* * *


Boj na Čokešini

0001 Polećeše dva vrana gavrana
0002 Sa vrh Cera iznad Čokešine
0003 Krvavijeh kljuna do očiju
0004 I krvavih nogu do koljena;
0005 Salećeše u bogatu Mačvu,
0006 Te padoše nasred Prnjavora
0007 Na bijele Krsmanove dvore,
0008 Baš Krsmana kneza Vuičića.
0009 Tu izlazi ljuba Krsmanova,
0010 Izlazila, pa je govorila:
0011 „Ja dva vrana, dva po Bogu brata!
0012 „Jeste l’ skoro sa Cera planine?
0013 „Jeste l’ vid’li crkvu Čokešinu
0014 „I u crkvi slavna igumana,
0015 „Igumana Adži-Kostantina?
0016 „Jeste l’ vid’li Ćurč’ju arambašu,
0017 „Koji čuva straže od Turaka
0018 „S njegovije trista i tri druga,
0019 „Da ne bude roblja iz Pocerja?
0020 „Jeste l’ vid’li moga gospodara,
0021 „A Krsmana kneza Vuičića?
0022 „Jeste l’ vid’li Valjevca Jakova,
0023 „Ta Jakova Srpskog komendata?
0024 „Je li doš’o Valjevac Jakove?
0025 „Je li doš’o i doveo vojsku?
0026 „Je l’ koliko vojske u Jakova?
0027 „Otiš’o je Krsman pred Jakova,
0028 „Da dočeka vojsku Jakovljevu,
0029 „Pod Jakovom konja da privati.
0030 „Đe je Krsman? Voda g’ odnijela!
0031 „Što s’ ne nađe kod svojega dvora?
0032 „Turska ću se nazvati robinja
0033 „Za života njemu i za zdravlja;
0034 „Mene Turci jesu dodijali
0035 „Svako veče dvoru dolazeći,
0036 „Svako veče i svako mi jutro,
0037 „Ne mogu im vatre nadavati,
0038 „Ja kako ću ljeba nam’jesiti,
0039 „Kako li ću vode nanijeti?
0040 „Svi pitaju, kud je Krsman oš’o,
0041 „A ja jadna kazati ne smijem.
0042 „Juče su se puške ispucale,
0043 „Svu je Mačvu tama popanula:
0044 „Nije tama oda zla vremena,
0045 „Ni godina, što roditi ne će,
0046 „Već je tama od pra’ puščanoga.”
0047 Al besjede dvije tice vrane:
0048 „O gospođo, Krsmanova ljubo!
0049 „Radi bismo dobre kazat’ glase,
0050 „Ne možemo, već kakono jeste:
0051 „Mi smo jutros sa Cera planine,
0052 „A juče smo vazdan počivali
0053 „Na bijeloj crkvi Čokešini;
0054 „Viđeli smo Adži-Kostantina,
0055 „Kostantina, slavna igumana,
0056 „Đe Srbinje junak pričešćuje
0057 „Bez kanona i bez ispov’jedi:
0058 „Jer Srbinje na boj opremaše,
0059 „Zaklinje ih krstom i zakonom,
0060 „Da brat brata u boju ne izda;
0061 „I vid’li smo Ćurč’ju arambašu
0062 „S njegovije trista i tri druga,
0063 „Koji čuva straže od Turaka,
0064 „Da ne bude roblja od Pocerja;
0065 „I vid’li smo Valjevca Jakova,
0066 „U Jakova nije mlogo vojske,
0067 „Nema više već trista Srbova,
0068 „I četiri s njime arambaše:
0069 „Do dva brata, dva Nedića mlada:
0070 „Dimitrije i s njim Gligorije;
0071 „Treće b’ješe Damnjan Kutišanac,
0072 „A četvrto Damnjanović Panto;
0073 „Sva četiri jesu jednolika,
0074 „Jednog rasta a jednog pogleda,
0075 „Jedne ćudi a jedne pomisli;
0076 „Na njima je ruho jednoliko:
0077 „Čista svila do zemlje spušćena,
0078 „A kadifa u kraćem skrojena,
0079 „Sve oružje u zlato oblito,
0080 „U rukama puške jednolike,
0081 „Jednog arča, od dvanaest drama,
0082 „Na glavi im kape kadiflije,
0083 „Zlatne kite biju po pojasu;
0084 „Jadnoj majci, svi ti su jednaci!
