Vasa Rešpekt/XXV
XXV
U Pragu je Rešpekt mogao duže vreme u garnizonu ostati a da ne naiđe baš tako lako na kakvu opasnost. A sasvim bez opasnosti nije ni tu bilo. Na primer, da ga ko pozna da je on taj koji je iz M. kao rob pobegao, sasvim bi propao. A to nije bilo nemoguće. Već odavna kuje plan kako bi se od vozara oslobodio. A još i za Anicu mora se pobrinuti, jer nju nipošto ostaviti ne može. Pa na koju bi stranu? U Prusku ili Rusiju da pobegne, opet će ga izdati. Teško je u Italiju, a preko granice u Tursku opet teško. Dugo je već tako smišljao, više puta je već tu bilo rešenje, ali opet se nekim neudesom zapelo. Jedared čuje se glas da će Austrija na Prusku udariti zbog Šlezvig-Holštajna. I doista, digne se vojska pod komandom đenerala Legedića, i mal' ne dođe u sukob sa Prusima. U toj vojsci je i Rešpekt. Anica kao satelit za njima ide. No Austrijanci i Prusi nagode se, pa se dogovore da zajedno idu na Šlezvig-Holštajn da onde mir utvrde. Pruska bi htela Šlezvig-Holštajn, ali ne da Austrija, pa lepo Danci dobiju natrag Šlezvig-Holštajn, a revolucijonsku vojsku raspuste. Tako i bude. Austrija je iz šlezvig-holštajnske vojske poprimala u svoju vojsku mnoge oficire koji su godine 1848-49 kao oduševljeni đaci za oslobođenje srodne braće od Danaca pod zastavu slobode stali. Sad su prešli Austrijancima i služili su pod zastavom Bahovog apsolutizma. Vremena se menjaju, pa tako i ljudi. A takvi kad zaplave tuđu zemlju, tuđu vojsku, najbolje su sluge apsolutizma, jer oni se ne osećaju tu kao u svojoj pravoj otadžbini, za oruđe su što može biti izvrsni. Domaći sinovi su zabačeni.
Tako Rešpekt, u toj vojnoj šetnji gde se, hvala Bogu, ni polić krvi nije prolilo, ma da je pohod milione stao, prošao je Flensburg, Rendeburg, Ekernferde, Kil i Hamburg. Anica je već u Hamburgu. U Hamburgu nešto malo bi bolje proveo da mu nije brige kako će se već jedared od vozara osloboditi. Bio je i pri onom velikom izgledu kad su se tamo kod "Peterpaoli" soldati sa matrozima potukli, kad se izrodila strahovita gungula, tuča, gotova buna, i koju je Srbin Duka, major od Nužan-infanterije, utišao i zlo otklonio.
U ovo vreme mnogi su soldati koji su u mađarskoj vojsci pre toga služili, dezertirali iz Hamburga. Sad drži Rešpekt da je čas udario. Bilo je tu i agenata koji su sve to potpomagali. Uplete se i Rešpekt sa tim agentima u dogovor. Gotov je i on da dezertira, i to u Ameriku. Taj kaplar Čivutin, koji je bio potajni denuncijant, bio je i on u mađarskoj buni honvidski oficir. U opštoj nuždi honvidski oficiri, gde su se posle u različitim regimentama sastajali, dobro su živeli, ali i u čistom žitu nađe se kukolja. Kaplar je provideo Rešpekta kroz, znao je za njegovo nezadovoljstvo, i da bi i on nakan bio begati. Lisičinim načinom ulaguje se Rešpektu, saopšti mu kako bi on rad bio begati, i, ako hoće, a on može s njime zajedno. Samo nek bude pripravan. Rešpekt mu se poveri. I kako mu se ne bi poverio kad je i kaplar u buni služio, jer je držao da ko god jedared u buni pod oružjem služi, taj više ne može biti potajni "špica." Tako sad Rešpekt s njime skupa načini plan kako će begati, kada, na kakvoj lađi, i ko će sve iz potajnog društva ići. Sve je već u redu, samo da se bega. Anica je sve spremila, upakovala, i jedne noći Rešpekt se preobuče u civilne haljine, i već je gotov "sokumpok", s Anicom zajedno, i već voze se brodu gde ih kapetan brodarski Šrader čeka, pa za dva sata već da na moru plove. I bilete već pre toga su dobili, da ne oklevaju, i sve je već gotovo, trenutak je tu, i tek hoće da ulaze. Ali taman pred ulazak, tu je austrijska patrola, zadrži Rešpekta i Anicu, i oboje natrag eskortiraju.[1]
Tako je to taj kaplar lepo udesio. Sad je Rešpekt propao. I on i Anica budu zatvoreni. Rešpekta odvedu u "štokhauz".[2] Sad nastupa velika istraga. Sve imadu dokaze u rukama, niti Rešpekt taji, pa niti može tajiti. Na čisto prizna da je hteo dezertirati. Sad samo osudu iščekuje. No sad nastane najgore. Kad su ga ispitivali, pa pri vizitaciji jednoj tamničaru jako padne u oči Rešpekt. Gledi ga, meri ga, i na posletku pozna ga. Tamničar odmah prijavi da je taj dezerter Rešpekt, i da je bio u M. na robiji zbog ubistva, i da je baš odande pobegao kad je on onde bio tamničar, i zbog toga on, tamničar, bio je malo kažnjen i premešten. Sad opet Rešpekta na ispit. Uoče ga sa tamničarom: istina ima ranu na čelu što pre nije imao, ali opet nije teško Rešpekta poznati. Najpre se počne izvlačiti, ali kad se tamničar uzjoguni da će se on na više njih iz Mađarske pozvati koji će ga poznati, Rešpekt nema kuda, - kapitulira.
Za kratko vreme reše i dosude da Rešpekt mora izdržati još pre svega ono vreme robije koje još daleko nije ispunio kada je iz M. pobegao, pa onda dobije još "ekstra"[3] zbog dezercije. Tako Rešpekta odvedu u J. grad da ispuni te godine, i da iskija sve grehe.
Anicu su takođe ispitivali svakako da li zna za kakve zavere, i da izda još, ako zna da je koji hteo pobeći. Anica nije nikog izdala. I tu su joj mnogo pomogle njene svedodžbe. No to se mora priznati da Anica nije htela donde ispovediti da je Rešpekt iz M. pobegao dok se nije o tom uverila da je Rešpekt kapitulirao, a to je onda bilo već kad se nad Rešpektom osuda izrekla, i već kad su ga odveli. Anica je puštena, i vratili su joj novce i stvari njene, a posle toga nije vremena gubila nego odmah i ona drugim putem ode u J., da mu bude anđeo hranitelj.
Rešpekt, što je na brzo kapitulirao, valjda mu već i samom sav život omrzao, već kad nije znao je li mu je gore kad je zatvoren, ili onako, a već se naučio na tamnicu. To je već njemu kao kod kuće, niti više od nje strepi.
Objašnjenja
uredi[1] - Eskortirati, franc. escorter, pratiti. sprovoditi.
[2] - Štokhauz, nem. stockhaus, zatvor.
[3] - Ekstra, lat. extra, zasebno.