Vodeničarka
Na potoku usred gaja
Vodenica melje sama,
Tiho voda jazom huji,
Vodeničko kolo bruji.
Od jutra do mraka puna je momaka
Jer tu brašno melje i usur uzima
Lepa vodeničarka.
Devojčica brašno melje,
Od brašna joj lice belje,
Svakim danom sve je više
Momčadije što uzdiše.
Okreće se kolo taka tika taka
Svakom pomeljaru zapala za oko
Lepa vodeničarka.
Vodenica čeketala,
Čeketala pa prestala,
Udade se lepa cura
Sa mirazom od usura.
Sad pevaju ptice oko vodenice,
Jer nema momaka, ode im zauvek
Lepa vodeničarka.