Vojvoda Miloš i brat mu Drago
0001 Vino pije vojvoda Milošu
0002 U Pocere na Hercegovinu,
0003 Služi mu ga ostarela majka.
0004 Ka’ se Miloš napojio vina,
0005 Starici je govorio majci:
0006 “Bog te kleo, moja stara majko,
0007 “Da li sina već nema kojega
0008 “Nako mene jednoga Miloša.
0009 “Ka’ se staju od Bosne banovi,
0010 “Od sve Bosne i Hercegovine,
0011 “Sve me, majko, na divan pozivju.
0012 “Ka’ se stanu zaklinjat’ banovi
0013 “Da mi drže slogu u narodu,
0014 “Ja se kunem konjem i oružjem,
0015 “E ja brata o’ zakletve nemam.
0016 “Oruže mi rđa spodobila
0017 “A konjicu griva opanula,
0018 “Kunući se pravo i lukavo.”
0019 Tader majka govori Milošu:
0020 ”Ah ne tako, vojvoda Milošu:
0021 “Ne kuni me, drago d’jete moje,
0022 “Još sam sina imala jednoga
0023 “Po imenu Draga vojevodu,
0024 “Pa je Drago poša u ajduke
0025 “Evo ima dvadeset godinah,
0026 “Kad ti bješe šiki-kolijeki.
0027 “Jednom dođe, pa i opet pođe,
0028 “Vet ga stara gledala nijesam,
0029 “No sam Draga prežaljela moga.”
0030 Kade Miloš majku razumio,
0031 Pa je tako majci govorio:
0032 “Bogu, tebe, moja mila majko,
0033 “Pripravi mi laka brašnenika
0034 “Da ja idem brata tražit Draga.”
0035 Al’ se njemu prepanula majka,
0036 Pa ovako njemu besjedila:
0037 “A ne, sinko, vojvoda Milošu,
0038 “E se Drago od svakoga čuva,
0039 “Pa me je strak i bojim se ljuto
0040 “Da te s četom ne izgubi Drago,
0041 “Jere tebe upoznati neće.
0042 “E se Drago caru dojadio,
0043 “Razbija mu hane i dućane,
0044 “A siječe po drumu karvane,
0045 “Zadaje mu jade svakojake.
0046 “A tamo su haine planine,
0047 “Đe mi rastu jele suovre,
0048 “Po srijedi strižu sokolovi,
0049 “A po vrhu garču gavranovi,
0050 “U korijen ljuta skromutina,
0051 “Iz nje zmije i jakrepci skaču,
0052 “Te mlozini oči izvadiše,
0053 “Pa me je strak i bojim se ljuto
0054 “Da i moje oči ne izvade,
0055 “No se prođi toga putovanja.”
0056 A moj Bože, velike žalosti,
0057 Kako njega ustaljaše majka,
0058 Ma zaludu, ništa ne pomaže,
0059 Nego Miloš konja siguraje,
0060 Pa pripasa svijetlo oruže,
0061 A okroči konja debeloga,
0062 Pa otide junak uz planine.
0063 Dokle dođe u Kusturu gradu.
0064 A kad dođe u Kusturu gradu,
0065 Tu mi nađe trideset Turaka,
0066 Pa im Miloš Božju pomoć dava:
0067 “Božja pomoć, trideset Turaka!”
0068 “Bog i s tobom, neznana delijo!”
0069 Kad ulježe Miloš u mehanu,
0070 Oni njemu mjesto učiniše,
0071 Pa mu daju vina i rakije,
0072 Pa Milošu bijeljahu vino,
0073 Prisipahu sećer-medovinu,
0074 Da opiju vojvodu Miloša.
0075 Al’ se Miloš jadu dosjetio,
0076 Malo pije vina i rakije.
0077 Pa Milošu Turci govoriše:
0078 “Bogu tebe, neznana delijo,
0079 “Koliko ti konjik košta ždralju?
0080 “Ajde pođi u konsku odaju,
0081 “Pa izberi od tridest hatova,
0082 “Baš izberi kojega ti drago,
0083 “Za tvojega ždralja velikoga.”
0084 A kad viđe vojvoda Milošu
0085 Da će njega Turci pogubiti,
0086 On je konju grčki govorio,
0087 Al’ mu konjik kleknu na koljena,
0088 A Miloš mu niče na ramena.
0089 To gledaju trideset Turaka,
0090 Ne viđeše ni kud se obrati,
0091 A kamo li da uvate ždralja,
0092 Da uvate ždralja i Miloša.
0093 A kad Miloš u planinu dođe,
0094 Pa zapjeva iz grla bijela,
0095 Pjeva Miloš ka i vila b’jela,
0096 Pripijeva Draga brata svoga:
0097 “Je l’ te đegođ, vojevoda Drago?
