca Gerzelez Alije!“
0858 Baš Alija njima govorio:
0859 „Čohodaru bošnjak-Mehmetpaše,
0860 Ti, što znadeš turski govoriti,
0861 Kaži sada ičagama carskim:
0862 Koji dojde do šarca mojega,
0863 Onaj mora danas umirati,
0864 Šarac će ga čavlom prigaziti.“
0865 A čohadar iz sve glave viknu:
0866 „Pašalije, ne primič’te s’ šarcu,
0867 Ne šal’te se svojom rusom glavom!“
0868 Tad čohodar prid Alijom pojde,
0869 Diže čohu, Mehmetpaša dojde,
0870 Pa prifati Gerzelez-Aliju,
0871 Povede ga do zara careva,
0872 Kada care zara odignuo,
0873 A Gerzelez crnu zemlju ljubi,
0874 Mehmetpaša caru besidio:
0875 „Car alifet, svetačko kolino!
0876 To je glavom Gerzelez Alija
0877 Sa Glasinca iznad Sarajeva.
0878 Ti si mene ćeo pogubiti,
0879 Kad sam tebi ja za Bosnu kazo,
0880 Da je Bosna sad u tvojoj ruci.
0881 Ti dovedi sadrazema tvoga,
0882 Jer on znade s Alom govoriti,
0883 Pred njim pitaj Gerzelez-Aliju,
0884 Je li Bosna sad u tvojoj ruci.“
0885 Dovedoše caru sadrazema,
0886 Sadrazemu care govorio:
0887 „Sadrazeme, draga lalo moja!
0888 Ti sad pitaj Gerzelez-Alije,
0889 Što ti kaže, ti to meni kaži!“
0890 Alu pita carski sadrazeme,
0891 Alija mu pravo odgovara,
0892 Da su jučer stigle pašalije,
0893 Da je Bosna u carevoj ruci,
0894 Da su bosnu caru oblagali,
0895 Pa izvadi ferman iz nidara.
0896 Kada care ferman ugledao,
0897 Namah care kajde ufatio,
0898 Kajde gleda, u Alu pogleda,
0899 Car se siti, kakav je Alija,
0900 Da on more sići sa Glasinca
0901 Do Stambola, kad je njemu drago.
0902 Onda caru suze udarile:
0903 „Sadrazeme, draga lalo moja!
0904 Na šarčevu dlaku gledajući,
0905 Na Alino lice gledajući,
0906 Ale more, kud ti drago, proći.
0907 A sad pitaj Gerzelez-Alije,
0908 Bi li smio na mejdan izaći
0909 Od Sibinja Sibinjanin-Janku.“
0910 Kad to čuo Gerzelez Alija,
0911 Suze proli, pod hŕku se fati,
0912 On izvadi glavu ispod hrke,
0913 Pa goori Gerzelez Alija:
0914 „’Vaka glava Sibinjanin-Janka
0915 Je li cara dvorila svojega?“
0916 Kada care glavu ugledao,
0917 Devlet ciknu, ispod zara klisi,
0918 Pa Aliju rukom pregrlio:
0919 „Zar si Janka glavom rastavio?“
0920 „Jesam, care padišahu dragi!
0921 Jutros sam ga glavom rastavio,
0922 U podne je snio do Stambola.“
0923 Car alifet Ali govorio:
0924 „Išći blago, koje tebi drago!
0925 Dati ću ti sedmu sultaniju,
0926 Dati ću ti sedmu tarafhanu,
0927 Dati ću ti muhur sa desnice,
0928 Kod sebe ti graditi saraje,
0929 Ti ’š mi prvi biti muhurlija.“
0930 Kad Gerzelez te razabra riči,
0931 Zara ljubi, a temenah čini:
0932 „Fala tebi, care gospodine!
0933 Za me tvoje sultanije nisu,
0934 A ja tvoje tarafhane ne ću,
0935 Ja ti ne ću biti muhurlija,
0936 Neg dat ćeš mi muhur sa desnice,
0937 Da ja hodam po tvojem Stambolu
0938 Od tog časa pa do ićindije,
0939 Da pogubim, kog je meni drago.“
0940 Kad to caru sarazeme kaza,
0941 Što ga išće Gerzelez Alija,
0942 Snima care muhur sa desnice,
0943 Pa ga pruži sadrazemu svome,
0944 A sadrazem Gerzelez-Aliji.
0945 Kad Alija muhur ujagmio,
0946 Od bedre je sablju potegnuo,
0947 Šehislama glavom rastavio.
0948 Pa dofati kauk šehislama,
0949 Donese ga pred cara i zara,
0950 Al u kapi od zlata krstovi;
0951 Donese mu kajsar-jemenije,
0952 Pod nogama kuran-hamajlija.
0953 Ond caru suze poletile:
0954 „Lalo moja, Gerzelez-Alija!
0955 Eto muhur, eto sablje tvoje,
0956 Radi sada, što je tebi drago!“
0957 A Alija sadrazema viknu:
0958 „Sadrazame na divanu carskom!
0959 Čuvaj cara, odsić ću ti glavu!
0960 A daj meni Bošnjak-Mehmetpašu,
0961 Da me voda po Stambolu bilu.“
0962 Njega voda Bošnjak Mehmetpaša,
0963 Ale siče po Stambolu Turke;
0964 On posiče Ibrahim-vezira,
0965 Pa posiče siliptara carskog,
0966 Glave siče sve do ićindije,
0967 Tri stotne od odsiko glava.
0968 Kad zauči Ali ićindija,
0969 Alija se do saraja vrati,
0970 Do saraja cara čestitoga,
0971 Da mu muhur dade sa desnice.
0972 Mehmetpaša dovede Aliju,
0973 A obadva caru poletiše,
0974 Zara ljube, a temenah čine,
0975 Pravo kažu caru čestitome,
0976 Koliko je glava odsikao,
0977 Da je taman trista namirio.
0978 Car Aliju rukom pogladio,
0979 Ale skide muhur sa desnice,
0980 A car uze muhur na desnicu.
0981 „Lalo moja, Gerzelez-Alija!
0982 Išći sada, što je tebi drago!“
0983 „ „Ništa ne ću, padišahu dragi!
0984 Dat ćeš meni ferman od sebeka,
0985 Da ga snesem na Bosnu ponosnu:
0986 Iza oca nek ostaje sinu,
0987 Nek po Bosni rađa godinica.“ “
0988 Car mu dade bijela fermana,
0989 Još mu dade hiljadu dukata.
0990 A Gerzelez poside šarina,
0991 Njega vodi Bošnjak Mehmetpaša,
0992 Izvede ga iz Stambola bila,
0993 Uz njeg vojske dvanaest hiljada.
0994 Kada ode Gerzelez Alija,
0995 Mehmetpaša ode do devleta,
0996 Zara ljubi, a temenah čini:
0997 „Je l’ istina, padišahu dragi,
0998 Što ti kaže Bošnjak Mehmetpaša?“
0999 A car proli suze iz očiju:
1000 „Lalo moja, Bošnjak Mehmetpaša!
1001 Istina je, što si mi kazivo.
1002 Do sad s’ bio Bošnjak Mehmetpaša,
1003 Odsele ćeš moj siliptar biti;
1004 Ti upravljaj dicom janjičari,
1005 Ti upravljaj, kako tebi drago.“
1006 To je paši vrlo milo bilo.
1007 Kad Alija Sarajevu side,
1008 Kaza ferman cara čestotoga,
1009 Gerzelezu dovu učiniše.
