Boj na Skucanom Vakupu i Kamen-gradu
Vino piju četiri vojvode
Pod Grmečom, visokom planinom:
Jedno jeste pop-Karane Đoko,
A drugo je Davidović Simo,
Treće bješe Milanović Vide, 5
A četvrto Amelica Trivo.
Kada su se napojili vina,
Onda reče Davidović Simo:
„Braćo moja, srpske poglavice!
„Bogu hvala, i Bogorodici! 10
„Na Sanici pobjedismo Turke
„Sirotinji odr'ješismo ruke,
„Društvo nam se malo odmorilo,
„Ovnujskijem mesom potkr'jepilo,
„Zadovoljno saničkom pobjedom. 15
„Ja sad velim, braćo i družino,
„Na Skucani Vakup da ud’rimo,
„Ne bi l' Bog da i sreća junačka,
„Da i tamo Turke pobjedimo.
„Vakup sada ako popalimo, 20
„Ni Kamen-grad ostati nam ne će.“
Kad to čule ostale vojvode,
Svi rekoše tako da učine,
To rekoše, pa se zavjeriše,
Jedan drugog da izdati ne će; 25
To rekoše, pa se rastadoše,
Svaki ode u svoje logore.
Kada sjutra bijel dan osvanu,
Tad glavari na noge ustaše,
Svaki svoje društvo izbudiše, 30
U zaj'dno se Bogu pomoliše
I raspored za boj učiniše:
S desne strane oni odrediše
Da udari pop-Karane Đoko,
A s lijeve Davidović Simo, 35
Po srijedi Milanović Vide,
I sa njime Amelica Trivo.
Sada vojska redovito pođe
Na Vakupa složno udariše,
Al' iz šanca Turci dočekaše 40
I veliki otpor učiniše;
No se Srbi od šanca ne plaše,
Već na Turke složno udaraju.
Mila braćo, boja žestokoga!
Biju Turci, Srbi ne uzmiču, 45
Već se šancu sve bliže primiču.
Boj trajaše do tri ravna sata,
Jer askera mnogo j' regulata;
No zaludu — žalosna im majka!
Jer je Srbe odgojila majka, 50
Osobito Amelicu Trivu,
Koj iz grla bijela povika:
„Za mnom, braćo, ko je od junaka,
„A nemajte straha od Turaka;
„Počeli su uzmicati Turci, 55
„Naš će mejdan i danaske biti!“
To izreče, vrisnu na đogatu,
Pa na Turke juriš učinio.
Kad to viđe Milanović Vide,
On povika svoga Smiljanića: 60
„Smiljaniću, moje pouzdanje!
„Svagda si mi prvi jurišao
„Sa našijem Bogdanićem Đorđem;
„Pogledajte Amelicu Trivu,
„Vi na Turke poletite s njime, 65
„Za vama će svi naši vojnici.“
Kad to čuše srpski vitezovi,
Potekoše kako koji može,
Podviknuše „pomozi nam Bože!“
Kada Turci Srbe ugledaše, 70
Đe na juriš njima potskočiše
I pod šance njihne dolećeše,
Pleći daše, a bježati staše,
Ostaviše aznu i džebanu
I ostalu svu vojničku hranu; 75
Bježe Turci, a Srbi ćeraju,
Mnoge Turske glave odsjecaju.
U po dana pobjegoše Turci,
Sve do noći Srbi ih ćeraše,
Sveg' Vakupa vatrom popališe, 80
Oko njega sedamnaest sela
I dvanaest turskije džamija.
Kad je bilo u pola mejdana,
Milanović iz grla povika:
„Braćo moja, i družino draga! 85
„Viđe l' iko moga pobratima,
„Pobratima, Amelicu Trivu?“
Al' mu niko kazat' ne znad'jaše,
U to doba jedno momče viknu:
„Ovud prođe Amelica Trivo, 90
„I proćera niz dubravu Turke,
„Oćera ih pravo Kamen-gradu.“
Kad to začu Milanović Vide,
On popusti dizgin bedeviji,
Za Trivom se odmah naturio; 95
Bedevija skače kao vila,
A Vid viče iz grla bijela:
„Đe si, brate, Amelica Trivo!
„Kakve tebe savladaše vile
„Danas, brate, u turske Dubrave?" 100
No je Trivu sreća poslužila,
U Tursko se selo uvalio,
Robio ga, pa ga zapalio,
Te je sio, pa se odmorio,
Milanović na njeg naišao, 105
A sve viče iz grla bijela:
„Đe si, brate, Amelica Trivo?
