Bunjevci i Šokci (I. Ivanić) 4
| ←III. Ime – Jezik – Narodnosti | Bunjevci i Šokci Pisac: Ivan Ivanić |
V. Život i karakteristike narodnosne→ |
Bunjevci i Šokci jesu vere rimsko-katoličke.
Dok za Bunjevce i to one u Bačkoj znamo, da su iz Like došli u Bačku kao katolici, dotle su Šokci došli u Bačku i Baranju, većim delom, kao pravoslavni, pa tek docnije primili katoličku veru. Sadašnji Šokci su delimice potomci onih, prvo pounijaćenih pa posle pokatoličenih Srba u Slavoniji, Sremu, Baranji i Bačkoj. Mi znamo, da je unija imala izvesnih uspeha, i da je dosta našeg naroda pokatoličeno, a gde bi te pokatoličene Srbe pre našli no u sadašnjim Šokcima. Tragovi prvašnje vere očuvali su se kod Šokaca u Bačkoj donekle u običajima, i u tome, što stariji još i sada, pa negde, znaju crkvene pesme pravoslavnog obreda i nazivaju ih „starovirskim pismama", t. j. pesme iz stare vere. Oni isto tako nazivaju i narodne junačke pesme.
Za Bunjevce se pak sigurno zna, da su kao katolici došli u Bačku, u pratnji kotoličkih kaluđera, a sem toga ih i u svima vojenim dokumentima tadašnjim nazivaju katoličkim Srbima. Nije još samo raspravljeno tačno, da li su oni došli kao potpuni katolici rimskog obreda ili kao unijati, katolici grčkoga obreda. Jedna pojava iz vremena njihova dolaska govori za ovo poslednje. Antunović iz toga, što je poglavica salvatorijanaca odmah vratio u Bosnu ili pravilnije u Liku te Franjevce države bosansko-argentinske, koji su dopratili Bunjevce, k misli, „da je verovatno da su ovo bili Fratrovi, bolje kaluđeri katolički grčko-slovenskog obreda."
Prvo je pitanje, koje valja postaviti, jesu li Bunjeeci i iz Hercegovine došli već kao katolici u Liku ? Neke pojave potvrđuju da su još tada bili katolici, dok drugi, i to daleko jači dokazi govore za to, da su Bunjevci kad su se krenuli iz Hercegovine bili pravoslavni i kao takvi i došli u Liku.
U pokrajini oko Bune reke bilo je i pređe katolika, a ima ih i sada. Pukovnik Murgić u „Razpravi" veli, da su ti doseljenici bili „kršćani", dakle katolici. Ali, da se to kakvim dokazom utvrdi, to ne mogosmo naći nigde, i ako smo mi velik deo našeg vremena obratili istraživanju baš ovoga. Kod takog stanja stvari, mi moramo pre verovati da su oni došli u Liku kao pravoslavni, pa se tek tamo pokatoličili. A evo zašto:
Oni, koji tvrde, da su Bunjevci došli kao katolici u Liku, ne poriču, da je došlo s njima i „pravoslavnih Bunjevaca". Mi pak mislimo, da je baš veći deo morao biti pravoslavan. Izgleda, da je bila oskudica u pravoslavnim sveštenicima, te su katolički misionari mogli, bez prepreke, da uspevaju.
Ta akcija katoličenja dolazila je iz senjsko-modruško-krbavske biskupije, kojoj je posao bio olakšan i time, što je još od 1248. g. dozvolom pape Inokentija IV. imala slavensku službu, te je došavši narod, bez duhovnih pastira, jedva i mogao zapaziti razliku između svoje prvašnje i ove nove vere.