Buljubaša Redžo i pop Dmitrović (moravička buna 1862)
0001 Konja kuje jedna poturica,
0002 Po imenu buljumbaša Redžo,
0003 U Sitnici, polju širokome,
0004 Pred bijelim carevijem gradom,
0005 Konja kuje, debela mrkova,
0006 Konja kuje, konj mu poskakuje.
0007 Oštro Turčin konju podvikuje:
0008 „Dur, mrkove, izjeli te vuci
0009 Kod džamije đe klanjaju Turci!
0010 Ne kujem te bratu u svatove,
0011 Ni te kujem sestri u pohode,
0012 Ni te kujem pod moju đevojku,
0013 Već te kujem na popovu vojsku,
0014 Na kurvića popa Dmitrovića!
0015 Rano ćemo sjutra polaziti,
0016 Dvije gore snježne prelaziti,
0017 Javorovu i goru Kobilju
0018 Dok siđemo u Erčege ravne,
0019 Kod bijela Jovićeva dvora
0020 I kod čiče Nikolice Čola —
0021 Tu kazuju kraljevu ištiru,
0022 Pa ću zvati četir’ buljubaše
0023 Da jedemo kraljevu ištiru.
0024 Otle ćemo dolje niz nahiju,
0025 Dok siđemo u selo Bratovo,
0026 Do staroga Avram’ Parezana
0027 I njegova brata Bogosava,
0028 Avram će nam biti u pomoći.
0029 Otle ćemo niz vodu Nošnicu,
0030 Dok siđemo do na Moravicu,
0031 Kod bijela Čavićeva ana,
0032 Tu ću naći popa Dmitrovića,
0033 Pa ću njega živa uvatiti,
0034 Bijele mu savezati ruke,
0035 Pa mu rusu odsijeći glavu
0036 I poslati na grad u Sjenicu.
0037 Otale ćemo malo unapredak,
0038 Uvatiću Vasilija Kušića,
0039 Bijele mu savezati ruke
0040 I njegovu osijeći glavu
0041 I skinuti zelenu dolamu,
0042 Pa poslati mom najmlađem sinu
0043 Da je nosi Ture po pazaru,
0044 Da ne dere vlašče po ševaru.
0045 Otle ćemo malo unapredak,
0046 Uvatiću Lazara Pivljaka
0047 I obje mu osijeći ruke
0048 Da ne kvari on po’ starost Turke,
0049 Pa i to mi dosta biti neće,
0050 I njemu ću osijeći glavu.
0051 Pa otale malo unapredak,
0052 Uvatiću Lešić’ Jeremiju,
0053 Bijele mu savezati ruke,
0054 Rusu ću mu odsijeći glavu,
0055 Odnijeti na Sjenicu grada
0056 Da se čudi malo i veliko
0057 Kaka jeste na vlaščetu glava.
0058 Otale ću opet unapredak,
0059 Uvatiću jošt Petra Skitnića —
0060 Jesam čuo i kažu mi ljudi,
0061 Sve se skita i za Turke pita,
0062 Dobro može puškom pogoditi —
0063 Obe ću mu oči izvaditi
0064 I osijeći obadvije ruke
0065 Da ne može puškom pogoditi
0066 Ni iz vode ribu izvaditi.
0067 Otale ću preko Moravice
0068 Ka bijeloj Nemanića crkvi,
0069 Uvatiću kneza Karaklaju,
0070 Skinuću mu crvene čakšire,
0071 Pa ih dati buljubaši Jusu,
0072 Još ga turit’ kod bijele crkve
0073 Na glogova koca poprijeko,
0074 Nek’ se čudi malo i veliko.
0075 Otale ću opet uz planinu,
0076 Ispod mučnja, zelene stijene,
0077 Da uvatim Ostoju sedlara,
0078 S druge strane Madžara serdara,
0079 Obojici odsijeći ću ruke
0080 I turiću na velike muke,
0081 Još Ostoji jezik odsijeći
