Vila zavadila braću
Gorom jezde dva mila brajana,
Jedan drugom dobra konja ljubi.
Gledale i vile iz gorice.
Govorila vila Mandalina:
„Tko bi braću omrazio ovu?” 5
Govorila vila Katarina:
„Ja ću braću lasno omraziti:
Stvoriću se lijepom djevojkom.”
I otide pred njih u goricu,
A kad dojde pred njih u goricu, 10
Onda vele dva mila brajana:
„Oženi me, moj mili brajane,
Oženi me tom ljepom djevojkom.”
U tomu se braća zavadiše.
Potrgoše svoje britke sablje. 15
M/l/ađi bratac starijeg pogubi.
Pak uzima lijepu djevojku
Te /je/ meće za se na konjica.
Tri je puta pasom pripasao,
A četvrti od sablje kajasom, 20
I otide preko gore junak.
Malo išao po gorici,
A kad/a/ se natrag obazrio,
Ali nema lijepe djevojke.
Onda mu se teško ražalilo, 25
Pake se /je/ natrag povratio,
Povratio svomu milu bracu,
Te svojega braca ukopao.
Pak potrže nože od pojasa
Te udari sebe u srda/š/ce. 30
Ondi pali do dva nova groba
S kurve kučke prebijele vile.