0098 “Ako bi se na te udesio
0099 “Nemo mene, brate, izgubiti,
0100 “Ođe tebe nema dušmanina,
0101 “Nako brata vojvode Miloša.”
0102 To začulo Dragišino društvo,
0103 Potrčaše Dragu u pećinu,
0104 Pa ovako Dragu govoraše:
0105 “Bogu tebe, Drago vojevoda,
0106 “Od kako je nastala planina
0107 “Nije takvog snosila junaka
0108 “Ka i danas što snosi jednoga.
0109 “Takve sile viđeli nijesmo:
0110 “Na konjika noge prekrstio,
0111 “A pali mu niz ramena brci
0112 “Ka sokolu niz koljena krila;
0113 “Za pojas mu dvije puške male,
0114 “O ramenu vezena šišana,
0115 “Popijeva tanko glasovito
0116 “A sve tebe pripijeva, Drago,
0117 “Sva je tvoja šlika i prilika,
0118 “Kažuje se bratom tvojim, Drago,
0119 “Po imenu vojvodom Milošem.”
0120 A govori ajdučina Drago:
0121 “Bogu vama, trideset ajduka,
0122 “A ja brata nemam nikakvoga,
0123 “Nako nešto ludo i nejako,
0124 “Ostalo je šiki-kolijeki,
0125 “Kad ja Drago pođok u ajduke,
0126 “Nije tako moglo usiliti,
0127 “To je kakva careva delija,
0128 “Kiji se je caru zafalio,
0129 “Da će mene živa ufatiti,
0130 “Ili moju glavu pogubiti.
0131 “No me čujte, trideset ajduka,
0132 “Vi na noge brže ustanite,
0133 “Pa ajdučke puške dovatite,
0134 “Zapanite nakraj druma puta,
0135 “Pogubite golema junaka.”
0136 Kad ajduci Draga razumješe,
0137 Pa bojničke puške dovatiše,
0138 Zapanuše nakraj druma puta.
0139 U to dođe Miloš vojevoda,
0140 Pa zapjeva ka i b’jela vila,
0141 Pripijeva Draga vojevodu:
0142 “Je l’ te đegođ, Drago vojevoda,
0143 “Nego brate vojvode Miloša.
0144 “Ako bi se na te udesio,
0145 “Nemo mene, brate, izgubiti,
0146 “Ođe tebe nema dušmanina,”
0147 Kad viđeše trideset ajduka
0148 Da sve Draga brata pripijeva,
0149 Baš ne hćeše ubiti junaka,
0150 No pođoše Dragu u pećinu,
0151 Pa ovako Dragu govoriše:
0152 “Ne za Boga, Drago vojevoda,
0153 “Nemo brata izgubiti tvoga,
0154 “Nemo svoje oči izgubiti,
0155 “Sva je tvoja šlika i prilika,
0156 “Tvojeg rasta i tvojeg pogleda.”
0157 A kad Drago razumje ajduke,
0158 Pa ovako njima govorio:
0159 “Pi đavole, trideset ajdukak!
0160 “Kad ne smije tridest na jednoga,
0161 “A ne bilo od vas ni jednoga!
0162 Pa mi junak dovati oruže,
0163 A otide strmo niz planinu,
0164 A zapade Drago nakraj puta.
0165 U toliko i Miloš pristupi,
0166 Pa ovako Miloš popijeva:
0167 “Aj đe si mi, Drago vojevoda,
0168 “Nemo, brate, mene izgubiti,
0169 “Ođen tebe dušmanina nema,
0170 “Nako brata vojvode Miloša,
0171 “Stara me je otpravila majka,
0172 “Da te, brate, u planinu tražim,
0173 “Da idemo na svoje dvorove.”
0174 A to Drago i sluša i gleda,
0175 Pa zarati pred oči šišana,
0176 Ali puški živi oganj daje,
0177 Te pogodi vojvodu Miloša,
0178 Pogodi ga u prsi junačke.
0179 Pade Miloš niz visoka ždralja,
0180 Miloš jeknu, sva planina leknu,
0181 A pobježe Drago u pećinu.
0182 Ajducima tako govorio:
0183 “More brže, trideset ajduka,
0184 “Doneste mi glavu i oruže.”
