* * *
[Večeraj, zlato, večeraj]
Večeraj, zlato, večeraj!
Ne mogu, srebro, ne mogu,
Slušajuć' lepe lepote,
Di lepo poje devojke,
U svakoj mene spominju: 5
Ustani, dete Jovane.
Osu se nebo zvezdama,
I ravno polje s ovcama;
Čuvalo ih je Jovane,
Stara ga majka budila: 10
Ustani, dete Jovane,
Ovce ti za lug zađoщe,
Ne mogu, majko ne mogu.
A za što, čedo, ne možeš?
Pojele me noćas veštice. 15
Koje su, čedo, veštice?
Ljuba mi svećom svetlila,
Seja mi ruke držala,
Majka mi srce vadila![1]
|
|
Reference
- ↑ Ova se pesma osim u uskršnji post, peva još i o Mesojeđama.
Izvor
Nikolić A. Grigorije: Srpske narodne pesme iz Srema, Like i Banije, U Novom Sadu, Srpska knjižara i štamparija Braće M. Popovića, 1889., str. 15-16.
