Večernji prkos
Pisac: Ranko Mladenović


Ugušilo nam veče dane,
I sada, evo, šetaju grane
Kraj okna moga.
I suton ima obrve sane,
Mrgodne, mukle
Kao dve rane...

A ja osećam tamnog Boga
Kroz opijene beskraje mirne,
Kako sav zgrčen
Od uma svoga
Hoće sam sebe da dodirne.

I prstima se daleko maše
Da nam na satu
Mladosti naše
Skazaljku slomi —

O, al’ to mi
Nećemo nikad, nikada dati!
Ni kad sve stane i ne diše!...
I u zagrljaj ćemo se zvati:

I kad nas nigde nema više!...

Izvor

uredi

1928. Život i Rad. Godina 1, knj. 1, sveska 4, str. 282.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ranko Mladenović, umro 1943, pre 81 godina.