Boj na Sanici i Skucanom Vakupu
Knjigu piše Davidović Simo,
Pa je šalje do Trubara ravna,
A na ruke Babiću Golubu,
u knjizi ga 'vako pozdravljaše:
„Čuješ li me, slatki pobratime, 5
„Pobratime, srpska vojevodo!
„Evo ima ravan mjesec dana,
„Kako jesam društvo sakupio,
„Sakupio do tri sta drugova,
„Sve po izbor mladije Bošnjaka, 10
„A pod hitrom ljutom ostragušom,
„S municiom snabdio sam društvo,
„Pak evo me brate, u Grmeču,
U Grmeču visokoj planini —
„Ko što rekoh ravan mjesec dana. 15
„Pa počuj me, slatki pobratime!
„Od meneka gore do istoka,
„Ima, pobro, prokleta Sanica
„Tursko selo, gnjezdo krvopija,
„Sve Turaka ljuti krajišnika, 20
„Koji često raju napadaju,
„I velike muke im zadaju,
„Sirotinju jadnu razganjaju,
„Što imaju sve im otimaju,
„Robe, pale, odsjecaju glave, 25
„Tako isto, dragi pobratime,
„Od meneka tamo do sjevera,
„Ima Vakup prokleta palanka,
„Koja čuva tvrda Kamen- grada,
„U njem leži pun tabor askera, 30
„Što v'jeruju sveca Muhameda,
„A rane se hljebom sirotinjskim;
„Iz palanke često izlijeću,
„Sirotinju jadnu razganjaju,
„Presjecaju žene i dječicu, 35
„A na silu odvode ćevojke,
„Od svi strana tužbe mi dolaze,
„Sirotinja klečeć' meni plače,
„Da ih jadne izbavljam Turaka;
„Al' ti znadeš, slatki pobratime, 40
„Da je mučno sa tri sta drugova
„Udarati na tolike Turke;
„Neg' čuli me, srpska vojevodo!
„Ti pošalji čete nekolike
„Neka dođu meni do Grmeča, 45
„Pak će Turkom biti loša sreća,
„Onda ćemo složno udariti,
„Sirotinju od zla izbaviti,
„A proklete Turke rašćerati,
„I popalit' sve što tursko bude, - 50
„Tako, brate, ti učini sada,
„Da nam Turčin već ne čini jada.“
Taman dana u neđelju b'jaše,
Kad se srpska vojska iskupila
U Trubaru kod stare crkvine, 55
Božestvenu službu ostojala,
Na njoj srpskog proglasili kneza,
Za bosanskog novoga vladara.
Za tim vojska sjede objedovat',
I u zdravlje kneza napijati, 60
Pokraj vojske sobet postavile,
Postavile srpske vojevode,
I ostali od vojske glavari:
U vrh stola Babiću Golube,
S desne strane Milanović Vide, 65
A s lijeve Amelica Trivo,
U začelju pop Karane Đoko.
Babić treću čašu prihvatio
I za zdravlje kneževo napio.
U to doba knjigonoša mladi 70
Skide kapu, poljubi mu ruku,
U lijevoj kiьigu ostavio;
A vojvoda knjigu prihvatio
I na njojzi pečat salomio.
Kad je knjigu sitnu prihvatio, 75
Pitale ga ostale vojvode:
„Bogom tebi, glavna vojevodo!
„Oklen knjiga, od koje li strane,
„Te je štiješ a na nas pogledaš?
„Je li tebi knjiga od mejdana? 80
„Ako ti je knjiga od mejdana,
„Mi ćemo te rado zamjeniti,
„Na mejdanu obraz osvjetlati.“
Nasmija se vojvoda Golube,
I ovako govoriti stade: 85
„Braćo moja, srpske poglavice!
„Ova knjiga iz Grmeča kleta,
„Od onoga Davidović Sime.«
Sve im kaza, što mu Simo piše,
Pa im dalje besjediti 90
„Milanović, moja desna ruko!
„Amelica, moje krilo desno!
„Ti Karane, tvrdo pouzdanje!