0085 „Kada dođe Valjevac Jakove,
0086 „Kada dođe i dovede vojsku,
0087 „Pod Jakovom Krsman konja primi,
0088 „Dobra konja krilata đogata;
0089 „Kako dođe Valjevac Jakove,
0090 „Kako dođe i dovede vojsku,
0091 „Te se Jakov sasta sa Ćurčijom,
0092 „U obraz se oni poljubiše,
0093 „Al’ za zdravlje pitat’ se ne ćeše,
0094 „Veće odma kavgu zametnuše:
0095 „Vako reče Ćurč’ja arambaša:
0096 „ „Ta Jakove, Srpski komendate!
0097 „ „Oćeš, bolan, više dovest’ vojske?
0098 „ „Ako l’ ne ćeš više dovest’ vojske,
0099 „ „Ja se prvi s Turci biti neću:
0100 „ „Jer ja nisam drvo vrbovina,
0101 „ „Kad pos’jeku da s’ omladit’ mogu,
0102 „ „Pa da budem vrba, k’o i bila,
0103 „ „Već Ćurčija gorski arambaša,
0104 „ „Kad pos’jeku, omladit’ se ne ću;
0105 „ „ Ja sam junak dušu ogr’ješio
0106 „ „I uz časne poste omrsio,
0107 „ „U Lješnici tri noći noćio,
0108 „ „I tri dana po njojzi odio,
0109 „ „Dok sam Tursku uvodio vojsku,
0110 „ „S Turcima sam mrsno večerao,
0111 „ „Večerao mrsno i ručao,
0112 „ „S Turcima sam iš’o u džamiju.
0113 „ „Turski klanjam, Srpski Boga molim;
0114 „ „U Turaka mlogo ima vojske:
0115 „ „Sedam hiljad’ i trista Turaka,
0116 „ „I pred vojskom do dva serašćera:
0117 „ „Derviš-aga iz grada Zvornika,
0118 „ „Nožin-aga od sela Maoče;
0119 „ „Pa sam čuo, što govore Turci:
0120 „ „Turci vele, da Pocerje robe,
0121 „ „Da zapale crkvu Čokešinu,
0122 „ „Da pogube Adži Kostantina.”
0123 „Al’ besjedi Valjevac Jakove:
0124 „ „Ti Ćurčija, jedan pržibabo!
0125 „ „Ni stari ti četovali nisu,
0126 „ „Već čuvali krave po Srijemu.
0127 „ „Lasno ti je more babe pržit’
0128 „ „U ponoći, kad niko ne vidi,
0129 „ „Al’ je mučno mejdan dijeliti
0130 „ „U po podne sv’jetu na vidiku:
0131 „ „Ne ću, more, više kupit’ društva,
0132 „ „S ovo brata dočekaću Turke”.
0133 „Istom oni u riječi biše,
0134 „Krenuše se Turci iz Lješnice:
0135 „Bubnji biju, a svirale svire,
0136 „Sva se zemlja ispod Cera trese,
0137 „Pravo Turci idu Čokešini.
0138 „Kad to viđe Ćurč’ja arambaša,
0139 „On dokopa pušku po sredini,
0140 „Obazre se, reče tri riječi:
0141 „Moja braćo, do trista drugova!
0142 „ „Ko će sa mnom, neka ide za mnom:
0143 „ „Ja se prvi s Turci biti neću.”
0144 „Što bijaše ognja plamenita,
0145 „Sa Ćurčijom ode u planinu.
0146 „Knez Mijajlo Ružičić pošao
0147 „Iz lijepa sela Metkovića,
0148 „I on vodi tri hiljade vojske;
0149 „Kad Mijajlo opazi Ćurčiju,
0150 „Đe Ćurčija struže uz planinu,
0151 „Prepade se Ružičić Mijajlo,
0152 „Na mah svoju raspustio vojsku:
0153 „ „Moja braćo i moja družino!
0154 „ „Kad Ćurčija bježi u planinu,
0155 „ „Nema danas boja sa Turcima,
0156 „ „Vi bježite svaki svome dvoru,
0157 „ „Da se svaki kod svog dvora nađe.” ”
0158 „Tu Mijajlo raspustio vojsku.
