Varadinka Mara
Platno beli Varadinka Mara
Na Dunavu prema Beograda,
Podignula skute i rukave,
Bele joj se ruke do lakata,
A bijele noge do kolena; 5
Gledao je paša sa čardaka,
Gledao je, pak je govorio:
„Bog t' ubio, Varadinko Maro!
„Puštaj skute i svil'ne rukave.
„Popucaše po gradu delije." 10
Kad to čula Varadinka Mara,
Diže skute poviše kolena,
A rukave poviše lakata,
Pa govori paši na čardaku:
„Nek pucaju da bi pocrkale!" 15
Kad to vide paša na čardaku,
On mi pusti po gradu telala,
Telal viče po svem' Beogradu:
„Je li majka rodila junaka,
„Da prebrodi to tijo Dunavo, 20
„Da uvati Varadinku Maru,
„I k meni je na divan dovede,
„Daću njemu polak pašaluka.
„Pašaluka i mog spailuka."
Tu se nađe Tursko momče mlado. 25
Ono ide paši na divana:
„Selamaleć, pašo gospodine!
„Je l' istina, što telal govori?" —
„Jest istina, a da za što nije?"
Ode Ture svome belom dvoru, 30
Pak usede doru debeloga,
Pak on pliva na tijo Dunavo,
Naplivao, i preplivao ga.
Uvatio Varadinku Maru,
Bratimi ga Varadinka Mara: 35
„Bogom brate, Tursko momče mlado!
„Bogom brate, i svetim Jovanom!
„Na čast tebi moje belo platno,
„Samo pusti Varadinku Maru,
„Pak se vali gradu Beogradu, 40
„Što si junak danas zadobio."
Tursko momče za Boga ne prima,
Već je metnu za se na konjica,
Tri puta je pasom pripasao,
A četvrti od sablje kajasom, 45
Pak napliva na tijo Dunavo,
I prenese Maru Varadinku,
Pak silazi sa konja dorata,
Dade Mari konja provađati,
On izliva vodu pz čizama; 50
Kad to vide Varadinka Mara,
Ona skoči dori na ramena,
Pak napliva na tijo Dunavo;
Kad se Ture natrag obrnulo,
Ali Mara na pola Dunava, 55
Pa govori Tursko momče mlado:
„Bogom sestro, Varadinko Maro!
„Bogom sestro, i svetim Jovanom!
„Na čast tebi moj debeli dora,
„Daj ti meni divan-kabanicu, 60
„Pak tovari svoje belo platno,
„Te ga nosi gradu Varadinu,
„Pak se vali tvojim drugaricam',
„Što si danas mlada zadobila."
Al' govori Varadinka Mara: 65
„Pseto jedno, Tursko momče mlado!
„Ja sam tebe najpre bratimila,
„3a št' mi nisi za bratstvo primio?"
Pak prepliva to tijo Dunavo.
Siđe Mara sa konja dorata, 70
Pak ogrće divan-kabanicu,
Ni dugačka, ni vrlo široka.
Već kan' da je za nju sakrojena;
Meće ruke u svilne džepove,
Al' u njima pet stotin' dukata; 75
Pak na doru natovari platno.
Ode Mara dvoru pevajući,
Osta Ture kraj vode plačući.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
