Vekovni stražar

Vekovni stražar Pisac: Vojislav Ilić

Kod proseka drevnog grada,

Gde s tutnjavom Vardar stiže,

K'o ogromne razvaline.

Pod nebo se stenje diže.

Na visove stenja toga

Ne dostižu živi ljudi,

Tu jedino divlja koza

Kroz urvine mračne bludi. —

U podnožju Vardar šumi

I visoko baca pene,

I s tutnjavom lomi vale

O večite, hladne stene.

Al' nad visom, što se diže

Parajući magle plave,

Živi jedan svedok stari

Srpske snage, srpske slave,

Pet vekova on stražari,

Bez odmora i bez smene,

Pet vekova on stražari

S ove strašne, sure stene.

A taj večni, suri stražar —

To je carski or'o stari

Nad sumornim urvinama

Stolećima što stražari.

On oblake krilom tuče

I ognjene munje baca,

I kliktanjem oglašava

Divnu slavu praotaca.

I tuđinac čuje usklik,

Sa visova što se hori,

I zastrašen dugo bludi

Po sumornoj, tavnoj gori.

A kroz klance burni Vardar

Sa tutnjavom baca pene,

I lomi se s mutnim valom

O večite, hladne stene.