Gaja i njegov ujak
Knjigu piše Selim careviću
Na koljeno sestrici Marici:
„Selo moja, sestrice Marice,
Pošalji mi jedinoga Gaju,
Jeli Gaju jel’ od Gaje glavu!” 5
Jela zove čedo svoje Gaju,
Te je čedu besedila majka:
„Ao Gajo, moj sine jedini,
Ti opremaj konja ponajbolja,
Meći na se i skerlet i svilu, 10
Skerlet čoju po vranu konjicu,
Pa uzimaj laka buzdovana,
Što je tebi ostavio baba,
Uvijaj ss gors u oblake,
Te ti idi tvom rođenu ujku; 15
A kad budeš kod dvora bijela,
Slazi dole sa konja babina,
Njega veži za alaj kapiju,
U dvore mu na koljeni šeći,
Ljubi njega u skut i u ruku, 20
Ljubi zemlju kud pašmagom staje,
Od mene ga lijepo pozdravi:
„Da moj ujko, Selim-careviću,
Tebe mi je pozdravila majka
S mojom sabljom da mi s'ječeš glavu, 25
Da joj šaljem i sablju i glavu,
U dva džepa dva mor-burundžuka[1],
S čim će mene ožaliti majka!”
To je Gajo poslušao majku,
On opravi konja najboljega, 30
Stere svilu po zelenoj travi,
S trave meće na sebe junaka,
Skerleg čoju po vranu konjicu,
Pa uzima laka buzdovana,
Što je njemu od babe ostalo, 35
Uvija se gore u oblake,
Pa on ode svom rođenu ujku;
A kad doš’o do bijela dvora,
S konja slazi, za kapiju veza,
A sam šeće na koljeni ujku, 40
Ljubi ujka u skut, i u ruke
I u zemlju di pašmagom staje.
Jošt je ujku tijo besedio:
„Da moj ujko, Selim-careviću,
Tebe mi je pozdravila majka, 45
Moja majka, a tvoja sestrica,
S mojom sabljom da mi s’ječeš glavu,
Da joj šalješ i sablju i glavu,
U dva džepa dva mor-burundžuka,
S čim će mene ožaliti majka!” 50
Nasmeja se Selim careviću,
Pa besedi Gajici nećaku:
„Ao Gajo, materina rano,
Ne zove te ujko careviću
Da on tvoju kitnu s'ječe glavu, 55
Već da tebe oženi ujače,
Ujko tebi naš'o je djevojku,
Da ti bude mjesto babe tvoga,
Babe tvoga, mila šura moga,
Kojino se davno prestavio 60
I Božijoj istini otiš’o!”
Pa on zove mlade sveštenike,
S njima šeću u sveticu crkvu,
Tu božiji zakon savršiše
I odoše na veselje majki — 65
Majka dobi dve za jednu glavu.
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 31)
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
