Budi hrabar...

Budi hrabar...  (1892)  Pisac: Risto J. Odavić

Budi hrabar kada tuga dođe,
Stegni srce u slomljenim grudma;
Snosi tugu, dok jednom ne prođe, —
Al je nikad ne pokazuj ljudma!
Trpi hrabro što ti sudba dade,
Ne daj suzi da ti oko muti;
Ne daj da se sa srce iskrade, —
Pred ljudima na dobro ne sluti.

Za slabijeg smatraće te ljudi,
Kada vide suzne oči tvoje;
Tvrđe su im od kamena grudi,
Pred patnikom sa prezrenjem stoje.
S tugom nemoj međ ljude da zađeš,
Ismejaće udese ti ude;
Ali kad se u samoći nađeš,
Ti oplakuj i sudbu i ljude!

Beograd.

Izvor

1892. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina sedma, broj 16, str. 243.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Risto J. Odavić, umro 1932, pre 92 godine.