0082 Da ne može pjesne zapjevati
0083 I kaure na Turke dizati,
0084 Pa tek onda osjeć’ ću im glave.
0085 A otale opet uz planinu
0086 Do pod Javor, snježanu planinu,
0087 Da uvatim buljubašu Rema,
0088 Tvrdo ću mu savezati ruke,
0089 I njegovu posijeći glavu
0090 I skinuti zelenu dolamu,
0091 Poslati je najstarijem sinu,
0092 Nek’ je nosi Ture po pazaru,
0093 Da ne dere vlašče po omaru;
0094 Uzeću mu vranca od megdana,
0095 Poslaću ga sinu Aradinu,
0096 Neka jaše Ture po pazaru,
0097 Da ga vlašče po gori ne lomi.”
0098 To začule age Sjeničani
0099 I ostale druge poturice,
0100 Pa tako su age besjedile:
0101 „Bre, averim, buljubaša Redžo,
0102 Ako uvatiš popa Dmitrova,
0103 Dovedi ga živa u Sjenicu
0104 Da ga vide age Sjeničani,
0105 Biće tebe, Redžo, muštuluka
0106 Od našije aga sjeničanski,
0107 Od svakoga po deset dukata,
0108 Sam će paša stotinu ti dati!”
0109 Kad to čuo buljubaša Redžo,
0110 U Turčinu srce zaigralo,
0111 Na prsi mu toke zakucaše,
0112 Sjede Ture sitnu knjigu pisat’.
0113 Jednu šilje selu Kamišnici
0114 Na koljeno Ujkan-buljubaši:
0115 „Siv sokole, Ujkan-buljubaša,
0116 Ti pokupi tvoje Kamiščane,
0117 Povedi u Erčege ravne,
0118 Tu imade kraljeva ištira,
0119 Jesti ćemo kraljevu ištiru!”
0120 Tu poslao, drugu knjigu piše,
0121 Pa je šilje u Kladnicu ravnu,
0122 U Kladnicu buljubaši Jusu:
0123 „O Turčine, buljubaša Juso,
0124 Ti pokupi tvoje Kladničane,
0125 Povedi ih u Erčege ravne,
0126 Tu imade kraljeva ištira,
0127 Da jedemo kraljevu ištiru!”
0128 Tu poslao, drugu sitnu piše,
0129 Pak je šalje u Ursule Mušu:
0130 „O Turčine, Ursuljanin-Mušo,
0131 Ti pokupi tvoje Ursuljane,
0132 Povedi ih u Erčege ravne,
0133 Tu imade kraljeva ištira,
0134 Da jedemo kraljevu ištiru!”
0135 Pa četvrtu sitnu knjigu piše,
0136 Pak je šalje buljubaša-Jusu:
0137 „O Turčine, Brničanin-Juso,
0138 Ti pokupi tvoje Brničane,
0139 Povedi ih u Erčege ravne,
0140 Tu imade kraljeva ištira,
0141 Da jedemo kraljevu ištiru!”
0142 Pak sam Redžo na noge ustade,
0143 I pokupi svoje Sjeničane,
0144 Navališe selu Erčegama
0145 Buljubaše sa četiri strane,
0146 A i peti buljubaša Redžo.
0147 Misli Redžo to niko ne čuje,
0148 A to čulo mlado Erčeganče,
0149 Po imenu Jovan Jezdimirov,
0150 Pa to Jovan i sluša i gleda
0151 Kako Redžo knjige raspisuje,
0152 Udari se nogom u stražnjicu,
0153 Pak otrča čak na Moravicu,
0154 Pa kazuje popu Dmitroviću’
0155 Po istini sve kako je čuo.
0156 Kad to čuše turske buljubaše
0157 I od Redža svi knjige primiše,
0158 Svaki svoju pokupi družinu,
0159 Svaki trči selu Erčegama;
0160 Kod bijela Jovićeva dvora
0161 Sastaše se svi pet buljubaša.
0162 Otale se Turci podigoše,
0163 Otidoše u Bratljevo knezu,
