Bjelić Ignjatije
0001 Protužio Bjelić Ignjatije
0002 Uz koljeno slavnom gospodaru,
0003 Gospodaru Čupiću Stojanu:
0004 „Gospodaru Čupiću Stojane!
0005 „Evo ima šest godina dana,
0006 „Kako tebe dvorim, gospodaru,
0007 „Bolje t’ služim nego baba moga,
0008 „A od sad te ja služiti ne ću:
0009 „Vi s Turcima mira učinite,
0010 „Jedni drugim vjeru zadajete,
0011 „Vi Srbinje svoje pozaptite
0012 „Ne date im ići u Turćiju
0013 „Ni Turaka biti ni robiti;
0014 „U Turčina tvrde vjere nema:
0015 „Sve nas Turci na vjeri haraju,
0016 „Juče su nam žalost učinili.
0017 „Ev’ Šumanca Miću pogubili,
0018 „Ucvjelili i oca i majku,
0019 „I ukrali konja ispod mene,
0020 „I na konju odn’jeli oružje,
0021 „Mnome jesu učinili sprdnju:
0022 „Za života konja m’ odvedoše,
0023 „I od mene oružje odneše;
0024 „Veće ču li, Čupiću Stojane!
0025 „Daj ti mene, ako Boga znadeš!
0026 „Da ja idem u zemlju Turćiju,
0027 „Ne bi l’ svoju pokaj’o sramotu;
0028 „Ako li mi ti to dati ne ćeš,
0029 „Vjera moja tako mi pomogla
0030 „Ne ću služit’ tebe, gospodaru,
0031 „Ni ću služit’ cara ni ćesara,
0032 „Već ću uzet’ pušku po sredini,
0033 „Pa ću odbjeć’ gori u hajduke,
0034 „Ne bi l’ svoju pokaj’o sramotu,
0035 „Il’ ne bi li izgubio glavu;
0036 „Pod sramotom ovom ostat’ ne ću.”
0037 Al’ besjedi Čupiću Stojane:
0038 „Buljubaša, Bjelić Ignjatije!
0039 „Ja ne činim mira sa Turcima,
0040 „Nit’ ja držim vjere u Turcima:
0041 „Kupi društvo po bogatoj Mačvi,
0042 „Pa ti idi te pokaj sramotu,
0043 „Hodi mudro, ne pogini ludo,
0044 „I po Mačvi izbiraj družinu,
0045 „Ne ostavi Čonjage Živana;
0046 „A kad društvo pokupiš od Mačve,
0047 „Ti pozovi novoga bimbašu,
0048 „Ta novoga Katić’-Simeuna,
0049 „Nek pokupi svoje Prekodrince,
0050 „Koji znadu staze preko Drine,
0051 „Pa ako ćeš mene poslušati,
0052 „Ne ostavi golog sina Zeke,
0053 „Golog sina Zeke buljugbaše:
0054 „Zeko znade po Bosni kamenoj,
0055 „Đe se može dobit’, đe l’ izgubit’,
0056 „Na bogazu đe će dočekati;
0057 „A kad, Ignjo, društvo sakupite,
0058 „Tad svi Zeku u obraz ljubite,
0059 „Nek vam Zeko bude starješina,
0060 „Štogođ reče Zeko, poslušajte.”
0061 Kad to čuo Bjelić Ignjatije,
0062 Kapu skide, na zemlju je baca,
0063 Pa Čupića u ruku poljubi,
0064 Niže ruke u četiri skuta
0065 I pred Stokom u zemljicu čarnu;
0066 Pa mu ’vako Bjelić besjedio:
0067 „O vala ti, slatki gospodaru!
0068 „Na tvom daru, na slatkoj besjedi.”
0069 Uze Bjelić šaru za sredinu,
0070 Pa on zađe po bogatoj Mačvi,
0071 Te nakupi dvadeset Mačvana
0072 I pred njima Čonjagu Živana,
0073 Ode s društvom Drini na obalu,
0074 Pa on piše knjigu na koljenu,
0075 Te je šalje novome bimbaši:
0076 „Gospodaru Katić Simeune;
0077 „Da si brzo k meni vodi Drini,
0078 „Dovedi mi nekoliko druga,
0079 „Da idemo u zemlju Turćiju,
0080 „Da sramotu moju pokajemo,
0081 „Danas moju, ja ću sjutra tvoju.”