„Zbilja si se danas izgubio.“
Kad ga začu Amelica Trivo,
On od zemlje na noge skočio, 110
Pa pojaha pomamnog đogina,
A povika iz grla bijela:
„Evo mene, slatki pobratime;
„Još me nije prošlo moje vr'jeme,
„Već eto me tebi, pobratime.“ 115
Jedan drugom na konjma prođoše,
Za b'jele se prihvatiše ruke,
Poljubiše u bijelo lice,
Za junačko pitaju se zdravlje.
Tada reče Amelica Trivo: 120
„Boga tebi, slatki pobratime!
„Hajdemo der dolje Kamen-gradu,
„Da spalimo tog tvrdoga grada,
„U njem ima velika džamija,
„Što je ljepša u po Bosne nema, 125
„Građena je sedam godin' dana.“
To rekoše, pa se poslušaše
I pred vojskom Kamen-gradu došli.
No im prije Turci utekoše,
Ostavili kule i džamije, 130
Ostavili tvrda Kamen-grada.
Kad u njega Srbi dolećeše,
Oba pobra konje odsjedoše
I pred turski' kulam posjedoše.
Al' eto ti jednoga vojnika, 135
I on nosi tursku davoriju,
Davoriju veliku tamburu,
Pa je daje Amelici Trivi.
Uze Trivo veliku tamburu,
Uz nju stade jasno udarati, 140
Sitno kuca, jasno popijeva,
I Turcima žalosno nariče:
„Đe ste, jadni i žalosni Turci!
„Kaki su vam došli danas vuci
„I orlovi, srpski sokolovi; 145
„Dugo će vam ovud' vijat' vuci,
„Dok s povrate u Kamen-grad Turci;
„Jer ga Srbi danas popališe,
„I oko njeg' prebijele kule,
„Pa i samu veliku džamiju, 150
„Đe st' učili jezan Muhamedu.«
Malo vr'jeme za tim postajalo,
Al eto ti pop-Karana Đoke,
Popalio sela ispod grada;
Kad ga vid'la oba pobratima, 155
Ruke šire, u lica se ljube,
Za junačko pitaju se zdravlje.
I tog dana Srbi pobjediše,
Mnogo turskih glava posjekoše
I pet živih Turak' zadobiše. 160
I veliki šićar zadobiše,
Otalen se vojska povratila,
Dobiveni plijen poćerala,
Iz Vakupca digoše cebanu,
Što oteše Srbi na mejdanu. 165
U Majakiće logor učiniše,
Dobiveni plijen pod'jeliše,
Milanović i s njim Amelica,
Prije zore iskupiše društvo,
Obojica zajedno pođoše, 170
Kroz Grmeča plijen naćeraše,
S sobom gone aznu i džebanu
Dobivenu i ostalu hranu
I u boju zarobljene Turke,
I Grmeča zdravo prijeđoše. 175
Dočeka ih u ravnome Bravsku
Simo Čavka i s njim pop-Ilija,
Što s čuvali stražu od Petrovca.
Tu se l'jepo braća ižljubiše,
Za junačko zdravlje upitaše. 180
Kad tu vojsna objed učinila,
Otalen se vojska opremila,
Petrovačko polje zdravo pr'jeđe,
Crvljivicu srećno pregazila
I Golubu zdravo dohodila. 185
Daleko ih Golub susretao,
Ruke šire u lice se ljube,
Pitaju se za mir i za zdravlje,
Dadoše mu zarobljene Turke,
I ovako njemu govorahu: 190
„Boga tebi, vojvoda Golube!
„Bogu vala i Bogorodici!
„Mi smo slavno pobjedili Turke
„I veliki plijen zapl’jenili,
„I po četam' l'jepo pod'jelili 195
„I tebi smo plijen odredili
„Na dar dati zarobljene Turke,
„To je tebi najljepša jabuka,
„A još više aznu i džebanu,
„Od Turaka što smo zadobili — 200
„Primi aznu, a primi i Turke,
„Sve dajemo mi u tvoje ruke.“
To vojvodi vrlo milo bilo,
Pa odoše piti rujno vino.
Karan osta u Grmeču kletu, 205
I sa njime Davidović Simo;
Jer je Simo rana dopanuo;
Na brzo je rane izvidao.
Evo, braćo, pjesma od mejdana,
Koja jeste skoro ispjevana; 210
Ako Bog da', do neđelju dana,
Nova pjesma biće ispjevana.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
