Violina

Violina Pisac: Vladislav Petković Dis

* * *

                  VIOLINA

U trenucima kada tako klone
I bol i nada, i mladost i cveće,
Kad strah i očaj i sudbina zvone
Samrt, koja se neumitno kreće

Na moju ljubav, na sve želje moje,
Na moje nebo, moju baštu krina —
U tim časima nađu se nas dvoje,
I tad plačemo ja i violina.

U trenucima kada vetar muka
Ode nečujno preko moje glave,
I pojave se san, dubine zvuka
I melodijâ — tad prijatne jave

Opkole mene, i tad moje oko
Ne vidi više predeo od splina:
Ja se osećam podignut visoko,
I tad pevamo ja i violina.

Mračan i vedar ja idem životom
Do starih, crnih i svetlih obala,
Gde diše pustoš i mir sa lepotom,
Gde propast živi i gde nema zala.

Gde nema zala. Sa zanosom nekim
Ja često idem iz tužnih dolina
Negde, daleko, sa zvucima mekim,
I tu smo srećni ja i violina.

---

Izvori

• Vladislav Petković Dis: Sabrana dela, Knjiga prva Poezija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, strana 21.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vladislav Petković Dis, umro 1917, pre 107 godina.