Vragolije
| Vragolije Pisac: Branko Radičević |
Vragolije
Momak ide vragolan,
Po gori se širi,
Lep je kâno lepi dan
Što kroz goru viri.
A sa gore kraj potoka
Stazica se dala,
Jedna moma milooka
Tu je rublje prala.
Al' kad smotri vragolana,
Povikala seka:
„Oj stazice, oj tanana,
Dones' ga meneka!“
Viknu moma, pa ti brže
Za žbun jedan zađe,
A momak se čisto trže
I čudo ga snađe:
„Jao mene, i do sada
Šeta ja po gore,
Ali ne ču još nikada
Da slavuji zbore.“
Tako reče momak tuna,
Pa s' mlađan zauja
Da on vidi iza žbuna
Tog čudnog slavuja.
Al' i moma iz zasede
Poskočila oma —
Beži, sele — eto bede —
Beži majci doma!
Beži moma, manu rublje,
Beži l' domu svome?
Sve u goru beži dublje,
A momak za njome.
Beži moma, do kolena
None joj se bele,
Bele none do kolena
Momka su zanele:
„Ta da imaš krilo lako
Da prneš oblaku,
Ne bi mene, čedo, jako
Utekla junaku.“
Pa se mlađan za njom stisnu,
Dovati je sade;
„Jao mene!“ ona vrisnu
Pa pod lipu pade.
O da čudna valjuškanja
Po zelenoj travi,
O da čudna ljuljuškanja,
Da t' podiđu mravi!
Laki vetrić osmenu se,
Listak liska dirnu,
Beli danak pokrenu se
Pa kroz lipu virnu.
Lipa brsne grane širi,
Šapće danu sjajnu:
Viri, dane sjajni, viri,
Ali čuvaj tajnu.
(1843, 6. dek.)
Izvori uredi
- Pesme Branka Radičevića I., U Beču u jermenskome namastiru, 1847.
|