* * *


Vemija devojka

Lepa ti je Vemija devojka!
Vemu prose troji prosioci:
Jedno beše stari Ćena-aga,
Drugo beše mladi Mustaf-aga,
A treće je mladi Aridžane, 5
Što je lepši od svake devojke.
Al' je majka govorila Vemi:
— Ako oćeš za dukate, Vemo,
A ti uzmi starog Ćena-agu;
Ako oćeš za junaka, Vemo, 10
A ti uzmi mladog Mustaf-agu;
Ako li ćeš za lepotu, Vemo,
Uzmi, Vemo, mlada Aridžana. —
Sve mislila Vemija devojka,
Sve mislila, na jedno smislila: 15
Prevari se Vema za dukate,
Ona uze starca Ćena-agu.
Kad to čuo stari Nena-aga,
Sakupio hiljadu svatova,
I sakupi devet enđebula, 20
I potroši tri tovara blaga,
Pa odoše za dobru devojku.
Piše vino tri bijela dana,
Tri bijela i četiri tavna,
Al' besedi kume i starojko: 25
— Azurala, kićeni svatovi,
Azur da ste, ajte da idemo;
Prijatelju, izvodi devojku,
Zeman jeste nama putovati,
Brinuće se naše stare majke, 30
Kome majke, kome mile seje,
Kome seje, kome verne ljube. —
Prijatelji lepo poslušali.
Izvedoše lijepu devojku,
Pa poćoše preko polja ravna, 35
Kad su bili nasred polja ravna,
Al’ je Vema zaves rasklonila,
Ona pita devet enđebula:
— Seje moje, devet enćebula,
Koje vam je mladi đuvegija? — 40
Al’ besede devet enđebula:
— Snaho naša, Vemija devojko,
Ti pogledaj napred pred svatove:
Na vrančiću konju krilašiću,
Što mu bela griva do kamena, 45
Na junaku brada do pojasa,
Što mu bale mimo brade prošle;
Al' pogledaj posredi svatova:
Na alatu konju golemome,
Što mu brci na ramena pali, 50
Ono nam je mladi Mustaf-aga;
Pa pogledaj po najzad svatova:
Što je junak poslednji ostao,
Na alatu sav u suvu zlatu,
Ono nam je mladi Aridžane, 55
Što je lepši od svake devojke. —
Kad to začu Vemija devojka,
Vema pade u zelenu travu.
Dizale je devet enđebula,
Dizale je, dignut’ je ne mogle. 60
Kad to vide stari Ćena-aga,
Pa on trči preko polja ravna,
Poljem trči, ljute guje kupi,
Guje kupi, u nedra ih meće,
Ne bi l' mu se Vema uplašila, 65
Ne bi l' mu se malo razabrala.
Dizali je svi svatovi redom,
Al' to Vema ni abera nema.
Kad to vidi mladi Aridžane,
Prigna konja starom Ćena-agi, 70
Pa besedi iz grla bijela:
— Je li testir Vemu podignuti? —
Al’ besedi stari Ćena-aga:
— Jeste testir, al’ prilike nije. —
Kad to začu mladi Aridžane, 75
Prigna konja Vemiji devojci,
Pa on Vemi desnu ruku pruža,
Ona njemu bogme i obadve;
Dovati je mladi Aridžane,
Pa je baci za se na konjica, 80
Tri puta je opasao pasom
A četvrti od sablje kajasom,
Pa se šinu preko polja ravna.
Da je kome stati pa gledati,
Kako leti mladi Aridžane, 85
Kako zvezda preko neba vedra.
Za njim trči stari Ćena-aga,
Pa besedi mladu Aridžanu:
— Stani, kurvo, mladi Aridžane,
Da te pitam, čije roblje vodiš? — 90
Obrte se Vemija devojka,
Pa besedi starcu Nena-agi:
— Vrat' se natrag, rđo krmeljiva,
Ne grade se sedla za magarce,
Nit se vode devojke za starce. — 95
Pa odoše putem pevajući,
Osta starac, jadan, kukajući.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Napomene

  • 1866, II, str. 633—700.
  • Iz Stragara; pselao Jovan Mšiković.
  • Narodne pesme, br. LIII.

Reference

Izvor

  • Miodrag Maticki, Narodne pesme u Vili, Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Institut za književnost i umetnost, 1985., str. 230-232.