Varala se zmija i devojća

* * *


[Varala se zmija i devojća]

Varala se zmija i devojća,
preko plota u crvenu ružu.
Ozdol ide terzija[1] Manojlo,
ćimnu s aršin te zmiju udari.
Zmija ga je ljuto proklinjala: 5
„Proklet da si, terzija Manojlo,
kad se ženiš, da se pozadužiš!“
Oženi se terzija Manojlo,
oženi se i pozaduži se.
Što imalo, sve za dug izdalo: 10
izdalo je devet vodenice,
izdalo je devet valjavice,
pa povelo svoju staru majću.
Sretoše ga dva mlada družina.
Pa govore dva, mlada družina: 15
„Kud povede svoju staru majću?
El đu vodiš pazar da ti gleda?"
T'g govori terzija Manojlo:
„Ne vodim đu pazar da mi gleda,
več đu vodim da đu preprodavam. 20
Kad se ženi, ja se pozaduži,
te prodavam svoju staru majću."
A družina Manojlu govore:
„Ne prodavaj svoju staru majću,
več si vodi svoje prvo ljube." 25
On povede svoje prvo ljube;
susrete ga Turče janičarče,
pa si pita terziju Manojla:
„Tako m’ Boga, terzijo Manojlo,
kude vodiš svoje prvo ljube?" 30
A govori terzija Manojlo:
„Kad se ženi, ja se pozaduži,
pa što ima, sve za dug izdado,
pa povedo svoje prvo ljube."
Prekupi ga Turče janičarče, 35
pa odvede u ladne odaje.
Kad je bilo k noči po večeri,
iskočilo Turče janičarče.
Svude vedro, nad nji oblačina,
u oblaku čudno pile poje: 40
„Vala Bogu, vala jedinomu,
gde je bilo, da li če da bude,
bratak sestru za ljube da uzne!"
Pa govori Turče janičarče:
„Tako m’ Boga, ubava nevesto, 45
ja iskoči na dvor pred odaje,
Svude vedro, nad nas oblačina,
u oblaku čudno pile poje:
„Vala Bogu, vala jedinome!
Gde je bilo, gde li če da bude, 50
bratak sestru za ljube uzima!".
Pa govori Turče janičarče:
„Tako m’ Boga, ubava nevesto,
imala li s’ brata najmladoga?"
Odgovara ubava nevesta: 55
„Imala sam brata najmladoga.
Kad je bilo nekad razmirina,
pa su mi ga Turci poturčili.
Kad je bilo malo i malečko,
ja sam njega s prsten udarila, 60
i belegu njemu načinila."
Kad to čulo Turče janičarče,
on podiže fesa crvenoga,
te mu vide belegu na lice.
Pa si uze ubavu nevestu, 65
pa si vrati terziji Manojlu,
i dade mu ubavu nevestu,
i dade mu pare, te s’ oduži.

Gnjilan. (Peva se u Nišavi u mnogim selima.)


Reference

  1. Ovde z odgovara starome z (dz).

Izvor

  • Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 360-362.
  • Dragoljub Simonović: Narodne pesme iz Istočne i Južne Srbije, Beograd, 1988., str. 68-69.
  • Momčilo Zlatanović: Epske narodne pesme jugoistočne Srbije, Vranje, 1987., str. 52-54.