Vaskrsenje mrtvih

BESEDA

o vaskrsenju mrtvih

Ali će reći ko: kako će ustati mrtvi?

i u kakvom će tijelu doći? (prva Kor. 15,35)

Apostol Pavle unapred zna prigovore, koje će neverni činiti vaskrsenju iz mrtvih, pa ih unapred i odbija. Kako će ustati mrtvi? pitaju se i danas neverni, koji ni telesnim očima ne vide čudesa vaskrsenja u prirodi a kamoli duhovnim. Bezumniče, produžuje apostol, ti što seješ, neće oživljeti ako ne umre. Dok seme u zemlji ne umre, ne izrasta biljka, to jest nešto sasvim različito od semena. No neverni gleda očima, i ne vidi, nego se i dalje pita: kako će vaskrsnuti mrtav čovek? Kako? Onako kako je Hristos vaskrsao. On se spusti mrtav u grob, a digao živ. Vaskrsenje iz smrti pokazuje i priroda: no jače od prirode pokazuje vaskrsli Gospod. Da bi nam olakšao verovati i nadati se - verovati u vaskrsenje uopšte, i nadati se našem sopstvenom vaskrsenju, On je sam vaskrsao iz groba, vaskrsnuvši pre toga Lazara Četvorodnevnog, i sina Nainske udovice i ćerku Jairovu.

No u kakvom će telu ustati mrtvi? pitaju se neverni. U onakvom u kakvom Bog hoće. U Boga je bezbroj vrsta tela. Sva tela pak deli apostol u dve grupe: u zemaljska i u nebeska. U nebeska tela, dakle, obući će se oni, koji su umrli u zemaljskim telima: netruležno zameniće truležno, besmrtno zameniće smrtno, krasno zameniće rugobno. No i u nebeskom telu čovek će poznati sebe i druge oko sebe, kao što čovek poznaje sebe i kad je obučen u prosjačke rite i kad je obučen u carsku porfiru.

Gospode prebogati, ne predaj nas večnoj truleži, no kao carske sinove obuci nas u odeću besmrtnu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Izvor

• Pozajmljeno iz OHRIDSKOG PROLOGA Vladike Nikolaja Velimirovića