0164 Tu ih kneže dobro dočekao,
0165 Pak rasturi Turke po konaku,
0166 Po trojicu i po četvoricu,
0167 Po petinu i po devetinu
0168 Da je njima bolje na konaku.
0169 Tu su Turci konak konačili,
0170 Pa kad svanu i sunce ogranu,
0171 Zove Redžo kneza Parezana:
0172 „Kopilane, kneže Parezane
0173 Zvaćeš mene raju na predaju
0174 I još ćeš mi dati pratioce
0175 Do malena sela Komadina,
0176 Da ja idem tamo pod planinu,
0177 Te ih tamo raju da predajem!”
0178 Kada čuo pope Dmitroviću,
0179 A on piše Madžaru serdaru
0180 Neka vikne Ostoju sedlara,
0181 A Ostoja Batorović’ Mirčetu,
0182 Nek’ da aber na četiri strane,
0183 Nek’ da aber Mučnju krševitu
0184 I Javoru, visokoj planini,
0185 Nek’ pozove Rema buljubašu
0186 I ostale sive sokolove.
0187 Pop poziva svu svoju družinu:
0188 Po imenu Vasilja Kušića,
0189 I do njega Lazara Pivljaka,
0190 Do Lazara Dešić’ Jeremiju,
0191 I do njega Filip’ Karaklaju,
0192 Do Vilipa Petra Skitnićeva,
0193 Što svud skita, a za Turke pita,
0194 Svuda traži buljubašu Redža.
0195 Ovako im pope govoraše:
0196 „Jeste l’ čuli, moji sokolovi,
0197 Đe su nama Turci udarili,
0198 Zašao je Redžo niz nahiju,
0199 Te on zove raju na predaju,
0200 No spremajte konje i oružje
0201 Da idemo Redžu u sretanje,
0202 Da pitamo kuda je pošao!”
0203 Kad to čuše srpski sokolovi,
0204 Svaki ita k anu Moravici,
0205 Svaki ita i za popa pita,
0206 A pop viknu svojega seiza,
0207 Po imenu Petra Tapaljivcu:
0208 „Opremi mi debela dorata,
0209 Sva je mene na skupu družina!”
0210 Otale se složno podigoše,
0211 Otidoše drumom uz planinu.
0212 Kad bijaju uz Crvenu goru
0213 Nema vjetra, a planina ječi.
0214 Tu se pope malo uplašio,
0215 On mišljaše Redžo buljubaša;
0216 Ne bijaše Redžo buljubaša,
0217 No bijaše Madžare serdare
0218 I sa šnjime Ostoja sedlare,
0219 Sa Ostojom Mirčeta Batora,
0220 Sa Batorom Remo buljubaša,
0221 A sa šnjime trides’ konjanika.
0222 To je popu vrlo milo bilo,
0223 Ruke šire, pak se u lice ljube,
0224 Pitaju se za junačko zdravlje.
0225 Tu je pope dobro razabrao
0226 Đe je doš’o Redžo u Bratljevo
0227 Kod staroga knjeza Parezana,
0228 Pa otale složno otidoše,
0229 Otidoše u Bratljevo knezu;
0230 Sva se sila u Bratljevo zbila
0231 Više dvora kneza Parezana.
0232 Tu je pope s vojskom zanoćio,
0233 Pa ujutru kad je osvanuo,
0234 On priziva kneza Parezana:
0235 „Parezane, vesela ti majka,
0236 Kudije si Turke ispratio —
0237 Vidiš, bolan, đe si poginuo!”
0238 Kad to začu deli Radivojša,
0239 On poteže plamenita noža,
0240 Doista ga pogubiti šćaše.
0241 Progovara kneže Parezane:
0242 „Nemoj, pope, ako Boga znadeš,
0243 Kazaću ti kudije su Turci —
0244 Tu su juče osvanuli bili,