„Svaki skupljaj svoje sokolove,
„Sokolove, srpske vitezove, 95
„Vodite ih do Grmeča kleta,
„Združiti se Davidović Simom,
„Pa na Turke složno udarite;
„Sve palite, što se tursko nađe,
„Tako, braćo, da vam sretna bude! 100
„Vi, da Bog da, Turke pridobili!“
Sad da vidiš triju četovođa!
Svaki u svoj logor otišao,
U redove društvo postavio,
I ovako svaki govoraše: 105
„Braćo moja i družino draga!
„Danaske smo proglasili kneza,
„Knez Milana, srpskog gospodara
„Za bosanskog novoga vladara,
„I zakletvu teško položismo 110
„Za slobodu i za kneza svoga,
„Boriti se baš svi do jednoga.
„Svi vi, braćo i družino draga,
„Petstoljetno ropstvo osjećate
„Od Turčina, što mi pretrpismo, — 115
„A sad, braćo, na noge skočismo,
„Oružja se ljutog prihvatismo, —
„Neki andžar, neki dugu pušku,
„Neki bogme, budak i motiku,
„Da svalimo već sa sebe muku, 120
„Koju nam je Turčin počinio
„Od Kosova do današnjeg dana.
„Smišljajući na to, braćo draga,
„Svi sad treba, da smo za mejdana,
„Za mejdana, i to svakog dana; 125
„Jer počujte, moji sokolovi,
„Evo nama novije objava:
„Sad nam sitna knjiga dolećela,
„Iz Grmeča, visoke planine,
„Od onoga Davidović Sime; 130
„U knjizi nas on bratski pozdravlja,
„Da idemo njem u u indata,
„Za to vama dajem sada znaka,
„Svi vojnički da se opremate,
„Sjutra zorom valja putovati, 135
„Tako, braćo, svi da učinite,
„Bog će dati, pa će srećno biti,
„Turke ćemo mi sad pridobiti.“
Kad glavari društvo naredili,
Svaki ide pod svoje logore. 140
Kada sjutra bilo prije zore,
A vojvode skočile na noge;
Umiite se, Bogu pomoliše,
i hrišćanski adet učiniše.
Milanović sad slugu dozivlje: 145
„Žeravico, moja vjerna slugo!
„Hitro spremaj suru bedeviju,
„Valja nama sada putovati;
„Još mi zovi malog Smiljanića,
„Koji no je nama svima dika, 150
„On je moja vazda desna ruka,
„A Turcima vrlo teška muka.“
[U mlađega pogovora nema]
Sve bi spremno, što je naređeno.
Amelica i on se spremio, 155
Pop-Karan se pred društvo stavio
Sve tri četese već pred su pripravljene,
Pa pođoše srećno iz Trubara!
Barjaktari razviše barjake,
A vojnici pjesme zakliktaše, 160
Udariše jasne davorije,
Ide vojska rado i veselo,
Te Bobaru zdravo prijeđoše,
Kamenici na konak stigoše,
I na njojzi noćcu prenoćiše. 165
I otalen zdravo polaziše,
Preko Unca zdravo prijeđoše,
Crvljivicu srećno prijeđoše,
U Driniću konak učinite.
Prije zore vojska se krenula, 170
I na Bravsku odmor učinila,
U po dana objed učinila,
Dok s Grmeča podviknula vila:
Pa doziva Amelicu Trivu,
I njegova oba pobratima, 175
I ovako njima govoraše:
„Vidite li, sreća vas vidila!
„Niz Bravsko vam prolećeše Turci.“
Kad to začu Amelica Trivo,
Pa pojaha pomamnoga vranca, 180
Pa podviknu grlom bijelijem,
I doziva oba pobratima,
I ovako hitro progovara:
„Pobratime, pop Karane Đoko!
„Hajde desno, a ja ću lijevo; 185
„Milanović nek otragu ide,
„I nek naše sve prikuplja društvo; -
„Niz Bravsko nam prolećeše Turci,
„Hajte, braćo, da ih poćeramo,
„Neka znaju, kak' Srbi ćeraju.“ 190
To izreče, popustio vranca,
A za njime sve ostalo društvo.