0159 „Čiča Jakov ostade pred crkvom
0160 „Su svojijeh tri stotine druga,
0161 „Su četiri svoje arambaše;
0162 „A iguman Adži-Kostantine
0163 „Nije treba da s’ u boju desi:
0164 „Kostantin se iguman ukloni;
0165 „A čiča se Jakov prepadnuo,
0166 „Posjednuo krilata đogata,
0167 „Golu sablju drži u rukama,
0168 „Pa družini ’vako govoraše:
0169 „ „Braćo moja, tri stotine druga!
0170 „ „Da crkvenu zatvorim’ avliju,
0171 „ „Da busije sebe pogradimo,
0172 „ „Pa da ovđe dočekamo Turke.” ”
0173 „Al’ besjede dva brata Nedića:
0174 „ „Čiča Jašo! što si poluđeo?
0175 „ „Mi nijesmo jedne ženske glave,
0176 „ „Pod zatvorom ženski da pomremo,
0177 „ „Pa da crkvu krvi obojimo,
0178 „ „Da kostima crkvu potrusimo,
0179 „ „Već hajduci, ubojni junaci,
0180 „ „Što zameću po krajini kavgu
0181 „ „Izmeđ’ cara i izmeđ’ kraljeva;
0182 „ „Da idemo, da sretemo Turke,
0183 „ „Da se dalek’ s njima pobijemo,
0184 „ „Đe je svemu sv’jetu na vidiku.” ”
0185 „To rekoše, pa se poslušaše,
0186 „Svi šarene puške potprašiše,
0187 „Pa Nedići naprijed pođoše,
0188 „A za njima Damnjan Kutišanac,
0189 „Za Damnjanom Damnjanović Panto,
0190 „A za Pantom družina ostala.
0191 „Čiča Jakov na đogatu jaše,
0192 „Golu sablju u rukama nosi,
0193 „Ide viđet’, pobit’ kako će se.
0194 „Na daleko susretoše Turke,
0195 „Povisoko od bijele crkve,
0196 „Viš’ Vranjevca duboka potoka,
0197 „Na visoku brdu goletnome,
0198 „Đe Lješnici jeste na pogledu:
0199 „Slušaj, gospo, ko zavrže kavgu:
0200 „Dva Nedića busije ne traže,
0201 „Već padoše oba na koljena,
0202 „A obadva puške oboriše,
0203 „Obje pukle, ostaće im puste,
0204 „Bogo mili, čuda golemoga!
0205 „Đe dva brata, dva Nedića mlada,
0206 „Pogodiše u Turskoj ordiji
0207 „Do dva brata dva Turčina mlada,
0208 „Oba brata izvr Vukovija,
0209 „Oba brata, oba barjaktara,
0210 „Oba p’aše, nogom ne makoše,
0211 „Barjaci im pusti ostadoše;
0212 „Zemlji pade Damnjan Kutišanac,
0213 „Zemlji pade, pušci oganj dade,
0214 „I on ubi u Turskoj ordiji
0215 „Iz Zvornika Asan-barjaktara,
0216 „Asan pade, barjak mu ostade;
0217 „Zemlji pade Damnjanović Panto,
0218 „Zemlji pade, pušci oganj dade;
0219 „Pantelija ubi u ordiji
0220 „Iz Brčkoga Gliban-barjaktara,
0221 „I on pade, ni nogom ne mače.
0222 „Na ma puče od trista Srbova,
0223 „Na ma puče trista dževerdana,
0224 „Mrtvih pade za trista Turaka;
0225 „Od Turaka sedam hiljad’ puče,
0226 „Magla pade od neba do zemlje,
0227 „Nit’ se vidi neba ni oblaka
0228 „Od onoga praha puščanoga.
0229 „Bože mili! srca slobodnoga
0230 „U dva brata, dva Nedića mlada!
0231 „Đe s Turcima zavrgoše kavgu,
0232 „Trista Srba sa sedam hiljada:
0233 „Dva Srbina ud’riš’ na pedeset,
0234 „Četvorica na stotinu Turak’,
0235 „Osmorica na dvjesta Turaka.
0236 „Boj činiše puno i za mlogo,
0237 „Ja u danu puno sedam sata;
0238 „Sve razbiše Turke na buljuke.
