Veliko je selo Lazarevo
Veliko je selo Lazarevo,
Još je veće selo Ivanovo!
U njem nema ni djevojke mlade
Koju Ivo poljubio nije -
Samo nije lipu Mandalinu 5
I njezinu drugu Katarinu.
Ide Ivo prosit Mandalinu -
Oće Manda, al joj ne da majka!
„Idi Ivo prosit Katarinu:
Katarina ruvom bogatija, 10
Bogatija, rukom rukatija!”
Ode Ivo prosit Katarinu -
Uze Kata od Ivana novce.
Kupi Ivo kićane svatove,
Od stotine, ni jednoga manje! 15
Kad su išli preko polja ravna,
Ugleda i lipe Mande majka:
„Mandalina, ćeri materina,
Što se ono preko polja sjaji -
Il' su Turci, ili su ajduci?” 20
Al govori lipa Mandalina:
„Nit su Turci, nit su ajduci,
Već su ono Ivini svatovi.
Daj mi majko, od bostana ključe
Da naberem rosni ružmarima, 25
Da nakitim Ivine svatove.”
Kad je došla u bostan, u bašču,
U bostanu dunja i naranča,
Al govori lipa Mandalina:
„Bogom tebi, drvo milostivo, 30
Pušćaj grane do zelene trave,
A visine do vedroga neba!”
Objesi se lipa Mandalina!
Ugleda je njen rođeni bajo:
„Mila majko, objesi se Manda!” 35
„Kakva Manda, žalosna joj majka!”
Ne da mati u groblje kopati -
„Đe ć'mo pravit ovo novo groblje?”
Pokraj druma, puta junačkoga,
Kud junaci na vojsku prolaze, 40
Kud prolaze Ivini svatovi.
Kad su došli pokraj novog groblja,
Al govori đuvegija Ivo:
„Tijo ajte, a vi ne pjevajte,
Da darujem ovo novo groblje.” 45
Svatko baca groše i seksere,
Lipi Ivo škude i dukate.
Al govori lipa Katarina:
„Mandalino, moja drugo mila!
Voljela te pregorjeti majka, 50
Crnoj zemlji i zelenoj travi,
Nego Ivi, u zelenoj svili.”
