Boj na Sitnici 1849. godine

* * *


Boj na Sitnici 1849. godine

0001 Knjigu piše Uskoković Ivo
0002 Baš vojvoda nahije Lješanske,
0003 Šalje knjigu Riječkoj nahiji
0004 A na ruke Filipa serdara:
0005 "Čuj serdare, Bogom pobratime!
0006 "Znaš, serdaru, nije damno bilo,
0007 "Kad me grdno prevariše Turci
0008 "Na Sitnicu na Marin’ glavicu,
0009 "Posjekoše devet Vukčevića,
0010 "Posjekoše dva moja sestrića
0011 "Od Štitara sela malenoga,
0012 "Ostaše mi glave u Turaka.
0013 "No me čuješ, Bogom pobratime!
0014 "Skupi tvoju Riječku nahiju
0015 "Od Ceklinja i od Ljubostinja,
0016 "Dođi s vojskom na Kokote gornje
0017 "Na studene uble Radovića,
0018 "Tu ćeš mene s mojom vojskom naći,
0019 "E sam dobar šićar ugledao,
0020 "Đe prelazi karvan od Turaka
0021 "Od lijepe varoš-Podgorice,
0022 "Idu Turci Spužu krvavome,
0023 "I progone na tovare blago;
0024 "A drugi sam šićar ugledao,
0025 "Đe izlaze Podgoričke ovce
0026 "Po široku Lješkopolju ramnom.
0027 "E da bi mi Bog i sreća dala,
0028 "Da bi moju braću osvetio."
0029 Knjigu gleda Filipe serdare.
0030 Kad šarenu knjigu proučio,
0031 Pa je brže drugu napravio,
0032 Pak je šalje Petru vojevodi,
0033 Na vojvodu Petra s Ljubostinja,
0034 Ovako mu serdar knjigu piše:
0035 "Čuj, vojvoda, dragi prijatelju!
0036 "Skupi mene tvoje Ljubotince,
0037 "Koji ti se jagme na junaštvo,
0038 "Ajde s vojskom na Rijeku malu,
0039 "Na Rijeku na našem pazaru,
0040 "Tu ćeš mene s mojom vojskom naći,
0041 "E me tanka knjiga dopanula
0042 "Sa krajine nahije Lješanske
0043 "Od vojvode Uskoković-Iva,
0044 "Da je dobar šićar ugledao,
0045 "Uodio Podgoričke Turke,
0046 "I bijele Podgoričke ovce."
0047 Kad vojvodu knjiga dopanula,
0048 I kad viđe što mu serdar piše,
0049 On okupi svoje Ljubotince,
0050 Koji jesu na glasu junaci,
0051 S vojskom ode Riječku pazaru,
0052 A tu nađe Filipa serdara,
0053 I njegove mlade Ćeklinjane,
0054 Pa zajedno vojsku miješaju.
0055 Otolen se vojska okrenula,
0056 Preko Župe s vojskom okrenuše,
0057 I od Župe vojsku pokupiše,
0058 U koju su dobre arambaše,
0059 I Krinička brda suminuše,
0060 I Gradačku župu pregaziše,
0061 Vojska dođe na Kokote gornje.
0062 Pred njima je serdar i vojvoda,
0063 To su dvije od nahije glave,
0064 Za njima je sva vojska ostala,
0065 Vojske bješe dvanaest stotina
0066 Jednakoga stasa i oruža.
0067 Tu vojvodu Uskoković’ na’še
0068 I kod njega hiljadu vojnika,
0069 Pa zajedno vojsku miješahu.
0070 No da veli Filipe serdare
0071 I vojvoda Petre s Ljubostinja:
0072 "O Ivane, od Lješnina glavo!
0073 "Kako ćemo vojsku razrediti?"
0074 No vojvoda njima besjedio:
0075 "Čuj me dobro, Filipe serdare!
0076 "I vojvoda Petre s Ljubostinja!
0077 "Dajte mene druga pet stotina,
0078 "Iz cijele izberite vojske
0079 "Sve birana momka i junaka,
0080 "Da postavim vojsku u busiju,
0081 "U busiju u goru zelenu,
0082 "Da ja čekam karvan od Turaka
0083 "Koji ode Spužu krvavome,
0084 "Ako bi mi Bog i sreća dala,
0085 "Da dočekam Podgoričke Turke,
0086 "Doista ću na njih udariti,
0087 "Da ću svoju izgubiti glavu,
0088 "Ma ću zavest’ u dubinu vojsku.
0089 "Vi vodite svu vojsku ostalu
