Boj sa Turcima kod sela Izačića 1836.
U 'iljadu i osmoj stotini
I trideset i šestoj godini
Valio se Škoro Rakoviću,
Od bijelя Izačića grada;
Valio se, a i zaklinja' se: 5
„U mene je duga granajlija,
„U njoj ima trijest dramajlija;
„Pa tako ni boga velikoga!
„I tako mi stari' musulmana.
„I tako mi posta ramazana, 10
„I tako mi mog babajka Džana,
„Moje nane starice Šarife,
„I tako mi sveca Muhameda,
„Din je jedan - Muhamed mu prorok,
„Vjera diva pomoće ienika! 15
„Dok ja dođem do Malog Jasena;
„Đe Kauri tu čuvaju stražu;
„A pred njima Rodić oberbaša;
„Junački ću njega sačekati
„I nemilo njega pogubiti, 20
„Sa olovom smrt mu učiniti.
„Još đu njemu odsijeći glavu;
„Odnešću je Izačiću gradu;
„Darovati starcu Iktijaru;
„Nek mu bude stolu za jabuku!" 25
Šta je Škoro bio govorio
Doista je tako učinio.
Škoro ode do Malog Jasena;
Al' ne ubi Rodić oberbašu;
Već on ubi carskoga šiljbota, 30
Po imenu Bićanića Pavla,
Od bijela Ogulina grada.
Pogodi ga, jao, naša majko!
Pogodi ga među sama puca,
Među puca, đe mu srce kuca. 35
Mrtav Pavle crnoj zemlji pade,
Zemlji pade bogu dušu dade
O! ubi ga iz pr’jevarke Ture.
Žali Pavla razviljena ljuba,
Žali Pavla i otac i majka, 40
Žale Pavla mladi šerežani,
Ponajviše Rodić obrebaša.
Knjigu piše Rodić oberbaša,
Knjigu piše, a suze prol'jeva,
Te je šalje Šiljković majoru: 45
„Gospodine, Šiljković majoru!
„Evo nami golemog zuluma
„Od prokleta Škore Rakovića;
„Pogubi nam Pavla Bićanića
„Na liniji čuvajući stražu.“ 50
Ode knjiga Šiljković majoru:
Kad on viđe, što mu knjiga kaže
I on drugu odma sitnu piše;
Pak je šalje Ćolić obrstaru:
„Gospodine, Ćolić obretare! 55
„Evo nami golemog zuluma
„Od Turčina Škore Rakovića;
„Pogubi nam šiljbota na straži,
„Po imenu Pavla Bićanića
„Čuvajući na Jasenu stražu." 60
Ode knjiga Ćolić obrstaru,
Onu gleda, drugu odma piše,
Te je šalje do Karlovca grada,
Baš na ruke Valštet generalu:
„Gospodine, Valštet generale! 65
„Evo nami golemog zuluma
„Od Turčina Škore Rakovića;
„Pogubi nam Pavla Bićanića
„Čuvajući na Jasenu stražu.“
Ode knjiga do Karlovca grada, 70
Baš na ruke Valštet generalu.
Knjigu štije Valštet generale,
Knjigu štije, a mila mu nije;
Pa je šalje do Beča cesaru:
„Milostivi od Beča cesare! 75
„Evo nami golenog zuluma
„Od Turčina Škore Rakovića;
„Pogubi nam Pavla Bićanića
„Čuvajući na Jasenu stražu.“
Odgovara od Beča cesare: 80
„Čuješ mene, Valštet generale!
„Vraćaj zulum kako ti je drago!"
Kad Valštetin sitnu knjigu primi
I on viđe šta mu knjiga kaže,
Odma drugu na koljenu piše; 85
Pa je šalje Agi Bećir-agi:
„Čuješ mene, Aga Bećir-aga!
„Podaj nami Škoru Rakovića
„Zя našega Pavla Bićanića!
„A ako nam Škore dati ne ćeš 90
„Popaliću grad Izačić b'jeli
„I Turiju ono selo malo
„I Bisovac kulu prebijelu;
„Pa ako nam bog i sreća dade
„Ni Bihaća ostaviti ne ćy!“ 95
Ode knjiga Agi Bećir-agi;
Kad on viđe šta mu knjiga kaže,
Odma drugom oštro odgovara:
„Kaurine, Valštet generale!
„Nedamo ti Škore Rakovića 100
„Za vašega Pavla Bićanića;
„Nego ćemo megdan pod'jeliti
„Kome megdan, onome i Škoro.
„U mene su Turci kano vuci,
„A kauri tvoji kano janjci; 105
„Lako ti je vucima s janjcima
„Ratovati, megdane djeliti.“
Ode knjiga Valštet generalu;
Kad general b'jelu knjigu primi
Brže nove na koljenu gradi. 110
Jednu šalje Ogulinu gradu,
Baš na ruke Nanštet obrstaru:
„Čuješ mene, Nanštet obrstare!
„Pokupi mi Ogulince moje,
„Te i' vodi baš do Kršlje Nove!" 115
Drugu šalje Brusmanu majoru:
„Čuješ mene, Brusmane majore!
„Sakupi mi Otočane mlade,
„Te i' vodi u Petrovo selo,
„Neka budu zdravo i veselo!“ 120
A treću je l'jepo nakitio,
Te je šalje baš do Slunja grada:
„Sakup'te mi te Slunjane moje
„Pa i' vod'te do sela Vaganca!“
Kad general sakurpio vojsku: 125
Ogulince poljubljene since,
Otočane od oka puškare
I Slunjane te čile junake
On udari na Izačić b'jeli...
Sve pospane zatekao Turke. 130
Mili bože, čuda velikoga!
Bule 'aču, a Turci 'alaču;
Bosi Turci kroz pendžere skaču.
Neko sedla, neko uzja'uje
Neko leti, da opali topa 135
Neko zove odžu svoga popa.
Ustan'te se vi nesretni Turci!
Et” kaurя kano mrka vuka;
Popališe sela i gradove:
Najprvoga Izačića grada, 140
Pa Bisovac kulu prebijelu
I Turiju ono selo malo.
Cacjekoše sve štimnije Turke,
Među tijek Škoru Rakovića
I tri odže tri nji'ova popa. 145
Mili bože, čuda od vukova!
Svako janje po dva vuka vuče;
A Valštetin Agu Bećir agu
I odoše zdravo i veselo.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