0082 Kad to čuo Katić Simeune,
0083 Hitro skoči, pripasa oružje,
0084 Pa nakupi dvadest Prekodrinac’,
0085 I povede Prekodrinca Radu,
0086 Radivoja, staroga kurjaka,
0087 Koji dobro puškom biti znade,
0088 Kome puška nazalud ne puca;
0089 Vodi društvo Bjelić Ignjatiji.
0090 A kad Ignjat Simu opazio,
0091 Pred njim skoči na noge lagane,
0092 Ruke ruče, u lica se ljube,
0093 Pa ujedno društvo sastaviše,
0094 Sve se društvo redom izljubilo,
0095 Nerođena braća k’o rođena,
0096 Tu se njima malo učinilo,
0097 Već saiju šalju Parašnici,
0098 Golom sinu Zeki Buljubaši:
0099 „Da naš brate Zeko Buljubaša!
0100 „Da si brzo Drini valovitoj,
0101 „I povedi golaća junaka,
0102 „Da idemo u zemlju Turćiju,
0103 „Da sramotu moju pokajemo,
0104 „I Šumanca Miću osvetimo.”
0105 Saija je Zeku zastanula
0106 U meani, đe on pije vino.
0107 Kada Zeki taki haber dođe,
0108 To ga Zeko jedva dočekao,
0109 Pa poteže pušku od pojasa,
0110 Svojoj pušci živu vatru dade,
0111 Kad Zekina puče puška mala,
0112 Avaz ode po svoj Parašnici,
0113 Svi golaći pušku poznadoše.
0114 Da je puška Zeke Buljubaše,
0115 Svi golaći Zeki dotrčaše
0116 Pod oružjem i pod svom opravom,
0117 Doleće ih četiri stotine.
0118 To se Zeki mnogo učinilo,
0119 Usta Zeko odbirati društvo,
0120 Ev’ izabra devedeset brata,
0121 A trista ih natrag povratio;
0122 Ono trista suze proljevalo,
0123 I ovako Zeki govorilo:
0124 „Gospodaru Zeko Buljubaša!
0125 „Što smo gori te nas na boj ne ćeš?”
0126 Al’ besjedi Zeko Buljubaša:
0127 „Ni ste gori, već meni jednaci,
0128 „Ko će more čuvat’ Parašnicu?”
0129 Uze Zeko šaru za sredinu,
0130 A za njime devedeset druga,
0131 Pa on ode Drini na obalu.
0132 Kad ga vid’le dvije poglavice,
0133 Pred Zekom su na noge skočile,
0134 Ruke ruče, u lice se ljube;
0135 Pa među se Zeku posadiše.
0136 A ujedno društvo sastaviše,
0137 Tu se sasta sto i triest druga.
0138 Onda reče Bjelić Ignjatije
0139 I bimbaša Katić Simeune:
0140 „Da naš brate Zeko buljubaša!
0141 „Od sad nama budi starješina,
0142 „Štogođ rečeš, tebe ćemo slušat’,
0143 „A vodi nas na tjesne bogaze,
0144 „Đe bi kakve dočekali Turke,
0145 „Da sramotu našu pokajemo.”
0146 Onda reče Zeko Buljubaša:
0147 „Ako mene, braćo, uslušate,
0148 „Biće dosta mesa i gavranom
0149 „I u goru zelenu kurjaku.”
0150 To rekoše, na noge skočiše,
0151 Dokopaše puške po sredini,
0152 Valovitu Drinu prebrodiše,
0153 Mašiše se puste Semberije.
0154 U pustinji obrasla je trava,
0155 Ta dobri bi konji posustali,
0156 Jer se trava gaziti ne dade,
0157 Zeko pođe, pa s društvom počiva,
0158 Ne će svoga društva da umori,
0159 Dok pregazi pustu Semberiju
0160 Pak se maši luga Posavskoga,
0161 Lugom prođe selo Crljenovo,
0162 A kad prođe selo Crljenovo,
0163 Te je bio pokraj vode Save
0164 I na Savi skele Subotišta,
0165 U po luga sjede počivati.
0166 Tu sprtiše torbe prtenjače,
0167 Otvoriše drvene čuture,
0168 Sve dva i dva sješe užinati,
0169 A zajedno do tri poglavice.
0170 Onda reče Zeko Buljubaša:
0171 „Da moj brate Bjelić Ignjatija!