0090 "Kod Sitnice do te vode ladne;
0091 "Zakrite se u list i u travu,
0092 "Da ve turske ne opaze straže.
0093 "I čujte me, oba pobratima!
0094 "Ako dođe karvan od Turaka,
0095 "Ja ću prvi zametnuti kavgu,
0096 "I velju ću muku dočekati
0097 "Sustić’ će me Podgorička vojska,
0098 "A zateći mladi Lješkopoljci,
0099 "Nemojte me izdat’ na megdanu,
0100 "Da mi moja ne izgine vojska.
0101 "Ne dođu li Turci ni karvani,
0102 "Doista su njima došli glasi,
0103 "Jere im je zapanula vojska,
0104 "Krenuće se Podgorica ramna,
0105 "I na vas će vojska udariti.
0106 "Vlada’te se mudro i pametno,
0107 "I na sebe napuštite Turke,
0108 "Mičite se pokraj polja ramna,
0109 "Da u dublje namamite Turke,
0110 "Ja ću udrit’ iz gore zelene,
0111 "E da bi mi Bog i sreća dala,
0112 "Da bi klete preštunuo Turke,
0113 "Videćete jade od Turaka."
0114 Na tome se složno pogodiše,
0115 I biranu vojsku izbrojiše,
0116 Dadoše mu druga pet stotina.
0117 Vojvoda se pred vojskom okrenu,
0118 S njima pođe u goru zelenu,
0119 I zapade na drum od Turaka,
0120 Kuđ prolaze uz kolovoz Turci.
0121 Pa se diže sva vojska ostala,
0122 Na Sitnicu vojska dolazaše,
0123 Zakriše se u list i u travu.
0124 Dokle sinu zora od istoka,
0125 Povisoko odskočilo sunce,
0126 Gas dopade varoš-Podgorici,
0127 Da je srpska zapanula vojska.
0128 Silni Turci na noge ustaše,
0129 Konjenici konje zakročiše,
0130 A pješaci svijetlo oružje,
0131 Okrenu se vojske tri hiljade,
0132 Moraču je vojska pregazila;
0133 Pa se druga vojska okrenula
0134 Od široka Lješkopolja ramna,
0135 Sastavi se vojske pet iljada.
0136 Ali vojska na Sitnicu dođe,
0137 I udriše Filipu serdaru
0138 I vojvodi Petru s Ljubostinja.
0139 Tu se dvije udariše vojske,
0140 Pak se biju oko vode ladne.
0141 Al’ se Srbi natrag izmicau,
0142 I na sebe namamljuju Turke,
0143 Al’ su Turci mudri i pametni,
0144 Vide Turci da je prijevara,
0145 Pa ne oće na nji nasrnuti.
0146 Zove junak iz turske ordije
0147 Po imenu Krnjić Usaine,
0148 Zove grlom Mašovića Ila:
0149 "Počuj mene, Davidović-Ile!
0150 "Izađi mi na bojnu megdanu,
0151 "Da te mojom tankom breškom gađam,
0152 "Al’ ti drago pješki na nogama,
0153 "Al’ ti drago na konje viteze.
0154 Posluša ga Davidović Ile,
0155 Iskoči mu na bojnu megdanu,
0156 I u ruke nosi džeferdara,
0157 Leti Ile pješki na nogama.
0158 Kad ga više Krnjić Usaine,
0159 On dovati brešku svoju sjajnu,
0160 A potrči pješki na nogama.
0161 Izidoše oba na megdanu,
0162 Pa jedanak puške obratiše.
0163 Dvije vojske ostale pa gledaju,
0164 Ko će kome oči prevariti.
0165 Puče breška Krnjić-Usaina,
0166 I džeferdar Davidović-Ila,
0167 Jedanak im puške oglasiše,
0168 Jedan drugom život ne uzeše,
0169 Ali oba izgibiše krila,
0170 Oba desne noge salomiše,
0171 Oba paše u travu na glavu.
0172 Prifatiše mladi Crnogorci,
0173 Prifatiše Ila ranjenoga,
0174 Turci nose Krnjić-Usaina.
0175 Pa se ružni Turci nasrdiše
0176 Za slomljena Jusa buljumbašu.
0177 Ali Turci zagon učiniše,
0178 Da pos’jeku Ila arambašu,
0179 No ne dadu Ila Crnogorci,
0180 No ga nose na pleći junačke.
0181 Nogo Turci Srbe poćeraše