0239 „Staše Turci natrag uzmicati,
0240 „Ranjenike Janji prenositi;
0241 „Ev’ Turcima indat pridolazi,
0242 „Nedićima niko ni odkuda,
0243 „Đe je sreća, tu je i nesreća;
0244 „Kad se sedam navršilo sata,
0245 „Ev’ Nedići rana dopadoše:
0246 „Prebiše im Turci obojici
0247 „Iz pušaka noge do koljena;
0248 „Oba sjela jedan do drugoga,
0249 „Oni viču, rek’o b’, vino piju,
0250 „Oko sebe Srbadiju rabre,
0251 „Puške pune, na Turke bacaju.
0252 „Đe je sreća tu je i nesreća:
0253 „U Nedića nestade džebane,
0254 „A ne mogu na noge ustati,
0255 „Da potraže po društvu višeka,
0256 „Već iz glasa staše dozivati:
0257 „ „O družino, braćo Srbadijo!
0258 „ „Nije li se u kog dogodilo
0259 „ „Ja višeka, da nama dokuči:
0260 „ „Prazne su nam puške u rukama,
0261 „ „Još vidimo prema sebe Turke;
0262 „ „U koga se višek’ dogodilo,
0263 „ „Za višek mu evo po žut dukat,
0264 „ „Ako mu se i to malo čini,
0265 „ „Za višek mu evo deset dukat’.” ”
0266 „ Dosta zlata, al’ džebane nema.
0267 „Stade vikat’ jedan do drugoga,
0268 „Ni u jednog nije se desilo;
0269 „A to Turski špijuni začuše,
0270 „Otrčaše, Turcima kazaše.
0271 „Da j’ u Srba nestalo džebane.
0272 „Kad to čuše do dva serašćera,
0273 „Nožin-aga i s njim Derviš-aga,
0274 „Od pojasa sablje povadiše,
0275 „Izdaleka Turke povratiše,
0276 „I na silu Turke naćeraše:
0277 „ „Jala kardaš, juriš na dušmana!
0278 „ „U dušmana nestalo džebane.” ”
0279 „Kad li, bolan, Turci jalaknuše,
0280 „Na Srbinje juriš učiniše!
0281 „Tu se Srblji pokoriti ne će,
0282 „Već se brane i praznim puškama;
0283 „Izlomiše puške na sedmoro,
0284 „Ev’ tukući oko sebe Turke;
0285 „A kad tanke puške izlomiše,
0286 „Svaki Srbin vata po Turčina,
0287 „Kako koji dokopa Turčina,
0288 „Svaki pade po Turčinu svome:
0289 „Svaki Srbin mori po Turčina,
0290 „A Srbina po dvadest Turaka.
0291 „Pogiboše dva Nedića mlada,
0292 „I pogibe Damnjan Kutišanac,
0293 „I pogibe Damnjanović Panto,
0294 „Pogubi ga Derviš od Zvornika:
0295 „Derviš-aga Pantu dolećeo,
0296 „Udari ga sabljom iznenada,
0297 „U jednom mu odsiječe glavu,
0298 „Pantelija osta na nogama,
0299 „Glava pode u travu pred telo,
0300 „Mrtva glava sa zemlje govori:
0301 „ „Ti si Dedo, j**u mi ti nenu!
0302 „ „Jer me tako iz prevare tučeš?” ”
0303 „Svi se Turci onda začudiše.
0304 „Ta što reče mrtva Srpska glava.
0305 „Tu pogibe za trista Srbinja,
0306 „A Turaka Janji donesoše
0307 „Pet stotina, onđe ukopaše,
0308 „Vergijaša ni nosili nisu.
0309 „I danaske stoji košturnica
0310 „Od Srbalja i još od Turaka
0311 „Viš’ Vranjevca duboka potoka
0312 „Na visoku brdu goletnome;
0313 „Ta znaće se njino razbojište,
0314 „Dok je Cera i Vidojevice
0315 „I na nebu sunca i mjeseca.
0316 „Đe Nedići jesu poginuli
0317 „U Subotu na svetog Lazara
0318 „Pre Ristovo pred cvjetonosije,
0319 „Čiča Jakov na đogi uteče
0320 „Stramputice putem prijekijem;
0321 „A Ćurčiji ’vako govoraše:
0322 „ „Ej Ćurčija, da te Bog ubije!
0323 „ „Jer me danas izdade Turcima?
0324 „ „Ako Bog da i sreća od Boga,
0325 „ „Ti se nećeš nanositi glave,
0326 „ „Nanositi za tu prijevaru.” ”
0327 „I što reče Jakov, ne poreče.”


Izvor

Vuk IV - Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta, Beograd 1986-1988.