Braća i sestra
0001 Ah, moj Bože, na daru ti hvala!
0002 Lipo ti je pogledati bilo,
0003 Pogledati kneza Milutina
0004 I njegovih do devet sinova
0005 Kano devet sivih sokolova!
0006 Među njima seka jedinica,
0007 Po imenu jedinica Mare.
0008 Svako jutro ranila je mlada,
0009 Ranila je na vodicu hladnu
0010 Prije zore i bijela danka.
0011 Jedno jutro podranila mlada
0012 Prije zore i bijela danka,
0013 Za sobom je mlada pogledala,
0014 Za sobom je svate ugledala;
0015 Ona se je povratila k dvoru,
0016 Pak je svojoj povidila majci:
0017 „Oj starice, mila majko moja!
0018 Evo iđe lipa kita svata.
0019 Svati jesu, ma divojke nije.“
0020 Starica joj besidila majka:
0021 „Ne budali, moja kćerce draga!
0022 To su svati iz Indije ravne,
0023 Iđu po te, moje dite drago!
0024 Hoćeš poći u Indiju ravnu?“
0025 „Ne ću, majko, u Indiju ravnu!
0026 Indija je misto podaleko,
0027 Ne ću vidit starca babu moga
0028 Niti devet mile braće moje.“
0029 U to dojde lipa kita svata.
0030 Kad su svati u dvor dolazili,
0031 Bila jesu oblazili dvora,
0032 Pak su knezu tiho besidili:
0033 „Da ti bora, Milutine kneže!
0034 Hoš li dati jedinicu Maru,
0035 Tvoju Maru u Indije ravne?“
0036 Al besidi Milutine kneže:
0037 „Da vam bora, lipa kita svata!
0038 Upitajte do devet sinova,
0039 Kano devet sivih sokolova,
0040 Bi li braća prigorila seku.“
0041 Svih je osam zemlju pogledalo,
0042 Ali nije Trator, dite mlado.
0043 Već je Trator tijo besedio:
0044 „Da ti bora, moja seko draga!
0045 A ti pojdi u Indiju ravnu;
0046 Često će te braća oblaziti:
0047 Oblaziti svake godinice,
0048 U godini svakoga miseca,
0049 U misecu svake nediljice,
0050 U nedilji do svakoga danka.“
0051 Ali nije Bogu zahvalio,
0052 Pak Bog šalje kugu i koleru,
0053 Ter pomete kneza Milutina
0054 I njegovih do devet sinova,
0055 Kano devet sivih sokolova:
0056 Od nikoga ne ostade niko,
0057 Nego sama ostarila majka,
0058 Koja osta u dvoru cvileći.
0059 Starica je sobom govorila:
0060 „Mili Bože, na svemu ti hvala!
0061 Bor te ubi, Trator-dite moje!
0062 Što mi dade jedinicu Maru,
0063 Što je dade u Indiju ravnu!
0064 U nevolji sad bi sa mnom bila,
0065 Sa mnom bila i sa mnom cvilila!“
0066 Ona moli Boga velikoga,
0067 Boga moli i njegovu majku,
0068 Da bi joj se smilovala majci,
0069 Da bi joj se podigao sine,
0070 Trator sine iz zemljice crne.
0071 Kad je ona Boga domolila.
0072 Gospe joj se biše smilovala,
0073 Ter joj šalje dva svoja anđela,
0074 Da ustane Trator, dite mlado.
0075 Od zemlje mu konja učiniše,
0076 Malo sedlo od zelene trave,
0077 Pak on pojde u Indiju ravnu
0078 Da dovede dragu seku svoju.
0079 I on pojde u zemlju Indiju.
0080 Kako ga je ugledala seka,
0081 Ona k njemu pritrčala mlada,
0082 Konja prima, za zdravlje ga pita:
0083 „Jes’ li zdravo, moj rođeni brate?
0084 Je l’ mi zdravo osam braće moje?
0085 Jesu li se oženila braća?
0086 Jesu l’ neve ugodile majci?“
0087 Odgovara Trator, dite mlado:
0088 „Da ti bora, draga seko moja!
0089 Zdravo ti je osam braće tvoje,
0090 Braća ti se jesu oženila,
0091 Neve jesu ugodile majci.“
0092 Za stol ga je seka postavljala:
0093 Ništa momče ni ide ni pije.
0094 Mare bratu tiho besidila:
0095 „Da ti bora, moj rođeni brate!
0096 Jer si, brate, tako ublidio,“
0097 Ko da s’ brate, u zemljici bio?“
0098 Al je bratac seki besidio:
0099 „Da ti bora, draga seko moja!
0100 Nisam bio u zemljici crnoj,
0101 Al je mene umorila vibra.“
0102 Tad je seka bratu govorila:
0103 „Čekaj mene, moj rođeni brate!
0104 Evo iđem na nove pazare
0105 Da ja kupim svakom bratu momu,
0106 Svakom bratu po tanku košulju,
0107 Uz košulju vezenu maramu,
0108 Svakoj nevi prsten i jabuku.“
0109 Otolem se zdravo podigoše.
0110 Kad su bili kroz goru zelenu,
0111 Golubica ptica propivala:
0112 „Ah, moj Bože, na daru ti hvala!
0113 Mrtav braco živu seku vodi!“
0114 Otolen se dalje odmaknuli,
0115 Drugim putem zapivala ptica:
0116 „Ah moj Bože, na daru ti hvala,
0117 Mrtav braco živu seku vodi!“
0118 Seka braci besidila mlada:
0119 „Nu poslušaj, moj rođeni brate!
0120 Štono veli ptica golubica:
0121 „ „Mrtav braco živu seku vodi!“ “
0122 Al joj bratac tiho besidio:
0123 „Ne budali, moja seko draga!
0124 Nije ono ptica golubica
0125 Već je ono blažena Divica!“
0126 I s tim dojdu do bijela dvora.
0127 U kraj dvora mala crkva biše.
0128 Kad su bili blizu bila dvora,
0129 Bratac seki tiho besidio:
0130 „Čekaj mene, moja seko draga!
0131 Bogu ću se pomoliti momu
0132 I svetom se pokloniti križu.“
0133 Čekala ga i dvi i tri ure:
0134 Ne bi njega, ni od njega glasa!
0135 Ona iđe dvoru bijelomu,
0136 Isprid dvora dozivala majku:
0137 „Otvor’ vrata, moja stara majko!“
0138 A iz kule progovara majka:
0139 „Id’ otolem, kugo i mećavo!
0140 Ti si moje umorila sine:
0141 Devet sina, devet sokolova,
0142 I desetog Milutina kneza.
0143 Ali misliš umorit i mene?
0144 Mali ne ćeš, vira ti je moja!“
0145 Drugim putem progovara mlada:
0146 „Otvor’ vrata, moja mila majko!
0147 Nije ovde kuga ni mećava,
0148 Već je Mare iz Indije ravne.“
0149 Iz kule je besedila majka:
0150 „Nije Mare iz Indije ravne,
0151 Jerbo mlada i ne znade pute!“
0152 Trećim putem velila joj Mare:
0153 „Otvor’ vrata, moja stara majko!
0154 Po mene je dolazio braco,
0155 Mili braco Trator, dite mlado!“
0156 Kad je stara riči razumila,
0157 Tad je Mari vrata otvorila.
0158 Tu se one i grle i ljube,
0159 Jedna drugu tužno gledajući;
0160 Obedvi se razdilile dušom!
0161 Njima pokoj, nami zdravlje lipo!
