Vasa Rešpekt/XXII
XXII
Već se rat započeo. Srblji se u veliko tuku. Svud na sve strane gužva. Ban Jelačić, Vindišgrec, već su upali. Vrbuje se na sve strane, osobito u Pešti. Košut svojom reči uspaljuje svu Mađarsku, svud se traže borci. Rešpekt ne može oklevati. Ne zna na koju će stranu. On bi najvoleo protiv Turaka, ali u Turskoj je mir; Srbija u miru orgije slavi. Pod onim barjakom gde je u dve regimente služio neće da vojuje, Na protiv, gotov je protiv Meternihovih pitomaca krv proliti. Ko će zameriti to patniku, petnaestogodišnjem robu? Imao li pravo ili nepravo, patnja njegova zaslužuje da mu oprostimo.
Jedne noći zdravo promišlja šta će da radi. Dođe kod "Bele Lađe" u kafanu; to je srpska kafana. Tu se šuška, jedan drugom prišaptava kako se tamo dole tuku. Na svakom licu vidi se radost kad čuje da se Srbin drži. Samo jedan Srbin iz Srbije na jednom mestu sam ozbiljno sedi, puši i pije kafu. Fes mu je na glavi, na njemu anterija i šalvare. Rešpekt nije voleo te ljude koji šuškaju, već koji su ozbiljni. Vidi Srbijanca, priđe njegovom stolu i sedne do njega. Ovaj ga pogledi i izmeri. Rešpekt pozdravi ga, i posle običnog uvoda: "Kako ste i otkudaste?", odmah se poznaše ko je kakve boje. Srbijanac je bio Vučićevac koji se nije slagao s time što Knićanin protiv Mađara sa svojim Srbima vojuje, a ne protiv "Švaba"; ali ipak bio je rezervirat, jer ne zna šta Rešpekt misli, i ne da se sasvim za reč uhvatiti. Tako Rešpekt, da dozna kako u Turskoj stvari stoje, zapita ga:
- A kako je u Turskoj? Zar onde se niko ne miče da oslobodi raju?
- Onde je mir, - u Turskoj je sve krasno.
- A zar neće Srbija što započeti? Šta je tamo kod vas?
- Sve mirno: nama, fala Bogu, ništa ne fali; mi imamo ustav.
- A kad će se kod vas započeti? Zar se valjda bojite Rusije? Ta Nikolaj ima sa sobom dosta posla, vreba Francusku, a vi biste lepo mogli početi. Vidite, Austrija ne može vam škoditi, ima sa sobom posla. Pa šta već čekate?
- Znaš, bre, ja ne znam politike, ja sam ovde trgovac. Ja ovde imam posla sa "Mološem" i "Gudom", a kad dođem kući, ja idem kod kapetan Miše[1] u Vlašku, pa ako mi treba novaca, ja trgujem, a ne znam za bune. Kod nas bune nema, nego kod vas. Eno Knićanina, pa idi pomozi ovde sebi, a za Tursku se ne brini.
- A šta se čuje tamo, ko predvodi vojsku?
- Knićanin i patrijarh. Knićanin je drugi, a patrijarh prvi.
- Dakle ko je prvi komandirender tamo?
- Patrijarh.
- Azebata[2], ja sam husar bio, ja neću da mi kaluđer komandira. I mog pradedu i sve moje zemljake doveo je kaluđer, pa ćemo se ovde pojesti, nego ako hoće patrijarh da nas vodi u Tursku da naše stare zemlje opet zadobijemo, onda ću ići za njim, ovako ne. Zar još i ovo malo ovde da utamanimo? Nego, ako hoćeš, preko da idemo.
- Jok! Ne da Stambol, ni Rešid-paša!
Rešpekt je sad načisto došao. Još tri dana, pa će se vrbovati za prostog husara - baš je sad jedna nova regimenta u formaciji - no najpre mora svoje stvari urediti. Dogovori se sa Anicom, i ona je na sve pripravna. Novaca ima da može i dve godine živeti. I onih dvanaest dukata su u nje što je Rešpekt u logoru dobio. Anica zna da će se vrbovati; gde bude regimenta, tu će i ona biti. Sve je već pripravno. Jedan dan Rešpekt javi Katarini da će odlaziti, i već pakuje, pa prtljag odnesu. Već da se oprosti. I mati i Emilija žale. Kad dođe trenutak oproštaja, on ih zamoli da sednu, što one i učine, i sad stane ovako govoriti:
- Koga ovde pred sobom vidite, to je Vasa Rešpekt. Jest, ja sam Vasa Rešpekt. Čuo sam sve grdnje, ali sve vam praštam; nego vi ste, mati, krivi svoj nesreći cele porodice. Nije vama niko kriv nego sami vi; vi okaljaste vašu dušu. Mesto da vam se osvetim za grdnje, dajem vam evo malo novaca da možete malo životariti, i radite i patite se kao što se ja patim. A ispovedam pred Bogom i pred vama da sam nevin, no ta Matilda, što je vama skrhala vrat, skrhala je i meni. Ja idem sad u rat, i ako se vratim, i ma gde vas vidim ovako besposlene i jadne nesrećnice, onda se drž'te od Vase Rešpekta. I ti, Emilijo, operi ljagu tvoju, kao što ću ja tuđu ljagu sa mene krvlju prati. A ako te još jedared tako nađem, onda bolje skači u Dunav. Zbogom!
Baci im na sto novac i udali se, a one ubezeknute jedna u drugu glede, jedva mogu k sebi da dođu.
Rešpekt se prijavi za husara. Još onaj dan je opravljen u svoj depo. Anica mu sledi.
Objašnjenja uredi
1 Kapetan Miša Anastasijević, koji je vodio trgovinu sa solju u Vlaškoj.
2 Azebata, mađarska vulgarna psovka.