Vukoman i Vukomanka
Šetala se mlada Vukomanka
Po bostanu i po đulistanu,
Cveće joj se u skut zadevalo.
Al' besedi mlada Vukomanka:
„Karanfile, moje drago cveće! 5
„Nehmoj mi se u skut zadevati,
„Jer ti cvatiš i seme donosiš,
„A men' evo devet godinica,
„Od kako sam jadna ja udata,
„Niti cvatim, nit' seme imadem, 10
„Nit' ja znadem, što je muška glava."
Ona misli, nitko je ne sluša,
Slušala je mila svekrvica,
Pa besedi Vukomanu sinu:
„Vukomane, moj jedini sine! 15
„Snašica se po bostanu tuži,
„Evo danas devet godin' dana,
„Od kako je mlada Vukomanka,
„Niti cvati, nit' seme donosi,
„Niti znade, što je muška glava; 20
„3ar ti nisi, sine, muška glava?
„3ar ti nemaš na srdašcu bilja?"
Al' besedi mladi Vukomane:
„Oj starice, moja mila majko!
„Zazor mi je za to besediti, 25
„Al' ti oću pravo kazivati:
„Kad si mene oženila majko!
„I sveli ste dvoje mladenaca,
„Ja sam teo obljubit' joj lice,
„Al' je ona mene pobratila, 30
„Da živimo, k'o brat i sestrica."
Al' besedi mila stara majka:
„Vukomane moj jedini sine!
„Da te nisam ni sad oženila,
„A kamoli pre devet godina! 35
„Kad je mene tvoj baba doveo,
„Ja sam njega dvaput pobratila,
„On je mene triput udario:
„„Nisam tebe za sestru doveo.
„„Već sam tebe za ljubu doveo."" 40
Još ne prođe ni godina dana,
Čedo rodi mlada Vukomanka,
Čedo rodi, i baš muška glava.
