Voždu
Sve ili ništa
(Ibzen: Brand)
Mi smo ostavili pod predačkim krovom
Krv rođene krvi, srce našeg srca
I za sobom čuli kako zemlja grca
I pošli smo stazom neznanom i novom.
No pošli smo s Tobom. Ne pitasmo stoga,
Ni kuda nas vodiš, ni mučenja čemu,
Jer kad Gospod zove, sleduje se njemu,
A reč tvoja za nas beše kô reč Boga.
Jer kroz krv si s nama brao bol i slavu,
Delio si s nama naš čemer i sumor,
I jauke naše i strepnje i umor,
Vjerujući čvrsto u desnicu zdravu.
Jer je tvoja vera — ne postati robom,
Vera naše dece je vjeruju naše,
I zato nas k Tebi zvezde nade zvaše:
Mi smo pošli s verom, jer smo pošli s Tobom.
I strah nikad neće nabrati nam veđe:
Mi smo pošli s Tobom. Jer istoga trena
Znali smo kud vodi, još neutrvena,
Staza kojom nisi vodio nas pređe.
Mi smo pošli putem kojim sever duva,
Mi smo pošli s Tobom u tamu sve dublju,
No, kao Prometej, uzdižući zublju,
Jer znali smo koji amanet se čuva.
I tu zublju kad smo uzdigli visoko,
Osvetlismo krajnje zamagljene kute,
Da zbunjeni njome demoni zaćute,
Jer ta svetlost njino spržila je oko.
...I kob, pobeđena, te vraća begunce
U raj, iz koga je prognala ih juče,
Jer i ona dršće od njihove luče
Što u utrobi joj sažiže mladunce.
Izneli smo iskru, a vraćamo sunce.
1916-1917