0185 Kad ajduci na Miloša doše,
0186 Njima Miloš bio govorio:
0187 “Aman malo, krvavi ajduci,
0188 “Da ve pitam za vojvodu Draga,
0189 “Al’ njegovo trideset ajduka,
0190 “E ja jesam vojvoda Milošu,
0191 “Te ja idem brata tražit’ Draga,
0192 “I njegovo trideset ajduka.”
0193 Kad ajduci riječ razumjeli,
0194 Oni Dragu u pećinu poše,
0195 Pa ovako njemu govoriše:
0196 “Zlo ti jutro, Drago vojevoda,
0197 “Ti si svoje oči izvadio,
0198 “Ti si brata izgubio tvoga,
0199 “Brata tvoga vojvodu Miloša.”
0200 A kad Drago na Miloša dođe,
0201 Pita brata svojega Miloša:
0202 “Bogu tebe, o brate Milošu,
0203 “Jesu li ti rane od vidanja,
0204 “Ali su ti rane od samrti?”
0205 Ali njemu govori Milošu:
0206 “Mili brate, Drago vojevoda,
0207 “Nijesu mi rane od vidanja,
0208 “Nego su mi rane od samrti.
0209 “No me sluša’, Drago, brate mili.
0210 “Nemo’ odit više u ajduke,
0211 “Nego pođi na dvorove majci,
0212 “Da ne kuka samorana majka.
0213 “Nije tebe preša u ajduke,
0214 “Dvore sam ti ogradio b’jele,
0215 “Sagradio kaj’ careve što su.”
0216 Još Milošu ćaše govoriti,
0217 No se s svojom razdvojio dušom.
0218 A kad viđe Drago brata mrtva,
0219 Ćaše sebe izgubiti Drago,
0220 Ma ne daju trideset ajduka,
0221 No mu vežu ruke naopako,
0222 Vezan stoji tri bijela dana,
0223 A Miloša ukopaše tuna.
0224 Ma govori Drago vojevoda:
0225 “Puštite me, trideset ajduka,
0226 “E ću brata ožaliti moga,
0227 “Da ja kidam puca sa dolame,
0228 “Da ja kidam kosu savrh glave,
0229 “Da ja brata korutujem moga,
0230 “Da svak znade e sam poginuo,
0231 “E sam brata izgubio moga.”
0232 Oni njemu opuštiše ruke.
0233 On ne kida kosu savrh glave,
0234 Niti kida puca sa dolame,
0235 No izvadi nožić iza pasa,
0236 Te sam sebe u srce udari.
0237 Kad viđeše njegovi ajduci,
0238 Ukopaše Draga kraj Miloša,
0239 Ukopaše i ožalovaše.
0240 Uvatiše ždralja konja pusta,
0241 Pa mi pišu list knjige bijele.
0242 A šilju je kukavici majci:
0243 “Anđelija, crna kukavice,
0244 “Oba tvoja sina poginuše,
0245 “Poginuše jedan od drugoga.”
0246 A konju je vežu u grivicu,
0247 Pa ga biju drvjem i kamenjem,
0248 Odbiše ga niz planinu pustu.
0249 Konjik bježi niz Hercegovinu,
0250 Doke dođe u Kusturu gradu.
0251 Kad viđeše turački planduri,
0252 Pa skočiše da uvate ždralja,
0253 Al’ se pusti ždralju ne davaše,
0254 No pobježe u Pocerje ramno.
0255 A kad dođe pod bijelu kulu,
0256 Uhom striže, a kopitom bije,
0257 Stade zviždat’ , bolje se ne može.
0258 A kad začu Miloševa majka,
0259 Pa ovako stara govorila:
0260 “Blago mene jutros i dovijek,
0261 “Eto mene oba moja sina,
0262 “Sad ću moje srce napuniti,
0263 “Kad ja viđu do dva moja sina.”
0264 U toliko pred konja izišla,
0265 A kad viđe konja bez junaka,
0266 I viđe mu knjigu u grivicu,
0267 Sjetila se jadu velikome.
0268 Pa dovati knjigu žalovanu,
0269 I kad viđe žalost i nesreću,
0270 Pa ocrni ojađelu kulu,
0271 I zatvori od kule prozore,
0272 Pa tu kuka tri godine dana.
0273 Kad se treća napuni godina,
0274 U žalost je preminula stara.
0275 Bog joj dao duši spasenija,
0276 Nama, braćo, zdravlje i veselje,
0277 Amin, Bože, vazda te molimo.
