Braća kušaju ljube
Dva su brata na poredo rasla,
A kad ih je oženila majka,
Onda ih je rastavila ljuba.
Prave dvore u gori zelenoj,
Lov lovili za devet godina, 5
Lov lovili nisu se sastali,
Kad nastala godina deseta,
Sastali se u gori zelenoj,
U zelenoj, u mehani beloj.
Bogdan sedi rujno vino pije, 10
Ali Mitar, udari na vrata.
Al' besedi Bogdan gospodare:
„A gle Mitra, mog brata rođenog,
„Ajde brate malo piti vina!“
Al' besedi Mitre gospodare, 15
„Lako ćemo, brate, piti vino,
„Neg' dok su nam naši stari bili,
„Belji su nam naši dvori bili,
„Češće su nam gosti dolazili!
„Il' je smene il' je s tebe, brate? 20
„Ajde brate, da kušamo ljube!"
Sada idu Mitrovome dvoru,
Da kuštaju lepog Mitra ljubu.
Bogdan Stoji Mitru na pendžeru,
Ali ide Mitre gospodine, 25
Ali ide u bele dvorove.
Ckače ljuba i otvara vrata,
I dade mu zlaćanu stolicu:
„Sedi, Mitre, sedi gospodaru!“
Al besedi Mitre gospodaru: 30
„Oj Boga ti, Anđelijo ljubo,
„Kralj Budima ženi svoga sina,
„Brata moga u svatove zove,
„Bratac ište konja i oružje!“
Al' besedi Anđelija ljuba: 35
„Podaj, Mitre, pa što mene pitaš!
„Ja ću dati tananu košulju,
„Što sam mlada još kod majke vezla,
„I da ću mu Đerdan od dukata,
„Neka veže šari oko vrata, 40
„Neka diči kraljeve svatove;
„Nek' se znade ko brata imade!“
Sada idu Bogdanovom dvoru,
Da kušaju Bogdanovu ljubu.
Mitar stoji Bogdanu na pendžer, 45
Ali ide Bogdan gospodare,
Ali ide u bele dvorove,
Ležeći ga dočekuje ljuba,
Opet Bogdan tio besedio:
„Vukosava, draga moja dušo, 50
„Kralj Budima ženi svoga sina,
„Brata moga zove u svatove,
„Bratac ište konja i oružje!“
Al besedi Vukosava ljuba:
„Di mu j' konjic pojeli mu vuci, 55
„A oružje razneli mu Turci!“
Al' uzima Bogdan gospodare,
On uzima trostruku kamdžiju;
Pa on tuče Vukosavu ljubu.
Ali uđe Mitar gospodare: 60
„Ne Bogdane, moj brate rođeni!
„S tvoje smo se zavadili ljube;
„Ti ćeš sebi drugu ljubu naći,
„Ali ne ćeš deci majke naći!“