0245 Pa otišli tamo pod planinu
0246 U maleno selo Komadine!”
0247 Kad to začu pope Dmitroviću,
0248 On okrenu sa svojom družinom,
0249 Uprav ode do u Komadine —
0250 U tom selu Turci zanoćili,
0251 A bijaše Redžo zanoćio
0252 Kod staroga Filip’ Lišenanja.
0253 Ujutru je Redžo poranio,
0254 Pa doziva svoga barjaktara,
0255 Barjaktaru čudan sanak kaže
0256 Što usnio Redžo buljubaša —
0257 Đe lećaju crni gavranovi,
0258 A za njima sivi sokolovi;
0259 Bog će dati da će dobro biti:
0260 „No iziđi pred bijele dvore,
0261 Te pogledaj na četiri strane!”
0262 Iziđe mu lako barjaktarče,
0263 Te pogleda na četiri strane;
0264 Kad pogleda brdu Kosovici,
0265 Kosovicu vojska pritisnula.
0266 Kad to viđe mlado barjaktarče,
0267 Et’ ono se buljubaši vrati:
0268 „Buljubaša, vesela ti majka,
0269 Sada na nas vlasi udariše,
0270 Eto na nas popa Dmitrovića
0271 Sa njegovom silovitom vojskom!”
0272 Kad to začu Redžo buljubaša,
0273 A on skoči na noge junačke,
0274 Pa on viknu svu svoju družinu:
0275 „Vidite li, Turci sokolovi,
0276 Kad bi sada mi imali krila,
0277 Ne bi perje iznijelo meso,
0278 A kamoli iznijeti glave —
0279 Kuda ćemo, bjež’te da bježimo!”
0280 Tu doista šćaše da pobjegne,
0281 No mu pope bježati ne dade,
0282 Opkoli ga sa četiri strane,
0283 Onda zovu Redža buljubašu
0284 Sa četiri svoje buljubaše.
0285 Iziđe im Redžo buljubaša,
0286 Iziđoše, pa se sastadoše.
0287 Stade njemu pope govoriti:
0288 „More, Redžo, ko te je poslao,
0289 Či’m izunom po nahiji odaš
0290 Sa četiri tvoje buljubaše,
0291 Sa toliko tvojijeh sejmena?”
0292 Pa govori pope Dmitroviću:
0293 „Da Bog živi našega sultana,
0294 Srpsku zemlju nam je poklonio,
0295 Poklonio gospodar-Milošu!
0296 Dobro znadeš, Redžo buljubaša,
0297 Više nema paša ni subaša,
0298 Niti ima globa ni bijeda
0299 Kao što su dosadanje bile!”
0300 Odgovara Redžo buljubaša:
0301 „Ču li mene, pope Dmitroviću,
0302 Mene jesu age prevarili,
0303 Sjeničani Turci i begovi
0304 Da ja zovem raju na predaju!”
0305 Govori mu pope Dmitroviću:
0306 „Sad odlazi, buljubaša Redžo!
0307 Ako oćeš da se ne kavžimo,
0308 Ne dulji-de više lakrdiju!”
0309 Besjedi mu Redžo buljubaša:
0310 „Molim tebe, pope Dmitroviću,
0311 Da na konak idem u Gleđicu!”
0312 Al’ govori Ostoja sedlare:
0313 „Rano ti je, možeš u Sjenicu!”
0314 Pa s’ otale Turci podigoše,
0315 Sa Srbima te se razdvojiše
0316 I sramotno Sjenici odoše,
0317 Prijeđoše na Javor planinu,
0318 Kako taj dan, tako i danaske,
0319 Već im ne bi povratišta amo.
0320 Vala Bogu i Bogorodici,
0321 Bog da prosti gospodar-Miloša,
0322 Kom ne bješe niđe sreća loša!
0323 Bog da živi knjaza Mihaila,
0324 Nek’ mu Bog da i sreću i zdravlje,
0325 A Srbima slogu i poštenje!
