Varijacije

Varijacije Pisac: Milan Rakić

Tvoje je lice kao ljupka freska
Na čađavome zidu starog hrama.
Dobra si kao Dantova Frančeska,
U tišini i miru živiš sama,
Bez sveta, da ti zamera il' pljeska,
A lice ti je kao ljupka freska.

Telo ti je u filigranu ljuska
Kroz koju blista krotka duša tvoja,
Iz očiju ti bistrih blagost pljuska,
Vrlinama ti već ne znam ni broja;
Al' znam: za dušu tamnica je uska
Ta prekrasna u filigranu ljuska.

Zar hoćeš, draga, da se tebi laska,
Ko svakoj drugoj kaćiperki? Zašto
I tebi godi praznih reči praska? —
O, kad je tako, ti ovamo, mašto!
Rečima finim kao vaza saska
Pokazaću ti ja kako se laska!

Dosta, za ljubav večitoga Hrista!
Ne mogu više, dosadno mi sve je.
Jedanput srce na laskanje prista
No više neće. Gledaj, sunce greje
I krivudava reka pod njim blista
Ko oreol na glavi starog Hrista.

O, gledaj polja i planine modre,
Ko romeže se, ko iz sna se bude,
Kad zrak sunčani kroz oblake prodre.
O, zaboravi ljubav, patnje, trude,
Otvori dušu i oči ti bodre
I dugo gledaj te planine modre.

Jer tu je spas, i uteha, i nada,
Mi ćemo, slabi, prevrnuti verom,
Idolu drugom, bez suza i jada,
Predaćemo se i rečju i perom;
A ona biće ista, uvek mlada
Priroda, taj spas, i uteha, i nada.

Sad znaš. Pa ako hoćeš da se laska
Tebi ko svakoj drugoj ženi, draga,
Ako ti godi praznih reči praska,
U izobilju imam toga blaga:
Rečima finim kao vaza saska
Pokazaću ti ja kako se laska!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Rakić, umro 1938, pre 86 godina.