0172 „Gospodaru ti Katiću Simo!
0173 „Kuda ćemo, na koju li stranu?
0174 „Da bi išli Brčko porobiti,
0175 „Daleko je bježat’ niza Savu;
0176 „A da bi se natrag povratili,
0177 „Bijeljinu bi mi porobili,
0178 „Bojati se vojske od Turaka,
0179 „Pa možemo ludo izginuti
0180 „Na Jamenoj skeli Subotište:
0181 „Kad sam gođe na nju dolazio,
0182 „Ta na njoj sam šićar zadobio,
0183 „Sve po jednog druga ostavio,
0184 „Ona mi je srećna i nesrećna,
0185 „Neka znate, i sad će ostati,
0186 „Ostanuti koji gođe brata,
0187 „Da radimo da ne ostavimo.
0188 „Veće, braćo stotina golaća!
0189 „Nije l’ majka rodila junaka,
0190 „Da se ispne na najviše drvo,
0191 „Da pogleda drumu Subotiškom,
0192 „A na skelu, proode li Turci,
0193 „Dal’ na skelu, jal’ sa skele, braćo,
0194 „Subotište nigda nije prazno.”
0195 Svi junaci nikom ponikoše,
0196 Ne poniče Čonjaga Živane,
0197 Veće uze pušku za sredinu:
0198 „Ja ću ići blizu druma, Zeko!
0199 „Pa se kraj njeg’ na drvo popeti,
0200 „Kako mogu viđet’ na sve strane,
0201 „Sve ću tebi kazat’ od istine.”
0202 Zaskaka se Čonjaga Živane,
0203 Kako ljeljen od tri godinice,
0204 Pa on ode drumu Subotiškom,
0205 Ukraj druma na drvo se penje,
0206 Pa pogleda na obije strane,
0207 Ali Turci careve ičage,
0208 Al’ promiču na skelu Jamenu,
0209 I na silu raju poćerali,
0210 Raja goni konje i komore,
0211 Jera tada od Bosne vezire
0212 S Nijemcima, brate, trgovaše,
0213 Iz Njemačke ranu uzimaše,
0214 Čim će vezir svoju ranit’ vojsku;
0215 Tu je mlogo svjeta i komora,
0216 Mlogo Turak’ carevi ičaga:
0217 Jedni istom Savu prelažahu,
0218 Drugi toprv na Savu dolaze.
0219 Kad to viđe Čonjaga Živane,
0220 On se vrati, pa kazuje Zeki.
0221 To je Zeko jedva dočekao,
0222 Pa ustade na noge lagane
0223 I ovako društvu besjedio:
0224 „Čuješ brate Bjelić Ignjatije!
0225 „Kako ćemo udarit’ na Turke?”
0226 Al’ govori Bjelić Ignjatije:
0227 „Sjetuj, Zeko, ti si starješina.”
0228 Onda Zeko poče sjetovati:
0229 „Gospodaru Katić’ Simeune!
0230 „E ti jesi gospostvom najstar’ji,
0231 „Uzmi društva, pa ti druma čuvaj:
0232 „Gospodski su puti i drumovi,
0233 „A hajdučki tijesni bogazi!
0234 „A ti brate Bjelić Ignjatije!
0235 „Tvoja kavga, za tobom smo pošli,
0236 „Ti udari sa svojom družinom,
0237 „Idi, Ignjo, lugom zelenijem
0238 „Uza Savu, uza vodu ladnu,
0239 „Ti ćeš najpr’e udarit’ na Turke;
0240 „Ako Turci počnu bježat’ mladi,
0241 „Ne će Turci bježat’ niza Savu,
0242 „Nit’ će Turci drumom širokijem:
0243 „Znadu Turci, na drumu j’ busija,
0244 „Već će Turci pobjeć’ uza Savu;
0245 „Ja ću moju družinu uzeti,
0246 „Pa ću zasjest’ Turke od zapada,
0247 „Nedam njima uza Savu proći.”
