Vila zavađa braću
0001 Rani majka dva sina malena,
0002 Sve preslicom i rukom desnicom.
0003 Kada ih je majka othranila,
0004 Jednake im konje nabavila,
0005 Jednake im haljine skrojila,
0006 Jednake im puške namistila,
0007 Pa ih šalje hitar lov loviti.
0008 Idu braća priko polja ravna,
0009 Tude su ih vile ugledale,
0010 Govorila vila starješnica:
0011 „Ko bi onu braću zavadio,
0012 Ja bi njemu starješinstvo dala
0013 Brez promjene za devet godina.“
0014 Sve su vile zemlji pogledale,
0015 Al ne gleda vila Magdalena,
0016 Već govori svojoj starješnici:
0017 „Hoćeš dati svoje starješinstvo
0018 Brez promjene za devet godina,
0019 Ja ću onu braću zavaditi.“
0020 Skočila se vila Magdalena,
0021 Od kamenja ovce pogradila,
0022 A od sebe čobanicu mladu.
0023 Kada su je braća ugledala,
0024 Tude su se mlada posvadila.
0025 Pejo veli: „Moja je djevojka.“
0026 Niko veli: „Moja je djevojka.“
0027 Uze Pejo nože okovane,
0028 Udri Niku po svilenu pasu.
0029 Kako ga je lako udario,
0030 Na nožu mu srce izvadio.
0031 Pade Niko u zelenu travu,
0032 Uze Pejo čobanicu mladu,
0033 Pa ju meće za se na đogata,
0034 Pa on ide svome b’jelom dvoru.
0035 Kad je bilo na pol b’jela puta,
0036 To je njemu nešto na um palo,
0037 Pa pogleda za se na đogata,
0038 Al mu nema čobanice mlade.
0039 A on se je natrag povratio
0040 Pa on pita svog brata Nikole:
0041 „Mili brate, moreš priboliti,
0042 Da ti nosim svakakve meleme?“
0043 „ „Mogu znati, priboliti ne ću
0044 Ajde majci, pa je razgovori.“ “
0045 Kad je Pejo r’ječi razumio,
0046 Što mu bratac iz trave govori.
0047 On uzima nože okovane,
0048 Pa udara sebe u srdašce,
0049 Mrtav pade u zelenu travu.
0050 To se čudo na daleko čulo,
0051 Za to im je mila majka čula,
0052 Tude im je groblje postavila,
0053 Oko njih je cv’jeće posadila,
0054 Visok borić i rumenu ružu.
0055 Majka kuka do svojega v’jeka.
