Vladislav/23
| ◄ ПОЗОРЈЕ ПРВО | POZORJE DRUGO | ПОЗОРЈЕ ТРЕЋЕ ► |
POZORJE DRUGO
Kosara (sama).
O, zašto mi nemo slutenje pritiskuje tako dušu! Ništa nisam našla, što bi mi podozrev podiglo, i opet kanda mi se večita noć približuje. O, ako što bude, ako mu se na putu što prigodi! Žalostna Kosaro, sa suzama si ga isprosila, sa suzama da ga ispratiš! Zašto da ga samog pustim, da mi ni jedan čas spokojan ne bude? Ne, nećeš ti sam poći, dragi Vladimire, Kosara će tvoja s tobom ići, ili, ako ne dopustiš, za tobom; deliće svu sudbu verno i druževno. Svojom opasnošću odbijaće opasnosti tvoje, skupocena glavo, i samo preko moje nesreće nek' te ruka pakosti dostigne.
(Podugo ćuti žalostno pogružena, zatim polako otide).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|