Turci bježe, a Srbi ćeraju,
Teraše ih do Petrovca grada,
Nekoliko glava posjekoše 195
Tri četiri živa zarobiše,
Pod stražom ih u Trubar spremiše
I Golubu na dar ih poslaše;
A Srbi se zdravo povratiše,
Pod Grmečom noćcu prenoćiše. 200
Kad je bilo sjutra, prije zore,
Tad glavari v'jeću učiniše,
Da na Bravsku tvrdu stražu stave,
Dobru stranu, od stotinu druga,
I pred njome Protića Todora, 205
Da na tursku ud’re karaulu,
Što no ima u vrh Bravska ravna.
Tako ćeju prevariti Turke
I Sanicu lašnje popaliti.
Kada taku naredbu činiše, 210
Onda dobre konje pojahaše,
A vojska je već bila pripravna,
Kroz Grmeča međugorju pođe,
Đe 'no ima vode i rudine.
Grmeč vojska zdravo pregazila, 220
Međugorje mjesto odredila
Logor vojske i objed činiti
I sa Simom tu se sastanuti,
I subote jutro dočekati.
Kad je vojska logor učinila, 225
Malo vr’jeme za tim postajalo,
Al' eto ti Davidović Sime,
Na alatu, k'o na gorskoj vili,
Za njim ide do tri sta momaka.
Tu glavari Simu dočekali: 230
Ruke šire, u lica se ljube,
Za junačko pitaju se zdravlje.
Bože mili, lijepoga dana!
Četiri se čete sastadoše
I četiri srpske vojevode, 235
U svakoga po tri sta drugova.
Pak su tude noćcu prenoćili,
U subotu rano podranili,
Glavari se na v'jeći sastaše
I raspored lijep učiniše, 240
Kud će koji s vojskom udariti.
Desno krilo oni odrediše,
Da udari Milanović Vide
I sa njime Amelica Trivo,
A s lijeve Davidović Simo, 245
A po sr'jedi pop-Karane Đoko.
To rekoše, pa se poslušaše,
Svaki svoju četu podigao,
Određenu mjestu okrenuše.
Ide vojska rado i veselo 250
Pjevajući i podvikujući:
Na pr'jed ide Amelica Trivo,
Na đogatu konju od mejdana,
(On je bio konja promjenio),
A đogat mu vučki poskakuje, 255
A za Trivom Milanović Vide,
A na hitroj suroj bedeviji,
Bedevija ka'no gorska vila,
Pa mu ne da nikad živa mira,
Oko njega oblijeće ćorda, 260
A za Vidom pop-Karane Đoko
Na zekanu, konju od mejdana,
Oštra sablja oko njeg se vija,
A zekan se mahom pomamio;
A za Đokom Davidović Simo, 265
Na halatu, k'o na gorskoj vili,
Oko njeg' se britka ćorda voza,
I za njime sve ostalo društvo.
Kad se vojska malo poodmakla
I Sanici mjestu poprimakla, 270
Turske straže Srbe pripaziše,
Iz pušaka njiha pozdraviše,
Pa otalen hitro pobjegoše;
Aber daše na četiri strane,
Hitro Turci na noge skočiše, 275
Utvrđena svoja pohvataše,
Taman bilo oko pola dana,
Kad se ljuta zametnula kavga:
Puška puca, nebo se prolama,
Svu Sanicu pritisnula tama; 280
Nije tama od Boga poslana,
Već od brzog praha i olova,
I od pare konjske i junačke.
Boj je traj’o tri-četiri sata,
Kad s četiri navršila sata, 285
Turci daše pleća, pobjegoše;
Sad za njima Srbi polećeщe
I u kuće juriš učiniše,
Robe, pale, odsjecaju glave;
Svu Sanicu Srbi popališe, 290
Na broj turskih osamdeset kuća,
I do Ključa doćeraše Turke.
Noć je tamna bojak rastavila.
Da je jošte b'jela dana bilo,
Ključ bi b'jeli Srbi popalili. 295
Tude Srbi Turke pob'jediщe
I veliki plijen zapl'jeniše;
Mnogo glava turskih posjekoše;
Od Srbanja malo ko pogibe.
Otalen se vojska povratila 300
U Majkiće zdravo dohodila
i tude se ona odmarala.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