0182 Do Farmaka sela razurena.
0183 Vojvoda ih iz gore gledaše
0184 I njegovih druga pet stotina,
0185 Pa vojvoda na noge skočio,
0186 I pokliče svoje sokolove:
0187 "Na noge te, momci izabrani!"
0188 Polećeše druga pet stotina,
0189 A pred njima vojvoda Ivo,
0190 Trče momci pješki na nogama.
0191 Ema su se umorili grdno,
0192 E daleko bjehu zapanuli
0193 Preko polja u goru zelenu.
0194 Pred vojskom su dva sokola siva,
0195 Koliko bi vrgla puška mala,
0196 Jedno soko Vukićević Pero
0197 S Ljubostinja sela malenoga,
0198 Drugo vitez Mosikole Drago
0199 Od maloga sela Dobrskoga.
0200 Al’ da vidiš Vukićević-Petra,
0201 Đe opali sjajna dževerdara,
0202 I tako mu Bog i sreća dala,
0203 Te je dobro pogodio Ture,
0204 Pade Turčin u travu na glavu.
0205 U to dođe Musikole Drago,
0206 I Drago mu posiječe glavu,
0207 A Petar mu ugrabi oružje;
0208 Tu se s mjesta zametnula kavga.
0209 Kad udriše druga pet stotina,
0210 A pred njima Uskoković Ivo,
0211 Svi jedanak oganj oboriše,
0212 I na Turke složno udariše.
0213 Jednak puče pet stotin’ pušaka,
0214 Pade mrtvih trideset Turaka;
0215 Tri put više bješe ranjenika.
0216 Pa i Turci oganj oboriše.
0217 Tu pogibe Đurašković Mrko,
0218 I mnozinu rane dopadoše.
0219 Nogo Turci natrag pobjegoše,
0220 Uniješe mrtve i ranjene,
0221 Sitnica ih voda odbranila,
0222 Da im Srbi ne sijeku glave.
0223 Na tome se razdvojiše vojske,
0224 Turska vojska Podgorici pođe,
0225 Srpska dođe na Kokote gornje.
0226 Pa vojvoda tanku knjigu piše,
0227 A šilje je Podgorici-varoš
0228 Na rukama turskom poglavaru
0229 Po imenu Lekića spahiji:
0230 "Čuj, spahija, Podgorička glavo!
0231 "Ka’ si s tvojom vojskom dolazio
0232 "Na Sitnicu Lješkopolju ramnu,
0233 "Dosta sam ti pripravio mesa:
0234 "Izgubih ti tridest i dva druga,
0235 "I stotinu zadadoh ti rana,
0236 "I slomih ti Krnjić-Usaina,
0237 "Da ne s’ječe više srpske glave;
0238 "Već takoga Skandarija nema
0239 "Glasitoga izbrana junaka
0240 "Ka tvojega Krnjić-Usaina.
0241 "I čujem me, Lekiću spaija!
0242 "Dobru si mi ranu udario:
0243 "Pogubi mi Đurašković-Mrka,
0244 "Baš sinovca Filipa serdara,
0245 "I slomi mi glasita junaka,
0246 "Mašovića, pašu buljumbašu,
0247 "Mašovića Davidović-Ila,
0248 "Koji druga u iljadi nema,
0249 "Ni njegova stasa ni junaštva.
0250 "Još si neke ranom obranio,
0251 "Al’ nisi mi druga oštetio,
0252 "Sad ako ćeš da se umirimo,
0253 "Prebićemo dvadest i dva druga
0254 "Od tvoijeh dobrijeh Turaka,
0255 "Baš za moji deset Vukčevića,
0256 "I za moja oba sestričića,
0257 "Tu su svega jedanaest druga.
0258 "Prebijam ti po dva za jednoga.
0259 "A deset ti prebijam Turaka
0260 "Za mojega Đurašković-Mrka,
0261 "A tvojega Jusa buljumbašu
0262 "Za mojega Ila arambašu,
0263 "Te su svoja krila izgubili.
0264 "No, spaija, da se umirimo;
0265 "Ako nećeš, ni žalosti nemam."
0266 Pa se tada vojska okrenula,
0267 I veselje iz pušaka grade.
0268 Ukopaše Đurašković-Mrka,
0269 Ukopaše i ožalovaše.
0270 Izvidaše Ila ranjenoga
0271 I ostale ranjene junake.


Izvor

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu i o vojevanju Crnogoraca, knjiga osma, Beograd, 1900.