Vladislav/32
| ◄ ПОЗОРЈЕ ЧЕТВРТО | POZORJE PETO | ПОЗОРЈЕ ШЕСТО ► |
POZORJE PETO
Nestorica, bivši.
NESTORICA: Svetla kruno!
VLADISLAV: Gde je David?
NESTORICA: Njega nema ovde.
VLADISLAV: Nema? Nema? Ha, smrtni! Davida mi daj, pa evo ti kruna!
NESTORICA: Svetli kralju, on nije s nama.
VLADISLAV: Nije, nije? On je pri ubistvu najveće duše? Čuj, viteže, možeš li mi Davida dati, čestit ćeš biti, dok te zemlja uzdrži.
NESTORICA: Krila nema slabomoćni čovek.
VLADISLAV: Ah, krila nema pri dobrom delu, ova samo rastu pri rđavoj nameri. Nestorica, ja sam izgubljen.
NESTORICA: Kakva te tuga mori, svetli kralju?
VLADISLAV: Davida mi daj, pa ćeš sve čuti. Davida mi daj, ako duše imaš, Davida, Davida!
NESTORICA: Evo Davida!
VLADISLAV: Dolazi li, dolazi? Ha, kako mi žile drhću!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|