0248 Mučno bilo Katić’-Simeunu,
0249 Jer u njega ciglo dvadest druga,
0250 Zaplaka se Katić Simeune
0251 Golom sinu Zeki Buljubaši:
0252 „Daj mi, Zeko, družše u zajam.”
0253 Zeko dade trideset golaća,
0254 Ta dade mu, riječi ne reče.
0255 U Ignjata dvadeset Mačvana,
0256 Valja njemu najpre udariti,
0257 Al’ je strašno sa malo družine,
0258 Veće Ignjat Zeki besjedio:
0259 „Daj mi, Zeko, u zajam družine.”
0260 Dade Zeko, riječi ne reče,
0261 Dade Ignji trideset golaća.
0262 Zeko uze ponajmanje društva,
0263 Ponajmanje trideset golaća.
0264 Ode Simo drumu sa družinom,
0265 Simo ode su pedeset druga,
0266 Ode Bjelić pravo od istoka
0267 Uza Savu sa pedeset druga,
0268 I ovako Zeko besjeđaše:
0269 „Niko puške prije da ne baca,
0270 „Dok ne pukne puška Bjelićeva,
0271 „Pa ostali na glas poletite
0272 „Sa svih strana, Turke zabunite;
0273 „Mlogo Srblja ima sa Turcima,
0274 „Tu hoćemo dušu potopiti,
0275 „Sve gledajte, Srblja ne ud’rite,
0276 „Ta čuvajte, braćo, ne šal’te se.”
0277 To rekoše, pa se rastadoše,
0278 Ode Zeko zasjest’ od Zapada,
0279 Da ne bježe Turci uza Savu.
0280 A kad Simo na drum izašao,
0281 Vrag mu ne da, busije čuvati,
0282 Veće Simo drumom putovaše,
0283 Pa na Turke često izviruje
0284 I družini svojoj progovara:
0285 „Braćo moja, pedeset junaka!
0286 „Da mi braćo Zeke ne slušamo,
0287 „Već da prije ud’rimo na Turke,
0288 „Ne bi l’ više dobili šićara.”
0289 Al’ besjedi trideset golaća:
0290 „Gospodaru Katić Simeune!
0291 „Kad smo ćeli unatoč raditi,
0292 „Jera si nas od Zeke iskao?
0293 „Mi ne ćemo ud’rit’ prije Zeke.”
0294 Al’ ne sluša Katić Simeune,
0295 Već se bliže Turcim’ prikučuje,
0296 U to doba Turci priviđeše,
0297 Priviđeše Simu i busiju;
0298 Pa se bolan Turci uzodaše,
0299 Staše svoje potprašivat’ puške
0300 I oružje sebi privlačiti.
0301 Kada viđe Katić Simeune,
0302 Da su njega priviđeli Turci,
0303 Viknu Simo Prekodrinca Radu:
0304 „Zemlji padaj, starac Radivoje,
0305 „Zemlji padaj, pušci oganj daji,
0306 „Veće su nas priviđeli Turci,
0307 „Ti na zalud puške bacit’ ne ćeš.”
0308 Zemlji pade starac Radivoje,
0309 Zemlji pade, šarci vatru dade;
0310 Kada šara puče Rad’vojeva,
0311 Ode avaz na četiri strane,
0312 Poznadoše u zemlji Njemačkoj,
0313 Da je puška Prekodrinca Rade.
0314 Đe je gled’o, Rade udario:
0315 Ev’ pogodi Mulu evendiju,
0316 Udari ga među ob’je oči,
0317 Čelo pršte, oči iskočiše,
0318 Mrtav pade Mula evendija.
0319 A kad čuo Bjelić Ignjatija,
0320 Da je Simo prije udario,
0321 Evo Ignjo s društvom pohićeo,
0322 Kad je blizu Turcim’ dolećeo,
0323 Viknu Bjelić Crljenovca Peru:
0324 „Zemlji padaj, harambaša Pero,
0325 „Zemlji padaj pušci oganj daji,
0326 „Jer ti puškom promašiti ne ćeš.”
