Vid Doljanin

„Šta protuža na drumu carevu ?
„Da je vila, u gori bi bila,
„Da je zmija, u steni bi bila,
„Već to jeste neko od junaka.
„Hajdm'o, braćo, da ga potražimo!"
To je glavom Doljanine Vide,
Pa besedi doljanine Vide:
„Braćo moja, neznane delije,
„Otud idu Turci janičari,
„Oni nose mnogo pusto blago,
„Hajd'te, braćo, da ih dočekamo.
„Ako li ih vi svi propustite,
„Ja ih junak propustiti ne ću.
„Napred ide Terzit Type mlado,
„U sedlu je noge prekrstio,
„Lulu pije, u tamburu bije,
„Nuz tamburu po tanko popeva,
„I za njime triest kočijaša,
„Na njemu je tanana košulja,
„Troje toke i troje đečerme,
„Na njemu je kalpak i čelenka.
„Ko uhvati Terzit-Ture mlado,
„Ko uhvati Type za oždrlje,
„Na čast njemu tanana košulja,
„Troje toke i troje đečerme,
„I na čast mu kalpak i čelenka,
„Blago ćemo bratski podeliti.“
To rekoše i namestiše se,
Svaki svoju - busiju uhvati.
Otud idu Turci janičari,
Svi ih redom propustiše lepo,
Ne propusti Doljanine Vide,
Ciknu junak kanda se pomami,
Pa uhvati Type za oždrlje,
Udari ga o zemljicu crnu,
Puče Ture ko'no lubenica,
Razbeže se karvan kočijaša,
Tu ostade mnogo pusto blago.
Kad to vide Doljanine Vide,
S njega slači, na sebe oblači:
S njega slači tananu košulju,
S njega slači, na sebe oblači,
S njega skida toke i đečerme,
C njega skida, oko sebe meće,
S njega skida kalpak i čelenku,
C njega skida, a na sebe meće,
A blago su bratski podelili.
Al' besedi xarambaša Plavša:
„Oj boga ti, Doljanine Vide,
„To je za me ko' za arambašu,
„Nije za te ko'no za hajduka.“
Al' besedi Doljanine Vide:
„Jesmo, brate, tako govorili:
„„Ko uhvati Terzit-Ture mlado,
„„Ko uhvati Type za oždrlje,
„„Na čast njemu od zlata košulja,
„„I na čast mu toke i đečerme,
„„I na čast mu kalpak i čelenka.""
Rasrdi se harambata Plavša,
Pa udari Doljina Vida,
Udara ga i dva i tri puta,
Ne pogodi Doljanina Vida,
Već pogodi po zelenoj jeli,
Pa polak je presekao jele
I malo mu j' mesa zahvatio.
Kad to vide Doljanine Vide,
On udara harambašu Plavšu,
A polak je presekao jele,
Preseče mu tananu košulju,
Preseče mu svilena pojasa,
Za pojasom do dve puške male,
Malo mu je mesa zahvatio:
Da mu krvca rane ne zaliva,
Vidla bi se džigerica bela.
Kad to vide harambaša Plavša,
A on junak tri knjige napisa:
Jednu šalje Vicković-Osmanu,
Drugu šalje Talu na kulašu,
Treću šalje Poprženoviću.
Kad u jutru beo dan osvanu,
Dan osvanu i sunce ogranu,
Čij' je redak za goru na vodu?
To je redak Doljanina Vida.
Al' besedi Doljanine Vide:
„Oj družbino, moja braćo draga,
„Nemojte me na vodu šiljati,
„Ja sam noćas čudan sanak snio,
„Čudan sanak, a u čudan danak,
„U subotu u oči nedelje:
„Napalo me do tri ljute guje,
„Do dve ubih, treća me ujede."
Al' besedi družbina ostala:
„Ao Vide, jedna strašljivice!"
To se Vidu sramota učini,
Uze vedro on u levu ruku,
Pušku uze u desnicu ruku.
Mirno Vide kroz goru prošao
I mirno je vode zahvatio,
Kad se junak natrag povratio,
Puče puška iz gore zelene,
Ne pogodi Doljanina Vida,
Već za Vidom u zelenu jelu.
Spusti vedro Doljanine Vide,
Okrenu se i desno i levo,
Nigde nikog junak ne opazi,
Već opazi puce na junaku:
Puce gledi, u srce pogađa.
Uze vedro u lijevu ruku,
Uze pušku u desnicu ruku,
Pa on ode kroz goru zelenu.
Puče druga iz gore zelene,
Ne pogodi Doljanina Vida,
Već za Vidom u zelenu travu.
Spusti vedro Doljanine Vide,
Okrenu se i desno i levo,
Nigde nikog junak ne opazi,
Na junaku opazi čelenku:
Čelenku gledi, u čelo pogađa.
Uze vedro u lijevu ruku ,
Pušku uze u desnicu ruku,
Pa on pođe kroz goru zelenu.
Puče treća iz gore zelene,
Puče pusta, kanda se raspade,
Pade Vide u zelenu travu,
Vide pade, a Turčin dopade,
S njega slači, na sebe oblači:
S njega slači tananu košulju,
S njega slači toke i đečerme,
S njega slači, na sebe oblači,
S njega skida kalpak i čelenku,
S njega skida, a na sebe meһe. -
Lov lovio Gruja dete mlado,
Pa besedi Gruja dete mlado:
„Da moj babo, Starina Novače,
„Puca puška našeg strica, babo,
„Našeg strica, Doljanina Vida,
„Ta on ne će bez nužde pucati.
„Hajde, babo, da mi to vidimo!“
Kad to vidi Gruja dete mlado,
Puškom bije Gruja dete mlado,
Pa pogodi Vicković-Osmana,
Pade Osman u zelenu travu.
Al' besedi Gruja dete mlado:
„Lez'te sada jedan pored drugog.“

Izvor

B.M. 1875. Srpske narodne pesme. Pančevo, Naklada i štamparija braće Jovanovića. str. 121-126.