0327 Petar pade; riječi ne reče,
0328 Zemlji pade, pušci vatru dade,
0329 Će je gled’o, Petar udario:
0330 Ev’ pogodi agu Omer-agu
0331 Iz Brčkoga, što je Brčkom glava,
0332 Ud’rio ga pod grlo bijelo,
0333 Zakla agu k’o i jagnje b’jelo,
0334 Mrtav pade zemlji Omer-aga.
0335 Kade puška puče Perišina,
0336 Ode avaz na četiri strane,
0337 Po Njemačkoj pušku mu poznaju,
0338 Onda Bjelić viknu na družinu:
0339 „Srodno braćo, oganj oborite,
0340 „A na Turke juriš učinite.”
0341 Od istoka Ignjat udario,
0342 A od druma Katić Simeune,
0343 Turci mrtvo oganj oboriše,
0344 Srbinjima Bog i sreća dade,
0345 Tu od Srba niko ne pogibe,
0346 Razma Simin u njegovu društvu.
0347 Turci daše pleća, pob’jegoše
0348 Uza Savu vodu valovitu,
0349 Kami majci da uteći hoće!
0350 Dočeka ih Zeko Buljubaša,
0351 Kade Zeko na njih podviknuo,
0352 Crven plamen za nebo svezao,
0353 Sve sa gore odlijeće lišće.
0354 Tu se Turci zabun učiniše,
0355 Od stra’ staše u Savu skakati,
0356 Više Turak’ dobit’ ne mogaše;
0357 I Srbinji od stra’ poskakaše,
0358 A u Savu vodu valovitu.
0359 Turci viču: „Bogom sestro Savo!
0360 „Prožderi nas, ne pusti nas Zeki.”
0361 Kad se Srbi stadoše gušiti,
0362 Zeko bješe srca žalostiva,
0363 Trči Zeko pokraj vode Save,
0364 Pa on s brda dugu pušku pruža:
0365 „Srbadija braćo, ne top’te se!”
0366 Svi golaći Savi polećeše,
0367 I Srbinje po Savi vataše,
0368 Bog im dade, Srblje povataše,
0369 Povatali, na suvo izveli;
0370 A Turaka ni vatat’ ne ćeše.
0371 Od Srbinja niko ne pogibe
0372 Razma momče Katić Simeuna,
0373 Od Turaka niko ne uteče,
0374 Razma jedan ev’ Asan đevojka,
0375 On uteče putem prijekijem
0376 Bez saruka i bez konja svoga
0377 I bez svoga svijetla oružja,
0378 Da kazuje, kakono je bilo.
0379 Sava mnogo proždrije Turaka,
0380 A dvojici, što najpr’e ubiše,
0381 Omer-agi, Muli evendiji,
0382 Njima Bjelić odsiječe glave.
0383 Pokupiše šićar od Turaka,
0384 Dosta pusta zadobiše blaga,
0385 Cijel’ tovar vezireve kave,
0386 Četrdeset konja zadobiše,
0387 Pod takumom i pod haljinama,
0388 Pod puškama i pod kuburama,
0389 Sve Turskijeh dobrijeh binjaka.
0390 Poglavice konje posjedoše,
0391 Mrtva onog Srba ponesoše,
0392 Ne hćeše ga braća ostaviti;
0393 Uzajedno šićar poniješe,
0394 Pa odoše šeru Parašnici.
0395 Kad dođoše šeru Parašnici
0396 Na veselje oganj oboriše,
0397 Sam je Čupić na radost došao,
0398 I Zeko mu peškeš učinio,
0399 Učinio jednu stranu kave,
0400 Drugu stranu Lazarević-Luki.
0401 Kad sjedoše, šićar pod’jeliše
0402 Na dobrieh sto tridest’ junaka,
0403 Svakom dođe sve po litra zlata.
0404 Od kako je gavran pocrnio,
0405 Nije niko brže pokajao,
0406 Nego Bjelić što pokaja Miću
0407 I svojega konja ispod sebe,
0408 Za jednoga četrljest dobio;
0409 A na Mićin grobak donosio
0410 Tuzlelina mule rusu glavu,
0411 I iz Brčkog glavu Omerovu,
0412 Pa je Ignjat Mići besjedio:
0413 „Brate Mićo! nije po te krivo.”
